SRBIJA NAS NE PRIMA, HRVATSKA NAS NECE

Na licu mesta: Vukovar

AIM, Beograd, 17.11.1995.

Vukovar je jos uvek porusen, srpske zastave se jos viju sa najvisih preostalih krovova, a ako se nesto promenilo na licu grada to su, istina, retke, ali tim uocljivije nove fasade. Srbi iz istocne Slavonije nisu suvise uzbudjeni zbog dogovora o reintegraciji oblasti u kojoj zive. Ne zato sto su sada spremni da se vrate pod okrilje drzave za koju su se zaklinjali da joj nikada nece pripadati. Oni, jednostavno, tvrde da ne veruju da sporazum zaista znaci da ce do reintegracije i doci. Iako se da naslutiti, iza govorljivog negiranja, i senka nesigurnosti.

• Videce se jos sta ce biti do kraja - kaze Zoran S, prodavac na nedavno obnovljenoj i nadstresnicama pokrivenoj vukovarskoj pijaci. - Predsednik Milosevic se jos nije izjasnio o tom sporazumu, sacekacemo da se vrati iz Dejtona, pa da cujemo njegovo tumacenje.

Na primedbu da su i Kninjani ocekivali pomoc od Milosevica do poslednjeg trenutka, odgovara: "Nije to isto, Krajina je daleko i u njoj nema nicega, sam go krs, mi smo za Srbiju mnogo vazniji".

Fotografija za uspomenu

Uverenje sadasnjih stanovnika Vukovara da jos nije sve gotovo pothranjuju lokalne vlasti. Novootvoreni televizijski gradski studio svake veceri iznosi dodatna objasnjenja koja treba da prikazu sporazum u svetlu drugacijem od onoga u kome ga vidi ostatak sveta - ukljucujuci i zvanicnu Srbiju. Dok Beograd, naime, istice da je politika predsednika Milosevica postigla epohalan uspeh time sto su ugovorom "zasticena prava Srba u toj oblasti", lideri ove regije tvrde da nece biti ni prilike za bilo kakvo ugrozavanje, jer se oni jednostavno nece vratiti pod okrilje Zagreba.

Glavni pregovarac srspke strane Milanovic, ispricao je gradjanstvu da nema govora o pripajanju Hrvatskoj. Citajuci na vukovarskoj televiziji sporazum tacku po tacku naglasio je da se reintegracija nigde ne spominje. Komandant istocno-slavonskih srpskih snaga, general Dusan Loncar je sa svoje strane obecao da nece biti nikakvog razoruzavanja (iako je ono ugovorom predvidjeno) sve dok je naoruzana hrvatska strana. Da bi se otklonila svaka sumnja u namere politickih vodja, objavljen je i demanti vesti o povlacenju Arkanove garde iz Erduta. Receno je da ce se "Arkanovci" zapravo prebaciti u redove specijalnih policijskih jedinica istocne Slavonije.

Vecina Vukovarcana veruje u ova tumacenja. Uveravanja u tom pravcu nisu samo verbalna. Pored sredjenih tezgi, sada se renovira zgrada pijacne uprave. Na tabli stoji: "Investitor SO Vukovar". Jedan od radnika sa gradjevine usput bezbrizno dobacuje: "Vazno je samo da se Srbiji skinu sankcije, onda cemo mi sve lako srediti."

Istocna Slavonija zaista ne deluje kao teritorija spremna na predaju. Vojno prisustvo je upadljivije i vece nego proteklih godina. U selima izgleda kao da su svi muskarci u uniformi, u Vukovaru su vazni objekti, po prvi put od kada su Srbi nad njim uspostavili kontrolu, utvrdjeni novim belim vrecama peska koje se u beskrajnim nizovima penju uz zidove.

