AMIN JUGOSLAVIJI

Dnevnik iskrenog razbijaca

AIM, Beograd, 14.11.1995.

Pet stotina stranica priljeznog i iskrenog belezenja ubijanja jedne zemlje - to je dnevnik biseg predsednika Predsednistva bivse zemlje, a sada politicki marginalizovanog potpredsednika SPS-a, Borisava Jovica. Od 15.maja 1989. do 8.juna

1. godine je on vredno belezio. Sve sto smo tada pretpostavljali, priznao je. I to ne na sudu, pod pritiskom, vec dobrovoljno. Bora Jovic je, dakle, iskren i nedovoljno mudar, taman kakav je Milosevicu i drugima (bio) potreban. To sto nam se sada ispoveda ne znaci da je - rekao i spasao dusu, da se pravda i posipa pepelom. On, naime, veruje da je potpuno u pravu. Zahvaljujuci toj "zadrtosti" saznajemo sve one ruzne vojno-milosevicevske ujdurme koje su uvele zemlju u raspad, a koje Jovic dozivljava kao srpsko mahersko nadmudrivanje one druge, nevaljale strane (tuk na luk), koja ne voli Jugoslaviju. I zbog te vestine, "kako smo im smestili", i danas likuje.

Kako smo ih "nadigrali"?

Knjiga "Poslednji dani SFRJ" nije zadala, kako bi se moglo ocekivati, najbolniji udarac autoru (cega nisi svestan, to te ne boli), vec predsedniku Milosevicu. Ona se pojavljuje u vreme Milosevicevog mirotvorackog zamaha, dok svi drzavni mediji, uz nevidjeno pregalastvo, pokusavaju iz svesti gradjana da izbrisu ono sto je i onda i sada imalo samo jedno ime : ratno huskanje. I dok "pravedni mir nema alternativu", tu je Bora Jovic da podseti, verovatno ne namerno, da je mir i te kako imao alternativu u predsednikovim "godinama raspleta." Ali da tu alternativu predsednik Srbije nije uopste uzeo u razmatranje.

Tako saznajemo da je jos '89. godine "Armija morala da drzi distancu, ali je i jasno da joj je Srbija cvrsca uzdanica". Milosevic tada upozorava Jovica na oprez jer bi ga Kadijevic mogao navesti na greh - podrsku Anti Markovicu. Markovic je za Zajam za preporod Srbije rekao da je glupost, svedoci Jovic, a sta li danas misle zajmodavci, niko se ne usudjuje da pita. Istog coveka "Veljko (Kadijevic) naziva kurvin sin", dok Jovic pise, po sopstvenom priznanju, pod imenom drugog autora u "Politici" clanke napada na njega.

Slobodan, takodje, pozdravlja upad Srbije u platni promet zemlje, samo mu smeta sto se to radi predlaganjem i donosenjem zakona, umesto bez formalnih odluka, tajno, "kao i svi drugi." Kako je Slobodan Milosevic dobio izbore - i to nam Jovic lepo kaze: "... bez toga (upada u platni promet, prim.autora) bi sigurno izgubili izbore, jer vise od pola republike ne bi primilo plate i penzije. Ante se cudio i krstio kako nismo bankrotirali, a mi smo ga nadmudirili. To je sustina".

Dalje, Milosevic i Jovic "obradjuju" Kadijevica da napravi drzavni udar, da ih stiti, da "spasava" Jugoslaviju tako sto ce odseci Sloveniju, i preseci Hrvatsku... U junu 1990. Jovic kaze Kadijevicu da bi ih on "najradije isterao silom iz Jugoslavije, jednostavnim presecanjem granica..." I Milosevic "se slaze sa idejom o 'izbacivanju' Slovenije i Hrvatske, ali me pita da li vojska hoce da izvrsi to naredjenje... Sloba je dao dve ideje: prvo da se odsecanje Hrvatske izvrsi tako sto ce licko-banijske i kordunaske opstine, koje su stvorile zajednicu ostati sa nase strane...Ako Bosanac bude za, onda imamo dvotrecinsku vecinu."

Sloba kaze Jovicu: "Bice rata". Jovic njemu: "Necemo dati, bogami."

