NESAVRSENI MIR

Dejtonsko natezanje

I dalje nije jasno po kom kljucu ce se resavati najvaznija pitanja buduce zajednicke drzave. Na primer, po kom kljucu ce se formirati ministarstvo inostranih poslova, kako ce se rasporedjivati ambasadori, kome ce oni biti odgovorni, kako ce se deliti novac za obnovu i izgradnju, kako ce se regulisati zajednicka fiskalna politika i druga vazna pitanja.

AIM, Beograd, 23.11.1995.

U ponedeljak, dan pre no sto je, nakon iscrpljujucih svenocnih pregovora, americki predsednik Klinton objavio da je konacno potpisan mirovni sporazum za Bosnu, izgledalo je da je sve izgubljeno i da ce se pregovaraci vratiti kuci neobavljena posla. Naime, kako tvrde ucesnici u pregovorima, mir je vec bio postignut, svi elementi sporazuma uglavljeni, a sampanjac je vec bio otvoren. Sve je trajalo samo 37 minuta. Jedan od americkih pregovaraca kaze: "Tada je doslo do iznenadne erupcije i mir je odleprsao kroz prozor".

Erupcija je dosla u vidu iznenadnih primedbi bosanske delegacije na sporazum za koji su americke diplomate verovale da je upravo postignut, koje su se odnosile na sirinu strateskog koridora u bosanskoj Posavini. Ovo pitanje je bilo najveci kamen spoticanja tokom poslednjadva dana dejtonskog samita. Medjutim, diplomate koje su prisustvovale dvadesetodnevnom natezanju u bazi Rajt Paterson izjavili su da je sirina koridora bila samo izgovor za problem prihvatanja nesavrsenog mira.

Slicno se desilo i sa bosansko-srpskom stranom kojoj je, kako su ljutito tvrdili paljanski zvanicnici, konacni predlog plana ponudjen na samo deset minuta pred potpisivanje sporazuma. Njih, uostalom, ionako niko nista nije ni pitao. Medjutim, problemi sa Srbima reseni su relativno lako. Milosevic je bio kooperativan preko ocekivanja, dao je i vise sto se od njega ocekivalo, a do zatezanja oko nekih delova teritorije doslo je tek nakon bosanskog ponovnog potezanja problema koridora.

U medjuvremenu je u Dejton doputovao i hrvatski predsednik Tudjman koji je, kako tvrde izvestaci, stavio veto na prihvatanje nacrta sporazuma koji su izaslanici vlasti u Zagrebu postigli u njegovom odsustvu. Do umeksavanja stavova hrvatskog predsednika doslo je nakon telefonskog razgovora sa americkim predsednikom Klintonom, za koji je sam Tudjman rekao da je bio "veoma koristan, ako ne i odlucujuci". Razgovor sa Klintonom, doveo je do susreta i sporazuma Tudjmana i Milosevica oko posavskog koridora i medjusobnih odnosa "Herceg Bosne" i "Republike Srpske", kao i o preciznijem definisanju statusa Istocne Slavonije.

Medjutim, ovdasnji diplomatski izvori tvrde da je dejtonski papir samo preduslov za makar i provizorno resenje bosanske krize. Procenjuje se, naime, da bi nakon Milosevicevog prihvatanja mirovnog plana, koji po misljenju zapadnih diplomata, teritorijalno i politicki ne odgovara bosanskim Srbima, moglo da dodje do sabotiranja dogovora od strane tvrde nacionalne linije u paljanskom rukovodstvu. Isti izvori, takodje, navode da je "ishitreno potpisivanje dejtonskog sporazuma mnogo vise americko- americki, nego sporazum bivsih jugoslovenskih republika".

Osnovna pitanja, kao sto je koridor, ostaju neresena, a poveravanje tog problema medjunarodnoj arbitrazi samo znaci dalje prolongiranje statusa quo. Koridor od Gorazda do Sarajeva ce, tvrde ovi izvori, bosanske Srbe dovesti u veoma neprijatnu situaciju jer ce morati da se povuku iz strateski vaznog regiona Trnova koji su do sada grcevito drzali. Jedan neimenovani zapadni diplomata u izjavi beogradskom nezavisnom Radiju B92 tvrdi da najnoviji mirovni sporazum ne daje nikakve garancije za funkcionisanje buduce bosanske federacije.

Nije jasno, kaze ovaj izvor, po kom kljucu ce se resavati najvaznija pitanja buduce zajednicke drzave. Na primer, po kom kljucu ce se formirati ministarstvo inostranih poslova, kako ce se rasporedjivati ambasadori, kome ce oni biti odgovorni, kako ce se deliti novac za obnovu i izgradnju, kako ce se regulisati zajednicka fiskalna politika i druga vazna pitanja.

Medjutim, kako isticu beogradski nezavisni analiticari, jedno od najvaznijih pitanja jeste najavljeno podizanje embarga na oruzje za bivse jugoslovenske republike. Procenjuje se da ce do juce zaracene strane dobro iskoristiti vreme za naoruzavanje i obuku, te da ce cekati prvu pogodnu priliku da namire nenaplacene racune.

Suspenzija sankcija Jugoslaviji, takodje ne znaci mnogo. Ukoliko se proceni da bosanski Srbi i dalje otezu sa sprovodjenjem, ili pokusavaju da direktno sabotiraju postignuti dogovor, dovoljno je predsednicko saopstenje Saveta bezbednosti UN, pa da se Milosevic, za koga se sasvim logicno smatra da je sef srpskog dela parade, ponovo nadje u krajnje neprijatnoj situaciji.

Takodje, ukoliko se desi da americki Kongres ne odobri angazovanje trupa Sjedinjenih Drzava u Bosni, moze doci do situacije kada ce Evropljani ponovo morati da ciste americke fleke. Na kraju, tvrde zapadne diplomate u Beogradu, nije jasno kako ce funkcionisati muslimansko-hrvatska federacija, ako se zna da je bas mislimanski deo federacije objektivno najgore prosao u deljenju dejtonskog kolaca.

(AIM) Aleksandar Vasovic