DOBRI, RUZNI, ZLI

Uloga holandskih trupa u Srebrenici

AIM, Beograd, 4.11.1995.

Oko podne, tacnije receno, u 13.30 h, 10. jula, vojska bosanskih Srba otpocela je zavrsni napad na bosanske polozaje u Srebrenici, gradu koji su Ujedinjene nacije proglasile zonom bezbednosti.

U tom trenutku, oko 30 hiljada ljudi potrazilo je utociste u sedistu holandskih mirovnjaka u Potocarima, selu severno od Srebrenice. Jedan oficir mirovnih snaga UN poslao je apel svojim nadleznima: "Hitno, hitno, hitno. Armija bosanskih Srba ulazi u Srebrenicu. Hoce li neko ovo smesta da zaustavi i spase ove ljude. Hiljade njih se okuplja oko bolnice. Molimo vas, pomozite."

Enklava je osvojena, a ono sto je usledilo u podrucju oko Srebrenice medjunarodni zvanicnici opisali su kao najtezi ratni zlocin u Evropi posle Drugog svetskog rata: po kratkom postupku ubijeno je vise hiljada ljudi.

Prica o holandskom bataljonu koji je navodno tu bio prisutan da bi zastitio Muslimane, deo je tragedije. Sta se zaista dogodilo?

U maju, pukovnik Ton Karemans, komandant holandskih mirovnjaka, upozorio je svoje pretpostavljene oficire UN da postoje znaci da se Srbi spremaju da zauzmu enklavu. Nista nije ucinjeno kao odgovor na ovu poruku, kazu zvanicnici Ujedinjenih nacija.

Prema lokalnim vojnim izvorima Ujedinjenih nacija, srpske snage su po naoruzanju bile daleko nadmocnije od vojnika holandskog 13. vazdusno-pokretnog pesadijskog bataljona. Sto je jos znacajnije, moral im je potpuno opao. Neki izvori naglasavaju da su Srbi stalno zlostavljali Holandajne, zaustavljajuci konvoje s gorivom i opremom.

Protivtenkovska laka orudja opremljena raketama s navodjenjem koja su trebala da im pruzaju najefikasniju podrsku bila su neispravna zbog nedostatka rezervnih delova. Tako se njihovo glavno vatreno oruzje svelo na teske mitraljeze Brauning kalibra 50 mm i licno naoruzanje. Nestasica goriva znacila je da su cesto bili primorani da patroliraju pesice i da su njihovi oklopni transporteri bili neupotrebljivi tokom veceg dela njihovog mandata.

Broj vojnika se topio. Srbi su dozvoljavali da ljudi odlaze na odsustva, ali su odbijali da dozvole ulazak njihovim zamenama. Bataljon je srezan na 300 ljudi. Sto je najgore, mnogi od njih vise nisu saosecali sa ljudima koje su stitili. U prisustvu lokalnog stanovnistva, prilican broj njih je otvoreno govorio o antipatiji prema Muslimanima.

Kada je prva grupa muslimanskih izbeglica, posto su ih pustile srpske snage, konacno stigla u Tuzlu, oni su holandske vojnike zasuli lavinom zalbi i optuzbi da su zloupotrebili svoj mandat i saradjivali sa pobednickim Srbima.

Pre svega, preziveli iz Srebrenice su govorili da su holandske trupe jedva ispalile po koji metak. Oni tvrde da komandant mirovnjaka, puk. Ton Karemans nije javno protestvovao protiv ponasanja Srba i da je vidjen kako pije, nazdravlja i smeje se sa generalom Ratkom Mladicem, komandantom bosanskih Srba.

Medjutim, pojedine nepotvrdjene izvestaje o kradjama, silovanjima, maltretiranju, pa cak i ubistvima koje su pocinili Holandjani, nedavno su ostro demantovali i oficiri bosanskih Srba koji su neposredno ucestvovali u operaciji Srebrenica, a i humanitarni radnici na terenu.

Zavrsni nalet poceo je rano, 6. jula, u 3.15 ujutru. Bosanski Srbi ispaljivali su rakete u bazu UN i granatirali selo na jugu, cime su naterali jos 4.000 ljudi da potrazi spas u enklavi.