A u februaru 1991. "konsultujem Slobodana Milosevica o planu vojske...On smatra da je sve to dobro izuzev sto Sloveniju treba ostaviti na miru. Samo Hrvatsku treba tretirati...Na pitanje sta da radimo ako ne postignemo dovoljnu vecinu u Predsednistvu za odluke koje su potrebne, on misli da odlucujemo sa onoliko clanova koliko su "za" i da ce vojska "poslusati". Milosevic, ako je verovati Jovicu, u julu '91. se pita: "Sta ima da branimo slovenacke granice, to je privremeno. Treba da branimo ono sto je trajno".

A Veljko Kadijevic koji se nalazi na celu te vojske pati sto je propala ideja komunizma i socijalizma ( "za sve je kriv Gorbacov"). I jos se cudi kako to Francuzi ne shvataju da nema Jugoslavije bez SKJ! Ni Jovicu nije svejedno sto Rusija vise nece biti crvena. U svom denvniku u martu '91. se pita: "Da li ce se popraviti ocajno stanje u SSSR-u? Obavesteni smo da je Gorbacov sacinio taktiku "zaokreta" ka stabilnosti. Za nas bi to moglo biti od izuzetnog znacaja".

Zasto bas sada?

Tesko je ukratko prepricati dnevnik tako dragocenog svedoka. Jos je teze, mada je interesantnije, sloziti sve kockice i protumaciti kontroverze koje prate objavljivanje "dogadjaja iza kulisa".

Prvo, promocija je bila pre desetak dana, a knjiga se "izgubila" na putu do citaoca, nije se pojavila ni u knjizarama, ni na ulici, ni u kioscima. Jedino se moze kupiti (ostao je samo primerak) u "Politikinoj" prodavnici u Makedonskoj ulici. Prodavci tvrde da je prvo izdanje rasprodato, i da se ceka drugo.

Drugo, na promociji ove knjige govorio je akademik Mihajlo Markovic, ideolog SPS-a, tvrdo njegovo jezgro, ciju je marginalizaciju JUL odavno najavio, i sproveo, i sa kime se dr Mirjana Markovic, supruga predsednika Milosevica, obracunavala preko novina. Da je i Borisav Jovic predstavnik "potrosene" ratne varijante, nagovestavao je jos pre dve godine bivsi aktivista JUL-a, Zoran Cicak. On je tada (glasom prerano zakukurikalog petla) najavio cistku Jovica, Milorada Vucelica, Mihajla Markovica...Vreme mu je dalo za pravo. Dobri poznavaoci prilika smatraju da je Bora Jovic "izgustiran" jos onog trenutka kad je "osvesceni srpski narod" na mitinzima poceo da nosi pored Slobinih i njegove slike.

Objavljivanje knjige se poklapa sa odsustvom Slobodana Milosevica iz zemlje, kao i sa aferom oko hapsenja direktora (sada bivseg) Kompanije "Politika", Zivorada Minovica. Smatra se da je i Minovic deo tog tvrdog SPS jezgra, a upravo je dnevnicke beleske objavila "Politikina" kuca. O promociji je pisala opsirno i "Ekspres Politika" koja je bila pod Minovicevim uticajem. NIN je, na primer, objavio da je sudbonosna greska Zike Minovica upravo bila stampanje ove knjige. Navodno je neke delove Milosevic izbacio prilikom "prijateljske autorizacije", a Jovic ih ipak ostavio. U ovom trenutku izgleda da je knjiga Bore Jovica deo zavere odgurnutih sa vlasti, njihov pokusaj "udara" u odsustvu "gazde".

Tesko je, medjutim, poverovati da je Borisav Jovic svesno i iz pragmaticnih razloga usao u obracun srpskog politickog vrha. Pre ce biti da je ponovo upotrebljen. On kaze da nije tacno da mu je Milosevic bilo sta izbacivao iz knjige, te da izmedju njih dvojice "nema razlike". Iako to za gradjane ove zemlje nije utesno, treba mu verovati. Covek koji objavi ovakve dnevnicke beleske, ne ume politicki da procenjuje. I time se, zacudo, ponosi.

(AIM) Gordana Igric