SVILEN GAJTAN IZ DEJTONA

Trazi se zamena za Karadzica

Lider bosanskih Srba Radovan Karadzic postigao je sa Milosevicem interni dogovor o svom "tihom odlasku" sa vlasti, ali se Amerikanci sa takvom varijatnom, izgleda, nisu saglasili. Nakon sto je iz Dejtona stigla poruka koja sadrzi i ponovljene optuzbe za ratne zlocine, Karadzic poceo da vuce nervozne poteze.

AIM, Beograd, 5.11.1995

Lideri bosanskih Srba Radovan Karadzic i vojni komandant general Ratko Mladic, po svemu sudeci, nece jos dugo moci da odolevaju snaznim pritiscima da se povuku sa svojih polozaja. Karadzicev odlazak sa politicke scene vise nije pitanje meseci, nego, verovatno, nedelja, dok je pozicija generala Mladica, koji osim uticaja u vojsci ima kredibilitet i medju stanovnistvom, nesto povoljnija.

Nezavisni mediji u Beogradu su krajem prosle nedelje javili kako je srpski predsednik Slobodan Milosevic na pregovorima u Dejtonu prakticno obecao americkom drzavnom sekretaru Vorenu Kristoferu da ce smeniti Karadzica i vojnog komandanta generala Ratka Mladica. Prethodno je Kristofer izjavio, a Bela kuca zvanicno potvrdila, da Amerikanci traze smenu Karadzica i Mladica i da nisu voljni da salju svoje trupe u Bosnu dok su njih dvojica na polozajima.

Pred odlazak na pregovore u Dejton, Milosevic je sa rukovodstvom bosanskih Srba obavio niz konsultacija o smenama u vojnom i politickom vrhu na Palama. Izvori bliski vlastima bosanskih Srba, koji se mogu smatrati veoma pouzdanim, rekli su da je, u nacelu, postignut dogovor o odlasku Karadzica i Mladica. Karadzic i njegovi saradnici trazili su da smena bude obavljena na sto je moguce bezbolniji nacin i bez velikih potresa, na sta je Milosevic pristao.

Prema scenariju koji je dogovoren u Beogradu, izbori za centralne organe buduce Unije Bosne i Hercegovine, kao i ocekivani izbori u "Republici Srpskoj" (RS), koji bi usledili posle dogovora u Dejtonu, bili bi iskoristeni za "tihu" smenu. Karadzic i Mladic, kao i predsednik parlamenta bosanskih Srba Momcilo Krajisnik, obecali su Milosevicu da se nece kandidovati za funkcije za organe vlasti Unije Bosne i Hercegovine, ali su ostali pri zahtevu da im se dozvoli da budu na nekoj od funkcija unutar RS. Tako bi u javnosti sve izgledalo kao normalna smena na vrhu, a Karadzic bi mogao da zadrzi makar deo vlasti.

Prema dogovoru koji je politicki i vojni vrh bosanskih Srba postigao sa Milosevicem, na sadasnjim funkcijama bi, jedino, ostali potpredsednik Nikola Koljevic i ministar inostranih poslova Aleksa Buha, koji su i clanovi srpskog pregovarackog tima u Dejtonu.

Zakasneli demanti

Vlasti bosanskih Srba su se odmah nakon sto je Kristofer zatrazio smenu Karadzica i Mladica oglasile izjavom ministra za informisanje Miroslava Toholja, koji je porucio Amerikancima da ne uce Srbe demokratiji. Na tvrdnje o postojanju dogovora izmedju Milosevica i Pala o "tihom odlasku" Karadzica i Mladica, koje su

1. novembra preneli jugoslovenski i svetski mediji, Pale su reagovale sa dva dana zakasnjenja.

Ministarstvo za informacije je 4. novembra izdalo saopstenje u kome se tvrdnje o dogovorenoj smeni demantuju, ali se ne kaze izricito da ce Karadzic i Mladic zadrzati svoje funkcije. Koriste se floskule o demokratskom pravu naroda da izabere svoje rukovodstvo. Svakako nije bez znacaja ni cinjenica da se nisu licno oglasili ni Karadzic ni Mladic.

Dan ranije, 3. novembra, pres biro Radovana Karadzica izdao je saopstenje u kome se tvrdi da Karadzicu "pristizu mnogobrojni telegrami podrske". Citira se, medjutim, samo jedan telegram, upucen iz ogranka Karadziceve Srpske demokratske stranke (SDS) za Vojvodinu. U proteklih nekoliko dana agencija bosanskih Srba SRNA je prenela vise izjava predsednika opstina pojedinih gradova pod kontrolom bosanskih Srba, u kojima je izrazena podrska Karadzicu. I saopstenje pres biroa, i ne preterano brojne izjave podrske deluju prilicno neubedljivo i malo je verovatno da ce bilo koga impresionirati. Rec je, pre, o prvim znacima panike koja polako pocinje da zahvata sadasnje rukovodstvo bosanskih Srba.