Kako se srpski napad produzio i 7. jula, holandski mirovnjaci zatrazili su od svojih pretpostavljenih da pozovu avione snaga NATO. Avioni su gadjali pojedine srpske artiljerijske polozaje, tenkove i oklopna vozila, ali sa sumnjivim uspehom. Tokom sledecih nekoliko dana, Srbi su zauzimali jednu po jednu holandsku osmatracnicu, odvodeci 55 vojnika kao taoce. General Mladic je kasnije pretio da ce ih poubijati ako se vazdusni udari NATO nastave. Medjutim, s njima se dobro postupalo i pusteni su nepovredjeni.

Do 9. jula, bezbednosna zona je jos uvek bila napadana granatama koje su padale svakog minuta. Holandjani su postavili blokadu na juzni prilazni put Srebrenici u pokusaju da zaustave napredovanje napadaca.

U svojim kasarnama u Srebrenici i Potocarima, Holandajni su bili opkoljeni uspanicenim braniocima koji su bili odlucni da, ako bude neophodno, silom primoraju mirovnjake Ujedinjenih nacija da im pomognu.

Muslimani su govorili da ce poubijati holandske vojnike ako napuste preostale polozaje. U vise slucajeva, trupe bosanske Vlade otvarale su pesadijsku i snajpersku vatru na vojnike UN u povlacenju. Jedan vojnik je ubijen dok se povlacio s polozaja.

Srbi su 10. jula prisli centru Srebrenice. Kasno posle podne, jedan jedini tenk i stotinu srpskih vojnika prislo je holandskoj blokadi i povuklo se pod vatrom iz mitraljeza kalibra 50. Svedoci kazu da su kasnije toga dana, vojnici UN konacno poceli da se povlace ka svojoj bazi u Potocarima. Oko 15 hiljada bosanskih vojnika pobeglo je u brda dok je oko 30 hiljada njih poslo za Holandjanima nadajuci se da ce ih zastititi.

Do noci 11. jula, oko sest hiljada ljudi naslo se unutar baze u potocarima, a 24 hiljade ostalo je izvan. Tokom noci, Srbi su poceli da odvode borce, ali i civile. Srbi su obezbedili grad i razoruzali Holandjane. Bazu u Potocarima i izbeglice koje su se tamo okupile postavili su na nisan svojih tenkova, artiljerije i raketnih bacaca.

Sediste Ujedinjenih nacija u Sarajevu faksiralo je nova naredjenja holandskom bataljonu. Misija je promenjena. Holandski komandant Karemans i njegov komandant sektora, pukovnik Carli Branc, procitali su da je bataljonu naredjeno da "preduzme sve razumne mere da zastiti izbeglice i civile". Iste veceri, Mladic se sastao sa Karemansom. Postavio je svoje uslove "krajnje pretecim tonom", kako je pukovnik kasnije opisao: nece vise biti vazdusnih udara, ili ce izbeglice okupljene u Potocarima granatirati i postreljati. Karemans se povinovao.

Lokalni srpski izvori su saopstili da su sledeceg dana holandski vojnici mogli jasno da vide niz tela izvan kasarne. Holandski vojnici su gledali dok su ljude razdvajali od zena i odvodili. Kada su Srbi zahtevali da im isporuce ljude koji su bili u bazi, ukljucujuci 250 boraca, Holandjani su pristali i na to.

Posle toga, holandske trupe su povucene u Saveznu Republiku Jugoslaviju, a kasnije u Zagreb. Jasusi Akasi, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija, opisao je njihov rad kao "fantastican". Zakljucak saopstenja je da oni jednostavno nisu imali sredstava da se zastite. Sto se tice Muslimana, trupe i nisu bile tamo da ih spasavaju vec da odrzavaju nepostojeci mir. Holandski premijer Vim Kok je rekao na "nema govora o neizvrsavanju duznosti za svaku osudu" i da su vojnici delovali u "varvarskim okolnostima".

Aleksandar Vasovic