PODVLACENJE CRTE

Krajiska previranja

• Pojava tajanstvenog Patriotskog fronta u Banjaluci koji je ujedinio radikale i socijaliste, liberale i komuniste izazvala je mnoga pitanja. - Sta stoji iza "ujedinjenja"?

Aim, Beograd, 31.10.1995.

"To je nacin da se pokaze da postoje ozbiljne snage koje nisu zadovoljne onima koji vladaju". Tako objasnjava, s vidnim zadovoljstvom, pojavu Patritoskog fronta, tajanstvene organizacije koja se pojavila iznenada sredinom septembra u Banjaluci, pristalica ovog pokreta. Po njegovom misljenju, najzad postoji regionalna opozicija koja zastupa interese Bosnaske krajine, nasuprot Karadzicu koji bi da vlast odvuce "istocno", ka Palama.

"Sta su pa to iz Patriotskog fronta do sada uradili", pita povisenim tonom SDS-ovac (Srpska demokratska stranka), Banjalucanin. "Samo su iskopali rovove po okolnim brdima za odbranu grada. Posle zavrsene bitke. Grad je trebalo braniti u Mrkonjic-Gradu i Sanskom Mostu, a ne na dvadeset kilometara udaljenosti", minimalizuje on znacaj Fronta.

Dva sukobljena misljenja, kao i sama pojava Patriotskog fronta, izraz su regionalnih sukoba unutar drzave bosanskih Srba. Iako je sada jasno da se regularnoj hrvatskoj armiji pobunjenicke vojske kakva je i Mladiceva - tesko mogu suprotstaviti, nevolje na ratistu izgledaju kao manje vazne. Bar dok traje primirje. Osnovno je to, sto su se posle visegodisnjeg odlaganja da se uhvate u kostac sa objektivnim razlikama lokalnih interesa unutar svoje nepriznate drzave, politicari bosanskih Srba - suocili s realnoscu.

U stvari, istocni i zapadni deo "RS" ciji je eksponent Karadzic, do sada je bio "vazniji" u deobi vlasti od Bosanske Krajine. Bio je to poznati "paljanski sindrom". Kada je dosao trenutak da se nije mogla zadrzati sva osvojena teritorija, obe strane su usle u spor - kojoj ce ostati vise, ciji ce se deo moci zrtvovati. Sukob je postao opipljiv, kada se pokazalo da ce rasplet biti na stetu neuporedivo mnogoljudnije Krajine.

"Ja da sam sa hercegovackog krsa, borio bih se za njega, ne bih ga dao", priznaje dr Mladen Ivanic predsednik Srpskog intelektualnog foruma, nedavno ustanovljenog udruzenja u Krajini, slicne orijentacije kao sto je banjalucki Patriotski front. "Medjutim, ako se nesto mora dati, onda se daje ono sto manje vredi", kaze taj poznati ekonomista sa banjaluckog univerziteta koga je srbijanski predsednik Slobodan Milosevic primio pre polaska u Ohajo na pregovore o sudbini Bosne. Njegov rezon je racionalan: "Ako se izuzme industrijska zona Sarajeva, sirovinski, radni i industrijski potencijali zapadnih delova RS su u neuporedivoj prednosti. Juzno od Zvornika je pusta i retko naseljena zemlja".

MUKE PO SESELJU

Novi elemenat (posle ratne ugrozenosti i izbijanja lokalnih interesa u prvi plan) koji je pogodovao pojavi Patriotskog fronta je sukob Beograda i Pala. Stojeci iza regionalnog interesa Krajine, Front po nuzdi trenutnih politickih relacija staje na stranu predsednika Srbije Milosevica, a postaje najopasniji unutrasnji protivnik Karadzicu i vladajucoj SDS. Sledstveno tim tokovima Karadzic vec ima problema i u svojoj stranci, jer bi njegovi odbori, koji bi ostali na starijim pozicijama mogli imati ozbiljne nesporazume sa lokalnim clanstvom. S tim se vec suocio i Vojislav Seselj.

Srpska radikalna stranka (SRS) je usla u Front sa socijalistima (ekspozitura Miloseviceve partije) i sa SK-PJ, komunistickom organizacijom koja se povezuje sa Mirom Markovic. "Sve je to, na zalost, jedna velika podvala izdajnickih partija socijalista i komunista", vajka se lider radikala Seselj koji grcevito nastoji da sa istocne obale Drine obezbedi kakvu takvu podrsku Radovanu Karadzicu. Tako je jedan od lidera radikala, Nikola Poplasen, morao zbog pristupanja Frontu da napusti visoku stranacku funkciju.

