POTPUNI PORAZ RUKOVODSTVA SA PALA

Bosanski odjeci dejtonskog sporazuma

Rukovodstvo bosanskih Srba nije postiglo nijedan cilj proklamovan uoci pregovora u Dejtonu. Menjaju se i politicki i vojni koncept, a Karadzic ce, ocigledno, morati da ode cim ispuni i poslednji zadatak - prisili Srbe da i na terenu prihvate sprovodjenje sporazuma.

AIM, Beograd, 26.11.1995.

Pregovori u Dejtonu zavrseni su potpunim porazom rukovodstva bosanskih Srba. Nijedan od tri kljucna zahteva koji su Pale bile postavile - podela Sarajeva, izlaz na more i koridor od 20 kilometara kod Brckog - nije ostvaren. Predsednik Srbije Slobodan Milosevic je, uprkos protivljenju trojice clanova pregovarackog tima sa Pala, potpisao dokument kojim ce podrucje Brckog biti stavljeno na medjunarodnu arbitrazu, a Sarajevo ostati jedinstven grad. Izlaz na more se, bar prema onome sto se za sada zna, u dokumentima iz Dejtona ne pominje i o njemu ce, izgleda, naknadno da razgovaraju Milosevic i hrvatski predsednik Franjo Tudjman.

U trenutku kada su pregovori u Dejtonu bili u zavrsnici, jedan od clanova srpskog pregovarackog tima sa Pala (verovatno predsednik parlamenta Momcilo Krajisnik) je agenciji bosanskih Srba Srna rekao da postoji dubok razdor u srpskoj delegaciji. Agencija je prenela i njegovu izjavu da srpska delegacija jos nije videla mape o teritorijalnoj podeli. Krajisnik se, nakon sto je objavljeno da je sporazum potpisan, oglasio i pod punim imenom i rekao da deo pregovarackog tima sa Pala nije prihvatio dogovor i da je to, prakticno na silu, ucinio Milosevic.

Po povratku iz Dejtona u Beograd bosanske Srbe cekala su dva dana mucnih i neprijatnih razgovora sa Milosevicem tokom kojih su, kako tvrde obavesteni srpski izvori, dobili ozbiljne grdnje, pa i pretnje. "To je kao kada vam dete negde u gostima "zabrlja". Dok ste u gostima grdite ga blago, na povratku vec podignete ton, a kada stignete kuci, masite se za sibu", objasnjava srpski izvor koji je zeleo da ostane anoniman.

Razgovori sa Milossevicem zavrseni su 23. novembra, potpisivanjem dokumenta koji se odnosi na prihvatanje dogovora iz Dejtona. Potpisi nisu stavljani pojedinacno, nego je u ime svih to ucinio lider bosanskih Srba Radovan Karadzic. Milosevic je papire odmah "prosledio" u Vasington, kao dokaz svoje kooperativnosti, ali i kao dokaz da je povratio odlucujuci uticaj na rukovodstvo na Palama.

Krajisnik je, izgleda, i u Beogradu nastavio da se protivi sporazumu, ali je na kraju i on sve prihvatio, buduci da za bosanske Srbe drugog izlaza nije ni bilo. Karadzicu i njegovim saradnicima je, zatim, nalozeno da obave najtezi deo posla - da se vrate u Bosnu i osiguraju da se sprorazum sprovede na terenu.

Pad Karadziceve popularnosti

Odmah posto je objavljeno da je u Dejtonu postignut dogovor, postalo je jasno da ce u njegovom sprovodjenju biti veoma ozbiljnih problema. Sto se srpske strane tice, najteze ce, izgleda, biti sa Sarajevom. Stanovnistvo u delu grada pod srpskom kontrolom je 24. novembra pocelo da organizuje demonstracije, protiveci se dolasku policije i vojske iz "onog drugog" dela grada.

Karadzic i Krajisnik su bili prinudjeni da se istoga dana uvece pojave na srpskoj televiziji na Palama i pokusaju da objasne sta se dogodilo u Dejtonu. Njihovo obracanje javnosti je bilo pod jos svezim utiskom razgovora sa Milosevicem, a Karadzic je pozvao Srbe u Sarajevu da nastave borbu "politickim sredstvima". Time im je, prakticno, preneo Milosevicevu poruku da ne mogu racunati ni na kakvu vojnu zastitu i da se moraju povinovati resenjima iz Dejtona.