Cinjenica da su Pale sa puna dva dana zakasnjenja reagovale na tvrdnje o postojanju dogovora sa Milosevicem o smenama u vojnom i politickom vrhu upucuje na zakljucak da takav dogovor, uprkos demantijima, zaista postoji. Karadzic je, medjutim, naknadno shvatio da su u Dejtonu stvari krenula drugacijim tokom i da dogovor koji je imao sa Milosevicem vise nije tako cvrst. Amerikanci su, osim zahteva za smenom, poceli intenzivno da pominju i medjunarodni sud za ratne zlocine u Hagu. Iz toga se namece zakljucak da ideja o "tihom odlasku" paljanskog rukovodstva za Vasington ne postoji.

Mogucnosti za izrucenje

Vasington je, kako spekulisu mediji u Beogradu, u Dejtonu trazio od Milosevica i da izruci Karadzica i Mladica Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u Hagu i to postavio kao uslov za skidanje sankcija Srbiji i Crnoj Gori. Kristofer je 2. novembra rekao da se Amerikanci ne mogu sloziti sa slanjem svojih trupa u sastavu NATO u Bosnu sve dok su Mladic i Karadzic, koji su optuzeni za ratne zlocine, na svojim polozajima. On, medjutim, nije pominjao izrucenja sudu u Hagu kao uslov za realizaciju dogovora o Bosni, pa taj zahtev jos ostaje u domenu nagadjanja.

Izvori bliski vlastima bosanskih Srba rekli su da ne postoji mogucnost da Karadzic i Mladic budu izruceni Medjunarodnom sudu za ratne zlocine i da Milosevic takvo obecanje ne moze dati. Pre odlaska u Dejton, sa Milosevicem je, navodno, bilo govora i o tome, a Karadzic je kao jedan od uslova za svoj "dobrovoljni" odlazak trazio zastitu od izrucenja.

Posmatraci u Beogradu veruju da bi najnoviju odluku o povlacenju policijskih jedinica sa linija fronta, koja je obelodanjena 4. novembra, takodje trebalo dovesti u vezu sa unutrasnjim previranjima i ocekivanim smenama. Smatra se, naime, da je glavno Karadzicevo uporiste u policiji, a odluka o povlacenju policije sa fronta tumaci se kao zelja da njene snage ne budu "razvucene" nego da se koncentrisu u gradovima od vitalnog znacaja za kontrolisanje vlasti. Toj odluci se ostro suprotstavio vojni vrh, tvrdeci da ona bitno slabi odbrambenu moc. Time su ponovo podgrejane surevnjivosti izmedju vojnih i civilnih vlasti, a neizvesnost postala veca.

Trazi se zamena za Karadzica

Vlast koju su, uz pomoc Beograda, bosanski Srbi uspostavili 1992. godine proglasivsi Republiku Srpsku je monolitna i, u sustini, jednopartijska. Karadzic se pokazao kao veoma vest politicar koji je blagovremeno "cistio" teren oko sebe, tako da ne postoji nikakva ozbiljnija unutrasnja opozicija koja bi mu se mogla suprotstaviti. U ucvrscivanju takve vlasti on se, od politickog razlaza sa Beogradom, oslanjao na nacionalisticki orijentisane partije u Srbiji i Crnoj Gori, gajeci nadu da ce one moci da svrgnu Milosevica.

Milosevic tokom prethodnih meseci nije uspeo da svrgne Karadzica jer u samom politickom vrhu nije nasao coveka koji bi bio voljan da postane novi lider i njegova marioneta. Promena situacije na terenu i pad srpske vojne moci tokom oktobarskih poraza na zapadu Bosne rezultirali su najpre spremnoscu predsednika parlamenta bosanskih Srba Momcila Krajisnika i potpredsednika "Republike Srpske" Nikole Koljevica da precute ostre napade na Karadzica iz Beograda.

Izvori bliski vlastima bosanskih Srba kazu da je Koljevic Milosevicev izabranik i da je predsednik Srbije trazio da on bude vodja delegacije sa Pala na pregovorima u Dejtonu. Koljevic je, prema tim izvorima, odbio da direktno zatrazi Karadzicevu smenu, ali je precutno prihvatio igru i poceo postepeno da se uzivljava u ulogu novog prvog coveka sa jakom zaledjinom u Beogradu.

Sam Karadzic svestan je da je sve gotovo, i najvise cemu moze da se nada je da ce zadrzati kakav-takav uticaj i ostati "u senci", uz mogucnost da utice na politicke prilike u entitetu bosanskih Srba, unutar buduce Unije Bosne i Hercegovine. U sustini, on prizeljkuje da se realizuje dogovor o "dobrovoljnom odlasku" koji je postigao sa Milosevicem i nada se da srpski predsednik u Dejtonu nece biti prinudjen da promeni misljenje.

(AIM) Dragan Janjic