STA DAYTON ZNACI ZA SLOVENIJU

Sloveniju je mir u BIH iznenadio

Ministarstvo inostranih poslova, privredna komora, razni resori vlade, a narocito finansije i privreda, ovih dana su u Ljubljani u prakticno opsednom stanju. Potpis mirovnog ugovora u americkom Dejtonu (Daytonu) alarmirao je vecinu drzavnih i drugih sluzbi, koje se bave pitanjima cije je reswavanje otvorilo potpisivanje dejtonskog ugovora. Uskoro sledi medjusobno priznanje svih bivsih jugoslovenskih republika. Sta to znaci za Sloveniju ? Sta da ucini Slovenija sa priznanjem Savezne republike Jugoslavije, koju je deo vlasti jos do prosle nedelje nazivao "takozvana"? Sta uciniti posle skidanja sankcija i kada priznati SRJ? Da li je Slovenija vec spremna za uklucenje u rekonstrukciju Bosne i Hercegovine ? Za koga ce jos vaziti vize i za koga ne? Hoce li moci slovenacke ceste koje tek cekaju na veliku obnovu i novu izgradnju izdrzati ogromni pritiskak teretnih i putnickih vozila koja ce sada preko slovenacke teritorije masovno voziti prema jugu. To su pitanja, sa kojima se Slovenija intenzivno suocava za poslednjih nedelju dana, iako je imala vremena da se njima "pozabavi" cetiri godine, koliko je samostalna drzava.

Ko je naslednik SFRJ

Vesti iz Daytona su udarile ko grom iz vedra neba pre svega finansijske strucnjake i grupu slovenackih pregovaraca na pregovorima o nasledstvu bivse Jugoslavije. Naime, iz dobro obavestenih krugova iz Amerike se culo kako su navodno "zbog dobre volje Srbije da popusti kod nekih pitanja", i Hrvati popustili Srbiji i Crnoj gori da kao Savezna republika Jugoslavija nasledi bivsu SFRJ. Ako je to tako, jos se ne zna sta to moze da znaci. Sta ce se deseti posle odmrzavanja do sada blokiranih deviznih racuna jugoslavije u inostranstvu. Ko ce dobiti te pare. SRJ kao eventualni moguci naslednik ili sve bivse republike koje su po svim dosadasnjim ugovorima vazile za ravnopravne naslednike. Ko ce placati dugove. Da li Slovenija koja od svih bez sumnje najbolje stoji tako finansijski kao i privredno? Zbog tih otvorenih pitanja odmah posle potpisivanja ugovora oglasili su se sa odvojemim pismima slovenacki ministar finansija Mitja Gaspari i guverner Banke Slovenije France Arhar. U pismima koje su poslali stranim ministarstvima finansija i njihovim centralnim bankama objasnjavaju slovenacke stavove cija je zajednicka imenica zahtev da finansijski kapital bivse SFRJ jos i dalje ostaje blokiran do konacnog dogovora o sukcesiji. Tako neka bi i sama resolucija predvidjala blokadu do konacnog dogovora i za preostale zajednicke devizne rezerve i ostale finansije. Jos se i sada ne zna kako ce se zavrsiti to pitanje. U dejtonskom ugovoru je oko tog pitanja zapisano kako ce se oko para u stranim bankama odlucivati drzave "prema vazecim zakonima". Ali ti zakoni se razlikuju od zemlje do zemlje. SAD, Nemacka i Svajcarska vec su potvrdile da ce jugoslovenske pare ostati kod njih i dalje blokirane. Ne zna se jos kako ce reagovati Francuska, Grcka ili Kipar, koji su u tradicionalno dobrim odnosima sa Srbijom. Slovenacki finanseieri su sa delimicnim olaksanjem primili vest kako isto sto i Slovenija trazi i Hrvatska, iako svojim susedima bas ne veruju mnogo.

Potpisivanje mira u Parizu i priznanje SRJ

Slovenija ima do sada uspostavljene diplomatske - i to dobre - sa svim novonastalim drzavama na podrucju bivse Jugoslavije osim sa Saveznom republikom Jugoslavijom. Sa Beogradom se dugo nije komuniciralo na bilokojoj razini. Tek u poslednje vreme oseca se neko otoplenje a iz dobro obavestenih krugova saznaje se i da su se navodno proslog meseca na Malti sastali predsednik slovenacke vlade Janez Drnovsek i predsednik SRJ Zoran Lilic. O tome do sada nije jos niko nista pisao u Sloveniji, pa se zbog tajnosti susreta ne moze nikako saznati ni o tome o cemu su predsednici razgovarali. Saznaje se samo da se uministarstvu spoljnjih poslova Slovenije i u vladi vec uzurbano vrse pripreme na priznanje SRJ. Kada ce se to desiti jos niko ne zna.

