TETOVSKI UNIVERZITET - ULOG ZA EVROPU

AIM, Skopje, 02.11.1995

*Ministarstvo za Obrazovanje proglasilo je sebe nenadleznim da prati aktivnosti Tetovskog Univerziteta, dok se u isto vreme makedonska policija drzi dalje od objekata gde se izvodi nastava sto uveliko zbunjuje javnost, posebno makedonski deo, kome je ovaj Univerzitet pretstavljen kao "rusilac drzave". Cini se da tajna lezi u diskretnoj "prijateljskoj opomeni", koja je dosla sa zapada, da se ne sme posegnuti za pendrekom ukoliko se zeli ulazak u Evropu.

Sa dve nedelje zakasnjenja, 16 oktobra ove godine, je pocela druga akademska godina Univerziteta na Albanskom jeziku u naselje Mala Recica, nadomak Tetova. Prvo sto je ovom prilikom svima palo u oci jeste to sto je tokom otvaranja nije "prisustvovala" makedonska policija koja je tokom prosle akademske godine bila jedini "sagovornik" od strane vlasti, koja je inace najcesce "govorila" jezikom sile. Valja podsetiti da je poznatim dogadjajima oko otvaranja Tetovskog Univerziteta prethodila kratka ali teska politicka borba koja je zavrsila bez rezultata. I pored decidnog odbijanja makedonske vlade da se ova visokoskolska obrazovna institucija na albanskom jeziku legalizuje, Albanci su odlucili da pocnu sa realizacijom svoje zamisli kojom bi se ublazilo katastrofalno stanje na polju visokog obrazovanja izrazeno preko samo 2-3 procenata studenata albanske nacionalnosti na dva postojeca Univerziteta, u Skoplju i Bitolju. Ovo stanje se znatno pogorsalo zatvaranjem Pedagoske Akademije u Skoplju, tokom perioda "borbe protiv albanskog nacionalizma i separatizma" sredinom osamdesetih godina, kao i nakon prakticnog zatvaranja Pristinskog Univerziteta, pocetkom devedesetih.

Zestokost policijske intervencije, obelezene rafalima iz automatskog oruzja, nije uspela spreciti ni prisutnost posmatraca iz misije OEBS-a kao i posmatraca UNPROFOR-a (sada UNPREDEP) u oklopnim kolima. Epilog je bio tragican pri cemu je jedam gradjanin albanske nacionalnosti poginuo na licu mesta, a odredjen broj uhapsen. Medju uhapsenim su bili i rektor Tetovskog Univerziteta, dr. Fadilj Sulejmani, kao i nekoliko njegovih najblizih saradnika. Oni su kasnije bili oslobodjeni, ali tek sto je situacija stavljena pod "kontrolom". Citavo ovo vreme nastava je tekla bez zastoja u uslovima velike diskrecije, tako da ni novinari nisu znali mesto odrzavanja nastave.

Veliki kontrast u poredjenju sa dogadjajima iz pocetka prve akademske godine, pretstavlja pocetak nove, druge po redu akademske godine, koja je od prve vremenski udaljena samo 8 meseci, zbog toga sto je nastava prve godine pocela tek u februaru, sa zakasnjenjem od citavog jednog semestra. Ono sto se bilo najuocljivije jeste odsustvo bilo kakve pompe od strane Univerziteta (za razliku od prve godine kada su otvaranju prisustvovali americki kongresnem Djordj Diogardi, i jugoslovenski disident Mihajlo Mihajlov), kao i odsustvo policijskih snaga, koje su prosli put, za ovu priliku, bili opremljeni pancirnim kosuljama i automatskim oruzjem. Ovakav veliki zaokret komentira se na razlicite nacine. Za Albance, posebno ljude angazirane oko Univerziteta, to je jasna indikacija da je "vlast svatila svoju grecku" i da je resila da se uistinu demokratizira. Iako zvuci dosta naivno, sve ovo koincidira sa realnim stanjem, iako su motivi verovatno drugaciji. Sa druge strane, "demokraticnost" vlasti etnicki Makedonci tumace sasvim drugacije. Po njima, kljuc lezi u cinjenici sto se pocetak akademske godine, kako vole reci, "parauniverziteta", vremenski poklopio sa kampanjom za otkrivanje organizatora i izvodjaca atentata na predsednika Gligorova, tako da policija nije mogla posvetiti "duznu paznju" tom problemu. Cini se da tajna ove enigme lezi u diskretnoj "prijatelskoj opomeni", koja je dosla sa zapada, da se i pored svega ne sme posegnuti za pendrekom. Naravno, ukoliko se zeli prikljucak u Evropske tokove, a i sam ulazak u drustvo "zapadnih demokratija". Ovo ne isklucuje mogucnost da, bar malo istine moze imati i u gorespomenute tvrdnje koja su ipak dosta nerealna.

