PISCI U SLOVENIJI

U Sloveniji vec desetljeca pre drzavnog osamostaljenja knjige pojedinih pisaca budile su narodno samouverenje: autonomnim gestom to je cinio Edvard Kocbek, buntovnickim Vitomil Zupan, a kombinacijom obojeg Bojan Stih. Liberalni clanovi ince bili su razlicitousmereni. tek se pocetkom osamdesetih okupila grupa uglavnom pisaca sa ciljem uvecavanja nacionalne samostalnosti.

Slovenacka literatura smatrala je da ima vise kreativnog potenciala nego mogucnosti da ga aktivira. Slicno je vazilo i za slovenacku kulturu uopce. Pre svega tu su bile ideje koje su morale klonuti pred federalistickim unitarizmom ili cak hegemonizmom. Glas tog saznanja bila je Nova revija, moto akcije demokratizacija drustva, institucionalna podrska Drustvo slovenackih pisaca. Velika pera slovenacke literature stupala su u redove t.z. partija slovenackog proleca. Na taj nacin Rudi Seligo, Dimitrij Rupel, Niko Grafenauer, Joze Snoj, Zarko Petan, Tone Persak i drugi po prvi put su postali "drzavnipisci", no ne svojim knjigama nego politickim delima znacajnima za drzavni suverinitet. Iz prapartije Demosa preuclanili su se u razlicite partije slovenacke tranzicije, recimo Rupel u vladajucu Liberalnu demokratiju Slovenije - LDS (sredinska), Snoj u Socialdemokratsku stranku Slovenije - SDSS (krajnje desna), Petan saradjuje sa Slovenackom ljudskom strankom - SLS (desna), Persak vodi Demokratsku stranku - DS (levo sredinska). Pisci u Sloveniji drze vise mesta u vladi i parlamentu pa i javnih i istaknutih funkcija nego ikad (od Rupela kao gradonacelnika Ljubljane do Petra Bozica kao savetnika ministra za kulturu i uticajnog lobiste za nove zakone sa podrucja kulture), ali pisci opcenito nisu zadovoljni prilikama u kojima literatura zivi u samostalnoj Sloveniji. Osnova pogorsanih prilika je znatno umanjen udio kulture u drzavnom budzetu u odnosu na 1991.godinu. Najveci pad dogodio se za vreme pisca Andreja Capudra na mestu prvog ministra kulture u samostalnoj Sloveniji i od tada dalje krajnje se sporo pokusava pribliziti vec postignutom, ali izgubljenim u njegovom mandatu. Capuder je clan Slovenackih hriscanskih demokrata - SKD (desna partija) i danas je ambasador Slovenije u Francuskoj.

U okviru nedavnog sajma knjiga Drustvo slovenackih pisaca priredilo je debatu Da li stampamo previse ili premalo knjiga? Culo se da su pisci odspavali pet godina u samozadovoljstvu posle osamostaljenja, a za to vreme usvojeni su zakoni sa kojima se knjiga prepusta uslovima trgovanja bilokakve robe, cak joj je i nametnut porez na promet robe, no slovenacko trziste je premaleno da bi moglo biti izdavanje domace beletristike rentabilno.

U takvim prilikama bitno je promenjeno usmerenje Drustva slovenackih pisaca. Sadasnji predsednik Evald Flisar nikada nije pripadao nijednoj partiji. U intervjuju za slovenacki nedeljnik Mag izjavio jekako je "njegova dusa sa onim piscima koji svoje politicke ambicije realizuju u partijama". Ali zadatak Drustva slovenackih pisaca je "obezbediti redovno stampanje knjiga koje se ne mogu odupreti pravilima trzista, a bez njih bi kao malen narod ostali duhovno i intelektualno pothranjeni..."

U svojim idejama i nastojanjima Flisar dobija najvise podrske od strane generacije pisaca rodjenih oko 1960. Ta generacija (medju njima Ales Debeljak i Andrej Blatnik) nije delovala za suverinitet slovenacke kulture politizacijom svojeg angazovanja nego se za nju sve vreme brine institucionalnom delatnoscu i literaturom samom. Po broju knjiga koje su im prevedene na strane jezike i stampane u inostranstvu, unatoc mladosti, nadmasuju prethodne generacije, a njihova je i ideja o trubarovoj fondaciji koja finansira tu delatnost. Partije kojima pripadaju pisci - ocevi ideje o slovenackoj drzavnoj samostalnosti - na zalost ne biju bitke u korist kulture. Zbog toga su se neki od njih vratili peru kao jedinom pravom "oruzju" pisaca.Tako na primer Rudi seligo posle nekoliko godina tisine opet pise angazovane tekstove, recimo radijsku igru Crveni plastovi Saturnovih vojnika. Drago jancar bio je predsednik slovenackog PEN kada je ovaj prekinuo clanstvu u Savezu centrova PEN u SFRJ i nastupio kao prva lasta raspada zemlje, no Jancar se nije uclanio u nove partije. Draza mu je uloga drustvene svesti. Na zadate, a ne i realitovane ideje (medju njima je i kulturna autonomija) poslednji put je upozorio ove godine u eseju Egipatski lonci mesa.

Lela B. Njatin, AIM