KOLIKO KOSTA KOSOVO?

Sporo resavanje pitanja problema Kosova, dopalo se to nekome ili ne, usko je povezano sa obiljem prirodnog bogatstva kojim raspolaze ovaj region i koji se moze pohvaliti time da poseduje sve prirodne resurse kojim jedna drzava moze funkcionisati i opstati. Rudno bogatsvo, vodene povrsine, sume, plodne oranice, energetski sistem... Na Kosovu je u odredjenim krugovima vrlo rasprostranjeno misljenje da Srbija, odnosno njen politicki vrh nije toliko zainteresovan za "sredjivanje" odnosa sa ovdasnjim stanovnistvom, dakle vecinskim albanskim, i "da je ovaj region pust i jalov, Srbija bi priznala Albancima pravo na samoopredeljenje". Ovakva teza se pravda time, da je sadasnju Jugoslaviju, od raspada pa naovamo, Kosovo puno kostalo. S jedne strane privreda, ukljucujuci i rudnike i druge delatnosti od strateskog znacaja u znatnoj meri su oslabljeni, zbog otpustanja radnika albanske nacionalnosti sa radnih mesta. Ako se ovom doda i jedan simbolican broj onih koji su sami, u znak protesta, napustili posao, zatim uvedene sankcije, koje su se itekako osetile i na ovom prostoru, ogromna koncentracija policije i vojske, koja je smestena na Kosovu posto se povukla, tvrde upuceni, iz Makedonije, onda se moze govoriti o milionima dolara koje je za svo ovo vreme Jugoslavija ulozila na Kosovu. Jednom prilikom, vise u sali, kosovski analiticar Sklejzen Malici je u jednom svom napisu "ponudio" pet milijardi dolara, da vlasti u Srbiji i Jugoslaviji dopuste kosovskim Albancima da organizuju svoj zivot po svojim kriterijumima. No, salu na stranu.

Do sada su mnogi strucnjaci pokusali da naprave jedan autentican pregled resursa na Kosovu, ali izgleda da je najozbiljniji onaj koji su napravila dvojica kosovskih ekonomista, Aziz Abrasi i Burhan Kavaja. Bolji poznavaoci kosovskih prilika se verovatno secaju dvojice ljudi koji su dugo bili na celu nekih ovdasnjih velikih preduzeca, pa i Kombinata TREPCA, i to bas u vreme najozbiljnije politicke krize koja je zahvatila bivsu Jugoslaviju. U svojoj studiji oni konstatuju da "Kosovo iako relativno malo, ima dovoljno bogatstava". Prvo, tvrde oni, Kosovo je bogato energetskim potencijalom, kao sto je lignit, cije se rezerve prema nekim istrazivanjima u periodu od 1950 do 1960 g. procenjivane na oko 200 miliona tona. Kasnija istrazivanja su potvrdila da rezerve dostizu 800 miliona tona, te su na takvoj proceni i uredjeni i izgradjeni kapaciteti za eksploataciju (povrsinski kopovi Dobro Selo i Belacevac i rudnik Muhadzer Babus).Paralelno su gradjene i termoelektrane kapaciteta 1. 478 MW, zatim toplana - 41 MW, gasifikacija koja proizvodi 80 hiljada MBN gasa godisnje i susara gde se obradjuje milion i 250 hiljada tona uglja razlicitih granulacija. U okviru energetskih objekata, sagradjeni su i kapaciteti hemijske industrije. Danas se 90 odsto lignita koristi za proizvodnju elektricne energije. Najnovija istrazivanja, potvrdile su rezerve lignita na oko 14 milijardi i 237 miliona tona, sto odgovara iznosu od 2 296 miliona tona nafte. Celokupna vrednost energetskih potencijala i objekata za eksploataciju uglja, proizvodnju elektricne energije, gasa, azotnicnih djubriva i drugih pratecih stabilimenata, dostize cenu od 232,5 milijardi dolara. Na energetskom planu, podvlace strucnjaci, treba uvrstiti i potencijale vode i kapacitete koji su sagradjeni po toj osnovi. U tom smislu, samo hidroelektrane dostizu vrednost od 50 miliona dolara.