Kako bilo, Tetovski Univerzitet sada vec radi "punom parom". Za razliku od prosle akademske godine kada se nastava odvijala na nekoliko razlicitih lokacija, prilicno udajlene jedna od druge, ove godine je formirano "Univerzitetsko naselje" blizu Tetova, u prigradskom naselju Mala Recica. Nastava se izvodi u tri zgrade, koje imaju 17 ucionica, a rektoratu stoje na raspolaganju i 6 kancelarija za administrativne potrebe. Univerzitet je sastavljen od 6 Fakulteta, i to: Filoloski, koji ima cetiri katedre ' albanski, engleski, nemacki i orientalistiku; Filozofski sa katedrama za historiju i pedagogiju; Pravni Fakultet, Ekonomski, Prirodno-matematicki sa katedrama za hemiju, bioogiju, geografiju, matematiku i fiziku, s tim sto ova zadnja ne funkcioniraju zbog nezainteresiranosti kandidata i Akademija Umetnosti sa katedrama za slikarstvo, muziku i dramaturgiju.

Sto se tice nastavnog kadra, po recima prvog covega ovog Univerziteta, Dr. Fadilja Sulejmanija, UT raspolaze sa 150 predavaca. Ukupan broj studenata iznosi 1,259, a samo ove godine je upisano 659 brucosa. Cinjenica na koju su posebno ponosni celnici Univerziteta jeste to sto polovinu od ovog broja cine devojke, sto pretstavlja novinu kada je u pitanju visokoskolsko obrazovanje Albanki u Makedoniji.

Za sada jedini problem kojeg prizanju u Univerzitetu jeste materijalne prirode. Pored Univerzitetskog naselja koje je poklon od imucnih Albanaca, potrebne su i tekuce sume novca za pokrivanje svakodnevnih potrebstina. Za prevazilazenje ovog problema Senat UT je objavio apel da svi Albanci, naravno na dobrovoljnih osnovi, daju mesecno po 1DM, dok bi "gasterbajteri" trebali dati po 500DM godisnje. Istovremeno se pomoc ocekuje i od medjunarodnih organizacija, mada jos uvek nije izgradjen sistem po kom bi se skupljala ova sredstva.

U ocekuvanju Zakona za Visokoskolsko obrazovanje, koji se vec dugo priprema i koji treba dati konacan odgovor za sudbinu Tetovskog Univerziteta (UT), najveci problemi ostaju nostrifikacija diploma. One koje treba da pristignu za tri godine. Ministarstvo obrazovanja je dalo do znanja da je za njih ova visokoskolska institucija - nepostojeca, pa tako ce biti tretirane i diplome koje budu izdate sa njenim pecatom. SA druge strane studenti koji pohadjaju nastavu na UT ne pokazuju znakove nekog posebnog uzbudjenja zbog ovakvih pretnji i tvrde da je ovo problem pre svega onih koji tako misle i govore, a da njih zanima samo skolovanje. A prvi covek dr. Sulejmani, javno izrazava optimizam da ce biznismeni Albanci priznati visoke kvalifikacije stecene tu, i da je to dovoljno. Ovo, naravno, ostaje da se vidi, a sto se tice diploma one ce verovatno izazvati jos mnogo polemika u bliskoj buducnosti. Razume se, ukoliko pre toga predlagac Zakona o Visokoskolskom Obrazovanju ne odluci da ovu instituciju ukljuci u zvanicni obrazovni sistem, cemu uveliko teze ljudi iz UT. Kao konkretan znak da oni to misle ozbiljno, moze se uzeti cinjenica da su indeksi UT dvojezicni, a uz to predvidjeno je da najmanje 5 otsto mesta bude rezervisano za studente nealbanske nacionalnosti.

U prilog legalizaciji UT moze posluziti i Zakon ua Lokalno samoupravu koji predvidja zvanicnu upotrebu jezika nacionalnosti u sredinama gde oni cine vecinu. U Tetovu je upravo takav slucaj, tako da nece biti preveliko iznenadjenje ukoliko se nadje neka klauzula u prilog UT koji se nalazi na teritoriji Tetovske opstine. Nema sumnje da ce u takvom slucaju veliku ulogu igrati (dobra) volja makedonske strane, a verovatno ce odredjenu ulogu odigrati i medjunarodna zajednica, kojoj je stabilnost Makedonije primaran cilj. A da je pitanje visokoskolskog obrazovanja na albanskom jedan od bitnih preduslova za stabilnost zemlje, nema sumnje. Pise: IBRAHIM MEHMETI