BILO JE TAKO I NE ONAKO

Ljubljana Nov 12, 1995

Ponovo o raspadu Jugoslavije

Bez nekog posebnog razloga - ali ocito sklopom slucajnih okolnosti - je pocetak novembra u Sloveniji nekako u znaku secanja na bivsu Jugoslaviju odnosno na period pred njen raspad.Radi se o tri nevezana dogadjaja sa istim sadrzajem. Naime, slovenacka nacionalna televizija najavila je za pocetak decembra prikazivanje dokumentarne serije engleskog BBC-a sa naslovom "Smrt Jugoslavije", a neki od novinara su imali vec priliku da tu seriju odgledaju na austrijskoj televiziji, pa su se u novinama pojavili prvi tekstovi na tu temu. U isto vreme u Ljubljani se je pojavio poznati svajcarski novinar Viktor Majer (Viktor Meier),dugogodisnji dopisnik nemackog lista Frankfurter Allemagne Zeitung (Frankfurter Alemanje Cajtung),koji je predstavio slovenackoj javnosti svoju najnoviju knjigu "Kako su prokockali Jugoslaviju". Sutradan posle promocije te knjige na redovne vecernje slovenacko-hrvatske razgovore, koje svakog meseca organizuju dr.Ciril Ribicic i dr.Zdravko Tomac, kao gosti dosli su slovenacki predsednik Milan Kucan, a iz Zagreba su doputovali Stipe Mesic, poslednji predsednik Jugoslavije i Martin Spegelj, bivsi hrvatski ministar odbrane. I rec po rec - opet se pricalo o raspadu bivse Jugoslavije.

Novinar ljubljanskog Dela Marko Milosavljevic je u Londonu razgovarao sa Polom Micelom (Paul Mitchell), rediteljem i producentom BBC-jeve emisije, sa glavnim producentom gospodjom Normom Prsi (Norma Percy) i sa novinarom Majklom Simkinom (Michael Simkin), koji je dve godine kopao po raznim arhivima i trazio dokumentarni material za tu seriju. "Jos najvise problema imao sam sa hrvatskom televizijom. Bili su paranoicni. Sa njima smo pregovarali pet meseci da smo mogli dobiti snimke i za bas svaki od njih platili smo ogromne pare," objasnio je Simkin."Najprofesionalniji bili su na slovenackoj televiziji. Televizija Srbije dala nam je na raspolaganje sve snimke, dok je bilo potrebno mnogo vise ubedjivanja sa upravom Zastava filma."

Niko ne sme da bije - policiju!

Novinar Dela opisuje i neke zanimljive detajle iz dukumentarne serije, koje su bili vecini ljudi ipak nepoznati. Jedan takvih odnosi se na poznati kosovski dogadjaj, kada je srpski predsednik Milosevic izneo svoju poznatu recenicu:"Niko ne sme da vas bije!" Autri prikazuju njegovu posetu kosovskim Srbima, kada je u medjuvremenu pred zgradom doslo do sukoba izmedju demonstranata i policije. Policajci su rasterali demonstrante koji su se kasnije vratili naoruzani kamenjem,kojim su napali milicionere. Usred togapojavi se predsednik Milosevic,sto je sve snimala beogradska televizija. Oko njega skupila se masa ljudi, a njemu ni je sasvim jasno sta se dogadja. Neko mu kaze :"Druze Slobodane, oni nas biju." Milosevic za trenutak razmisli i posle dva puta ponovi :"Niko ne sme da vas bije!" Delo pise kako je Dusan Mitevic,bivsi direktor beogradske televizije, u emisiji izjavio :"Milosevicevo obecanje stalno smo prikazivali na televiziji. To ga je lansiralo na vrh," tvrdi Mitevic,dok Miroslav Solevic, organizator tadasnjih demonstracija kaze, kako je bila prava Miloseviceva poruka : Niko ne sme da bije policiju!

Tako je kasnije, posle 8.sednice CK SK Srbije pobedio Milosevic. U emisiji "Smrt Jugoslavije" o tome govori i Stipe Suvar,bivsi predsednik CK SKJ. Suvar u emisiji objasnava da su komunisti po citavoj Jugoslaviji primili vest o Milosevicevoj pobedi sa zadovoljstvom, jer: "Stambolic je bio covek kojeg su se svi na jugoslovenskoj sceni najvise plasili. Zbog toga nas je je sivi birokrata Milosevic nadahnuo osecanjem da cemo ga lako kontrolisati," prica Suvar.

Franjo,Franjo i Nema vise Alija

Britanska dokumentarna serija prikazuje i uspon hrvatskog predsednika Franje Tudjmana i njegove stranke HDZ. Tako je hronisti emisije pala u oci sekvenca iz govora jednog zagrebackog HDZ-evca sa sabora te stranke 1990. godine: "Danas je Hrist pobedonosno usao u Jerusalim i narod ga je pozdravio kao mesiju. I glavni grad Hrvatske danas potseca na Jerusalim. Franjo Tudjman dolazi pred drzavljane. Franjo! Franjo!"

