MAKEDONIJA U JURISU NA SVETSKE KASE

AIM, Skopje, 16.11.1995

Premda se u makedonskim medijima (sluzbenom Skopju bliska "Nova Makedonija") posle atentata na makedosnkog predsednika Gligorova pocela pojavljivati sumnja da se Makedonija nasla na istraznoj klupi, jer , navodno, medjunarodni faktori ponovo ispituju da li je ta bivsa jugoslovenska republika sposobna da prezivi, njoj na medjunarodnom planu sasvim dobro ide. U sredu je makedonski premijer Branko Crvenkovski u Briselu potpisao pristupnicu NATO-srojektu "Partnerstvo za mir", tako da se u perspektivi medju formalne, ali i stvarne garante njene stabilnosti i teritorijalnog integriteta uvrstila i mocna zapadna vojna alijansa.

Ne tako davno, kao prethodnica ovom i za Balkan nesumnjivo presudnom dogadjaju, Makedonija je postala kako clanicom OBSE, tako i clanicom Evropksog saveta. Savet evropskih ministara proslog je meseca dao zeleno svetlo toj nevelikoj novoj balkanskoj drzavi (oko dva miliona stanovnika) i za priklucenje u program PHARE. Da bi postala ravnopravnom dvanaesetom partnericom i tog evropskog programa, koji je od dana svog osnutka 1990 godine ulozila u bivse socijalisticke zemlje blizu cetiri milijarde dolaraz, treba sacekati zasedanje Evropskog parlamenta pocetkom decembra, na kojem sluzbeno Skopje ocekuje da ce biti prihvacena preporuka evropksih ministara. Drugim recima, da ce i na velikim vratima uci pred tu evropsku kasu.

U svakom slucaju, Makedoniji je neophodno finansiska podrska iz svetskih kasa, koja je dosada stizala ipak nekih vecih problema. Makedoniju su nedavno napustili eksperti Svetske banke, koji ce joj, po svemu sudeci, odobriti i drugu polovicu transe FESAC kredita ukupno teskog 99 miliona dolara. Jer Makedonija je, kako nas uverava ministar bez portfelja u makedonskoj vladi Ljube Trpeski, i dalje ostala "refome star country", dakle, "zemlja zvezda reforme" medju zemljama u tranziciji. Doduse, njoj je bilo relativno lakse odbiti taj epitet, jer je medju republikama bivse Jugoslavije, danas nezavisnim drzavama, jedina imala privilegiju da prvu ruku sa MMF-om potpise povolniji STF (Sistemic Transformation Facilitie) - aranzman pre nego sto ce pocetkom 1995 godine potpisati i stand-by aranzman.

Makedonija je, uglavnom, i vise nego sto se to od nje ocekivalo uspela ispuniti ono sto je od nje ocekivao MMF. Godisnju stopu inflacije do 1994 godine umesto na projektiranih 80 posto uspela je spistiti na 55 posto. Stabilizirala je kurs nacionalne valute - denara - koji se u protekle dve godine, pa i danas vredi izmedju 26 i 27 denara za jednu nemacku marku. Devizne rezerve umesto na ocekivanih 180 miliona, podigla je na 25o, da bi one danas dostigle nivo od 262 miliona dolara.

Nakon sto je pocetkom 1995 godine potpisala s MMF-om stand-by aranzman obavezala se da ce godisnju stopu inflacije spustiti na 17,8 posto da bi u prvih devet meseci ubedljivo podbacila taj plan spustanjuci inflaciju ispod cetiri posto. Isto tako, ubacivanjem novca iz drzavnog budzeta na devizno trziste sacuvala je vrednost nacionalne valute istovremeno sprecavajuci da denar apricira, odnosno, postigne nerealno visoku vrednost za sto je, s obzirom na restriktivnu monetarnu politiku, pretila opasnost.

Sve u svemu, makedosnki financijasi uspeli su napraviti i vise nego sto su od njih ocekivali cuvari evropskih i svetskih kasa, pa po logici stvari, ocekuju da bi se u sledecih nekoliko godina, do 1998. godine stvarno mogli povuci neophodnih oko 450 miliona dolara novih kredita, koji ce u prvo vreme biti namenjeni podrsci platne bilance zemlje. Sto se tice Svetske banke, odnosno ocekivanih 50 miliona dolara novog FESAC kredita, Makedonija smatra da je ispunila njene uslove.

Stopanska (Privredna( banka je usla u tranformaciju, sto je bio uslov za isplatu drugog dela FESAC kredita. Tako sada u Narodnoj banci Makedonije procenjuju da ona kontrolira, umesto nekadasnjih blizu sedamdeset posto, oko 40 posto plasmana. Iz nje se izdvojilo pet samostalnih banaka, cime je NBM u Stopanskoj banci izgubila ozbiljnog konkurenta, koji bi joj mogao ugrozavati monetarnu politiku. S druge strane, ta je banka svoje promasene investicije (lose plasmane) prepustila drzavnoj Agenciji za sanaciju banaka, koje ce biti pokriveno drzavnim obveznicama. Te ce dugove nesolventnih komintenata u narednih petnaest godina pokusati utjerati spomenuta Agencija.

Uprkos svim za nju pozeljnim dogovorima, koje od medjunarodnih financijskih institucija ocekuje makedosnki bankari, ta bivsa jugoslovenska republika i dalje je suocena sa problemom starih dugova. Ne racunajuci 5,4 posto zajednickog nealociranog bivseg jugoslovenskog duga, cija se procena krece izmedju tri i 4,2 milijarde dolara, Makedonija je duzna zapadnim kreditorima oko 1,3 milijardi dolara cemu treba dodati oko 950 miliona dolara duga sa naslova stare devizne stednje. Sve te obaveze preuzela je makedonska drzava ostvarajuci prostor makedosnkim bankama da slobodnije disu.

Dug prema Pariskom klubu tezak 250 miliona dolara, Skopje je uspelo resiti njegovim reprogramiranjem. Na slican ce nacin pokusati resiti i svoje dugovanje prema Ciriskom, odnosno, Londonskom klubu (komercijalnim zapadnim bankama okuplenim u toj asocijaciji) s tim da, kako kaze Trpeski, Makedonija tu racuna i s mogucnoscu otpisa tih dela dugova. No, kako god da okrene, ta bivsa jugoslovenska republika ce morati godisnje podmirivati svoje obaveze prema stranim kreditorima u iznosu izmedju 25 i 30 milijuna dolara, sto ce bitu u stanju uciniti budu li stizale ocekivane inozemne financijske injekcije. U svakom slucaju, kako tvrdi Trpeski, Makedonija je u toku prosle godine podmirila prispelu otplatu duga u visini od 30 milijuna dolara, a tu ce praksu, uveren je, nastaviti.

Pise: VERA GEORGIEVSKA