Postoji velika mogucnost da se to desi u Parizu na definitivnom potpisivanju mira u BIH. Slovenija na taj dogadjaj jos nije pozvana ali joj je jasno stavljeno do znanja kako ce uskoro primiti pozivnicu. U Sloveniji postoje i jaki otpori protiv ucesca na pariskom susretu jer bi to po nekima navodno znacilo pristajajnje da se sva slovenacka pitanja resavaju u okviru "jugogrupe". Odluka o odlasku odnosno ne odlasku jos nije pala ali kako saznajemo iz dobro obavestenih krugova blizu vladi sve upucuje da ce Slovenija tamo poslati svoju delegaciju. Svakako ce se ici i na londonsku konferenciju, na kojoj ce se usvajati dokument o rekonstrukciji Bosne i Hercegovine. Sa tom drzavom ima Slovenija vec od samog medjunarodnog priznanja BIH veoma dobre odnose. Vec dugo vremena sa BIH saradjuje i privredno, a bliskost odnosa dokazuje i jucerasnja poseta (26.11.) Ljubljani premiera BIH Harisa Silajdzica. Saznaje se da ce sa domacinom Drnovsekom razgovarati o Dejtonu, Parizu, deobnom bilansu i nasledstvu SFRJ kao i o saradnji oko rekonstrukcije BIH.

Privredna saradnja

Privrednici koji ce ucestvovati u obnovi srusene Bosne i hercegovine sigurno ce biti ucesnici evropskog posla stoleca. Prema nepotpunim podacima vlade BIH odnosno njenog ministra za prostorno uredjenje, resurse i zastitu okoline Munevera Imamovica u sarajevskom Biznis Magazinu, koji izlazi u Ljubljani,ukupna visina stete krece se od 20 do 25 milijardi americkih dolara. Od toga na stambeni fond odlazi oko 15 milijardi dolara, javni objekti su 4-5 milijardi, infrastruktura 5-6 milijardi...Nigde nije jasno dali se radi samo o muslimansko-hrvatskom delu ili o ukupnoj BIh, iako je tesko verovali da Vlada BIH raspolaze sa podacima o steti srpskog dela BIH. Svakako su slovenacka gradjevinska preduzeca izuzetno zainteresovana za poslove u citavoj BIH. Najvise i zbog toga jer su vecinu komplikovanijih projekta pre rata ona i gradila. I slovenacka industrija ima tradicionalno dobru saradnju sa firmama iz BIH.

Privrednici sujos zadovolniji sa skidanjem sankcija SRJ. Potpredsednik slovenacke privredne komore Cveto Static izjavio je Radiu Ljubljana da tako privredna komora kao i sva slovenacka privreda pozdravlja skidanje sankcija, jer je SRJ odnosno pre svega srbija bila za Sloveniju uvek dobar i komplementaran partner. pre blokade koju je uvela Srbija na slovenacku robu, Slovenija je izvozila u Srbiju za oko 3 milijarde dolara robe, a iz Srbije je uvozila robu u vrednosti preko dve milijarde USA dolara. Osamostaljenje Slovenije i pocetak rata kao i sankcije protiv SRJ su sve te privredne tokove u dobrom delu zaustavile, ali se zna da su mnoga preduzeca ostala u dobrim vezama sa svojim partnerima u Jugoslaviji i trgovala sa njima preko Makedonije ili neke druge zemlje. Privrednici se sada samo plase da im politicari sa obe strane ne bi opet pokvarili poslove. Naime, ne treba ni zaboraviti da je u Srbiji jos uvek na snazi blokada protiv slovenacke robe, a za Sloveniju se zna da ce za nekoliko dana biti u parlamentu razmatran zakon o hitnom skidanju sankcija protiv SRJ. Slovenacke vlasti se ogledaju u tom pitanju i po Hrvatskoj. Naime, iz krugova blizu vladi saznali smo da ima slovenacka vlada u rukama papir u kome briselski hrvatski diplomata J.Vranyczany-Dobrinovic pise svom prijatelju predsedniku Tudjmanu kako bi trebala Hrvatska sa SRJ postepeno otvarati granice u smislu Beneluxa i Schengenskog ugovora kao i poceti sa pripremama za neke vrste ekonomsku uniju! Janja Klasinc,AIM