Cini se, medjutim, da rukovodstvo sa Pala vise ne uziva veliku popularnost ni medju Srbima na Grbavici i drugim delovima Sarajeva pod srpskom kontrolom. Njihovo prihvatanje sporazuma je docekano kao "izdajnicko", a demonstracije su nastavljene i nakon sto su Karadzic i Krajisnik govorili na televiziji. Demonstranti (njih nekoliko hiljada) su 25. novembra od vojnog komandanta generala Ratka Mladica dobili poruku da vojska nece napustiti Grbavicu.

Karadzic je vec sutradan bio primoran da donekle "revidira" stavove iz dogovora sa Milosevicem pa je, u nesto zaostrenijoj formi, ponovio kako ce se o Sarajevu "jos razgovarati" i kako ce biti trazeno da deo koji sada kontrolisu Srbi ili ostane pod kontrolom lokalne vojske i policije, ili da bude u narednih pet godina pod medjunarodnom vojnom kontrolom.

Izvesno je da ce vlasti bosanskih Srba nastojati da do konacnog potpisivanja sporazuma iz Dejtona, koje treba da se obavi pocetkom decembra u Parizu, sto je moguce vise iskoriste nezadovoljstvo stanovnistva u srpskom delu Sarajeva. Demonstracija ce, svakako, biti jos, a vlasti ce ih, verovatno, dodatno podsticati.

U delu Sarajeva pod srpskom kontrolom zivi, prema trvrdnjama srpskih vlasti, oko 150.000 ljudi. U osnovi nezadovoljstva lokalnog stanovnistva, svakako, lezi strah od onoga sto se moze desiti kada vladine snage i policija udju na Grbavicu. Rec je o dva dela grada koja su se do juce nemilosrdno tukla, pa se dolazak vojske i policije sa "one druge strane" neminovno dozivljava kao pretnja po bezbednost, pogotovo ako se imaju u vidu veoma ruzna iskustva iz najnovijih zbivanja u Hrvatskoj i zapadnoj Bosni.

Promena vojne doktrine

Bosanski Srbi u vojnickom smislu nisu vise u stanju da naprave nijedan ozbiljniji potez. Mladicevu pretnju o odbrani Grbavice treba uzeti samo uslovno. Tako nesto moglo bi da dodje u obzir samo u slucaju naglog i nepromisljenog napada vladinih snaga na linije razdvajanja, sto bi dalo legitimitet angazovanju srpske vojske.

Rat sa masovnim pokretima trupa i upotrebom artiljerije i tenkova, kakav je donedavno vodjen, ocigledno je definitivno zavrsen u Dejtonu. Malo je verovatno da bi se sada ijedna od zaracenih strana usudila na masovno angazovanje snaga, pogotovo ako se ima u vidu da dolazi oko 60.000 vojnika NATO i da se ovoga puta srpski predsednik Milosevic i zvanicno pojavio kao neka vrsta garanta da ce dogovorena raspodela teritorija biti postovana. Tako se, na primer, dogadja da mnogo ozbiljniju pretnju ideji o jeedinstvenom Sarajevu koje ce kontrolisati vladine snage predstavljaju demonstracije srpskog stanovnistva na Grbavici, nego Mladiceva pretnja da ce upotrebiti vojsku. Masovne demonstracije snimilie su sve svetske TV kuce i na njima su se jasno videli nezadovoljni civili, a pretnja vojskom moze da bude samo kontraproduktivna.

U skladu sa tim i vojni koncept se potpuno menja, a bosanski Srbi su vec preduzeli korake da svoju armiju prilagode novim zahtevima. Pocelo je formiranje snaznih i pokretljivih jedinica, umesto sadasnjih korpusa, promenama u nacinu organizovanja zahvaceni su i vojska i policijske jedinice, a raste i znacaj manjih pesadijskih jedinica sposobnih za brze akcije.

Sa "umiranjem" ranijeg koncepta stvaranja i odbrane drzave koju su proglasili bosanski Srbi, polako tonu i politicke snage koje su na unutrasnjem planu stajale iza takvog koncepta. Ceh ce, po svemu sudeci, platiti i sam Radovan Karadzic, koji je u Banjaluci gotovo potpuno izgubio politicki uticaj, a ozbiljno su mu ugrozene pozicije i na istoku, nakon sto je bio prinudjen da se saglasi da Sarajevo bude jedinstven grad.

(AIM) Dragan Janjic