Dodatnu sigurnost Slavoncima daju i znacajne vojne snage sa druge strane granice. U Vojvodini, u granicnom pojasu, tenkovi i topovi su ukopani duz autoputa, a uz samu granicu vrvi od policije. Policajci iz Srbije se mogu naci i unutar istocnoslavonske teritorije, gde se neki od njih fotografisu za uspomenu pored rusevina.

Sva uveravanja o njihovoj buducnosti van Hrvatske, verbalna i neverbalna, stanovnici oblasti prihvataju gotovo bez rezervi, jer je lakse verovati u ono sto i sam zelis.

• Ne mogu da zamislim da ce moji sinovi ici u hrvatsku skolu i hrvatsku vojsku - kaze Zoran S. - Moji roditelji su od

1. do 1945. bili u radnom logoru u Berlinu, ja sam u ratu vec vise od cetiri godine. Ako se vratimo u sastav Hrvatske, bice isto i sa mojom decom, i to ne za pedeset, nego za pet godina.

Zar su oni jos tamo?

Mnogi Vukovarcani kazu da ih u nemogucnost zivota u Hrvatskoj uverava i njihova i hrvatska televizija. Prepricavaju vest o presudama izrecenim grupi Licana i Banijaca koji su osudjeni na kazne od dve do cetiri godine zatvora, zbog ucesca u oruzanoj pobuni.

• Ako je kriterijum da li se nosila unifroma, onda cemo svi na robiju - kaze Zoran S.

Grupa dvadesetogodisnjaka odobrava i potvrdjuje. I oni su bili mobilisani. Zena za susednom tezgom se ukljucuje sa pricom o hrvatskoj izbeglici koja je, tvrdi, u emisiji HRT studija Osijek na vest o sporazumu pitala: "Sta, zar su oni jos u Slavoniji, nije ih sramota da nas sacekaju?"

Da su ljudi zbilja ubedjeni da od reintegracije nece biti nista, vidi se i po gradjevinskim radovima na privatnim kucama i radnjama. Istina, ljudi su uglavnom spremni da priznaju da postoji "neki rizik", te da se sve mozda i nece zavrsiti onako kako su zamislili, ujedinjenjem sa Srbijom. Ali, takodje, napominju da su zgrade dosle u fazu kada bi svako odlaganje znacilo i potpuno propadanje.

• Prvo sam uzela radnju u zakup, nisam htela da ulazem u popravku svoje - kaze Mara P, vlasnica privatne mesare. - Ali, od zakupljivanja je proslo vec cetiri godine, a moja kuca propada. Zasto je ne bih popravila? Uostalom, ima jos dve godine do neke promene, a onda cemo videti. Ovde se svasta moze desiti i za jedan dan.

Bitna razlika od vremena pre erdutskog sporazuma je u tome sto su Slavonci sada spremni da bar uzmu u razmatranje mogucnost da ce se za najdalje dve godine ipak vratiti u sastav Hrvatske. Vecina govori da bi se u tom slucaju uz "pravednu nadoknadu" iselila. Ali, neki ne misle da ce nesto tako biti moguce.

• Vidim ja sta se desava - kaze prodavacica Slavka. - U hodniku zgrade u naselju Olajnik provela sam mesec dana pod granatama jugoslovenske vojske. Srusili su mi dve kuce i granatom zapalili cerkin stan. Mobilisali su mi muza i zeta. Sve to za pripajanje Srbiji. A sada ce nas vratiti u Hrvatsku. Hrvati ce muzu i zetu da sude, kada se vrate. Izbacice me iz stana, jer sam morala da udjem u prazan hrvatski. Nista svoje nemam. A ova silna milicija iz Srbije, stala je duz Dunava ne da nas zastiti, nego da nam ne da u Srbiju, ako krenemo da bezimo. Srbija nas ne prima, Hrvatska nas nece, gde cemo? U Dunav?

Vecina ljudi oko Slavke, iako su svi prethodno zucno objasnjavali da od reintegracije nema nista, otcutala je njene reci.

(AIM) Dragan Cicic