Ipak, najvece bogatstvo predstavljaju rudnici na Kosovu, koji su poznati jos od davnina, a eksploatisani su od strane mnogih osvajaca. Medju mineralima obojenih metala po kvalitetu i kolicini, najvise ima olova, cinka, kalijuma, bizmuta, srebra, zlata, pa i drugih retkih metala - npr. galijuma. Uostalom, dovoljno je napomenuti da se pedesetih godina cetvrtina izvoza Jugoslavije sastojala u izvozu obojenih metala, upravo sa Kosova. Rezerve olova i cinka su omogucili izgradnju kapaciteta, za njihovu preradu, i metalurskih objekata u Kosovskoj Mitrovici, Starom Trgu, Kisnici, Ajvaliji, Novom Brdu, Leposavicu, Belom Brdu itd. Rezerve minerala obojenih metala racuna se da dostizu iznos od 200 miliona tona i to u A, B, C1 i C2 kategoriji. Celokupna vrednost, po cenama Londonske berze iznosi 20 milijardi dolara. Kapaciteti koji su gradjeni omogucavaju preradu dva miliona tona rude godisnje. Posebno mesto medju resursima zauzimaju i rudnici feronikla. Oni su dugo istrazivani i na osnovu toga je potvrdjeno da postoje rezerve od 21 milion tona. Zbog toga su otvoreni rudnici i sagradjeni metalurski kapaciteti u Glogovcu. Celokupan iznos ovog metala i proizvodnih kapaciteta racunaju se da vrede oko 3 milijarde dolara. Od velikog znacaja su i rezerve nemetala. Od 24 vrste, kojima se raspolaze na Kosovu, za svega 17 su vodjena geoloska istrazivanja. Eksploatacija tih resursa je relativno kasno otpocela, a na osnovu dosadasnjuih istrazivanja smatra se da je njihova vrednost 7,9 milijardi dolara. Kosovo ima i veliki potencijal suma, jer prema stanju koje je potvrdjeno, zakljucno sa 31. 05. 1985.godine, rasprostranjene su na 448 hiljada hektara, a valorizovana vrednost ovog prirodnog bogatstva dostize vrednost od 7 milijardi dolara. S druge strane, kapaciteti koji su sagradjeni radi eksploatacije drveta, zajednio sa svim pratecim objektima i infrastrukturom, dostize vrednost od milijardu dolara. Kosovo je bogato i poljoprivrednim povrsinama. Valorizovana vrednost, prema ovoj istrazivackoj studiji, dostize cifru od oko 120 milijardi dolara.

Kada svemu ovome dodamo i velike mogucnosti Kosova za razvoj turizma, onda se mogu sklopiti sve kockice i sagledati znacaj prirodnih resursa. Mada je ovo samo jedan deo celokupne vrednosti bogatstava, dovoljno je za "prkos" srpskom mitu o Kosovu i pravdanjima da Srbija na Kosovu nije samo "zbog ocuvanja kolevke srpske civilizacije". Dovoljno je kazu ovdasnji privrednici, samo podsetiti na Miloseviceve reci povodom njegovog nedavnog boravka u Trepci gde je izmedju ostalog rekao da je "ovaj gigant od velikog znacaja za razvoj ne samo juzne srpske pokrajine nego i cele Srbije". Isto tako, privrednici zele da privuku paznju na svakidasnji refren srpskih privrednika, koji reklamiraju ozivljavanje trepcinih rudnika uz sada vec poznati slogan "Trepca, temelj buducnosti". Nedavno su rukovodioci Trepce boravili u rudnicima Nevo Brdo i Ajvalija i tim povodom direktor Ajvalije je izjavio da je ovaj rudnik "najbogatiji u Evropi", dodavsi da je bogatiji rudnik od ovog "samo rudnik Broken Hill u dalekoj Australiji". Medju njima je bilo i onih koji su tvrdili da je vise zlata u jednoj toni rude u rudniku Ajvalija, nego u svim rudnicima Kosova zajedno.

"Sve ovo, kaze bivsi direktor rudnika Ajvalija Abdulah Bektesi, dokazuje da Srbija svaki plan njenog ekonomskog razvoja oslanja na kosovske resurse".

"Ponajvise sada, podvlaci, bivsi politicar Azem Vlasi, Srbiju slomljenu medjunarodnim sankcijama i privredno umornu, interesuju poslednje nade rezerve zlata i srebra na Kosovu".

Dakle, ako se racionalno sa svih strana sagledaju uzroci sadasnje krize na Kosovu, onda je jasno da ne postoji samo problem politicke prirode, vec su oni mnogo dublji. Zaista je problem ko ce raspolagati i u kojoj meri sa, ako se ovim podacima moze verovati, sa 232,5 milijardi dolara?

Besim ABAZI AIM Pristina