Srpski vozd i hrvatski mesija su se u martu 1991.godine sastali u Karadjordjevu i prema autorima emisije planirali da na tlu bivse jugoslavije nastanu tri ili cetiri zemlje. Za te pregovore kasnije je saznao i Alija Iztebegovic. Stipe Mesic seca se kako ga je Izetbegovic pitao sta ce biti sa Bosnom. Uvek za salu raspolozeni Mesic se nasmijao i Izetbegovicu umesto odgovora otpevao staru narodnu pesmu Nema vise Alija.

Takvih i slicnih prica ima jos dosta jer je i serija dugacka. Svoje mesto su dobili i drugi politicari i slovenacka publika jedva ceka 2.decembar kada ce televizija Slovenija poceti sa prikazivanjem tog dokumentarca koji je otkupila od BBC upravo na zahtev gledaoca.

O Sloveniji sve najbolje

Viktor Majer (Viktor Meier) je video veci deo serije BBC i njome nije posebno odusevljen. Dugogodisnji dopisnik svajcarske i nemacke stampe iz raznih zemalja, a posebno sa balkanskog podrucja, mi je u nasem razgovoru naglasio da su autori iz BBC istakli neke stvari samo zbog toga jer su imali za njihovo "pokrivanje" filmski material, dok su neke druge, mnogo bitnije dogadjaje, za koje nisu imali filmskog materiala, zaboravili.

Majerova knjiga "Kako su prokockali Jugoslaviju" izasla je u Minhenu (Munchen) na nemackom. Na njenoj ljubljanskoj promociji je Viktor Majer najavio i skoru mogucnost prevoda na slovenacki. Zasto bas na slovenacki? Naime, gospodin Majer je od nekad veoma naklonjen Sloveniji i vec pre prvih prica o slovenackom osamostaljenju, on je bio misljenja da mora Slovenija izaci iz jugoslovenske federacije jer je ona gusila ekonomski i politicki. Na pitanje da li je Slovenija u godinama raspadanja zemlje napravila neke greske gospodin Majer odgovara: "Ne, Slovenija nije pravila gresaka. Bitno je to da Slovenci niste dopustili da vas se zaplasi sa spoljnim pretnjama. Ali zato je pravio velike greske Milosevic. Moramo imati na umu kakve je ima planove sa Jugoslavijom, sta je hteo na pocetku i kako kasnije nije ostvario vecinu svojih ciljeva, a mozde nece ni poslednji. Dok je Slovenija svoje ciljeve ostvarila."

Raspad Jugoslavije - treci cin

I dok se pricalo o dokumentarcu BBC-a in najnovijoj knjizi Viktora Majera, u Ljubljani su se na tradicionalnim susretima i razgovorima Cirila Ribicica i Zdravka Tomca nasli jedan bivsi i sadasnji predsednik, jedan bivsi i poslednji predsednik te jedan bivsi general i "glavni junak" spijunskog filma bivse JNA. Radi se o Milanu Kucanu, Stipi Mesicu i Martinu Spegelju. Gosti su nesto malo pricali o predsednickim izborima u Sloveniji, na kojima je 1990.godine pobedio Milan Kucan. Nesto malo vise pricali su o nedavno zavrsenim izborima u Hrvatskoj, na kojima Mesic i Spegelj nisu prosli bas najslavnije, a najvise su pricali o danima pred i za vreme raspada bivse Jugoslavije.

Slovenacki predsednik nije se slozio sa tezom mnogih stranih analiticara da se u bivsoj drzavi radilo o sukobu nacionalista, jer bi po tome mogli da govorimo o jednakoj krivici. Po njemu se u Sloveniji nije ni radilo o "operetnom", vec pravom ratu sa oruzjem, zrtvama i krvlju. Kucan je jos naglasio da slovenija nije sklopila nikakav sporazum sa srbijom na racun Hrvatske.

Poslednji predsednik bivse SFRJ Stipe Mesic je objasnio da bivsa zemlja nije imala sansi za opstanak jer srpski predsednik Milosevic nije bio nikad zainteresovan ni za federalnu ni za konfederalnu Jugoslaviju, vec samo za Veliku Srbiju. Mesic je natrpanoj sali objasnjavao i kako su on i Segelj ostali usamljeni u hrvatskom vrhu u njihovim nastojanjima da hrvatska odbrana napadne kasarne JNA, dok je Martin Spegelj jos danas ubedjen da bi se mogao izbeci rat u bivsoj Jugoslaviji ako bi hrvatski vrh prohvatio njegov plan o konfiskovanju oruzja iz skladista JNA. Protiv toga bio je predsednik Tudjman.

Za kraj susreta dr.Tomac ispricao je aktuelni vic o tome sta bi rekao pokojni predsednik Tito ako bi ustao iz groba i nasao se u hrvatskoj: "Ko to spava u mom krevetcu, ko to nosi moje bijelo odjelo i ko to seta po mojim Briunima?!"

Janja Klasinc, AIM