Ali, ideoloski razlozi tesko da ce nadvladati regionalne interese i kod radikala. Pantelija Damnjanovic, clan Otadzbinske uprave SRS za Banjaluku "apsolutno prihvata zblizavanje SPS, komunista i svih ostalih partija". "U Front su usli svi oni koji nemaju sta drugo da budu nego patrioti".

Sve ovo se u samoj "Republici Srpskoj" manifestuje kao raskol izmedju civilnog i vojnog vodjstva. Vojni vrh, posto je u vojsci najvise Krajisnika, blizak je zahtevima Patriotskog fronta. Civilne vlasti, koje su formalno nadredjene vojsci, nastoje da zahtevima za smenu generala, obesnaze najveceg protivnika. Stvari se dodatno komplikuju postojanjem brojnih milicija. Tako se tvrdi da ih u Banjaluci sada ima osam.

I dok SDS-ovci vole da pricaju kako se Karadzic i general Mladic "ponekad vide i popiju kaficu", dotle ljudi iz Fronta govore o tesko pomirljivom razlazu i optuzuju civilno rukovodstvo za sve neuspehe, a u svakom njihovom potezu traze i nalaze lukave "zadnje namere". Kao opasna Karadziceva lukavost se ocenjuje pokusaj smenjivanja trojce vaznih generala koji su poreklom sa izgubljenih podrucja, a koji inace nisu direktno ucestvovali u vojnim operacijama.

Inace, Patriotski front se jedino moze pojaviti na Radio Krajini, mediju koji je nedavno uspostavila vojska i koji jedini nije pod Karadzicevom kontrolom. Ovaj program se inace emituje iz komande Prvog krajiskog korpusa u Banjaluci.

DVA PISMA

Glavna aktivnost Patriotskog fronta - kojim rukovodi devetoclani Koordinacioni odbor, ciji sastav nedeljama nije poznat javnosti - bila su dva otvorena pisma. Prvo je stiglo Karadzicu i Skupstini "RS". Bilo je to ostro upozorenje rukovodstvu zbog pokusaja da se "kozmetickim promenama" zataska nezadovoljstvo Krajine posle gubitka trinaest gradova ovog leta.

"Umesto ostavki ili smena kljucnih krivaca za nastalo stanje koje je narod s pravom ocekivao inskonstruisana je ostavka Vlade koja je samo formalno vladala i generala koji nisu ucestvovali u neposrednom komandovanju, cime se nastavlja manipulacija i obmana naroda", stajalo je u poruci. Zatrazeno je i da se odmah imenuje mandatar vlade nacionalnog spasa. Ukoliko se nista ne preduzme "narod ce se u zastiti svojih interesa i opstanka sam organizovati", zapretio je Patriotski front.

Zbog aktuelnosti poruke, ali i zbog raspravljanja ko u stvari iza Fronta stoji, ovo pismo je imalo velikog odjeka i procenjuje se, ozbiljno uzdrmalo Karadziceve pozicije u Krajini. Tako je Mladic, nekoliko dana kasnije, hladno odbio da smeni cetiri generala, sto je od njega trazila Skupstina.

Front je potom pisao Slobodanu Milosevicu. Zahtevalo se od srbijanskog predsednika da utice na oficire da reorganizuju vojsku, da precizira granice koje treba da se brane i da javno kaze da "Republika Srpska" ima perspektivu ujedinjenja sa Srbijom i SRJ. "Ukoliko nista ne ucinite mi Srbi iz jos preostalih delova Republike Srpske mozemo jedino zakljuciti... da ste nas ostavili, pa cak i izdali". Predsednik socijalista u Banjaluci Drago Ilic odbio je da potpise to pismo, ali ga je potpisao potpredsednik Zivko Radisic, samostalni clan vodjstva, inace covek "najvece specificne tezine" u toj stranci. I Front nastavlja da zivi. Mada, valja znati da ovakvoj vrsti udruzenja obicno ne sleduje dugo trajanje.

U ovom bi se sastojao i odgovor na zagonetno pitanje o tome ko stoji iza Patriotskog fronta: Kada "zapreti" mir i pocne svodjenja racuna oko toga "zasto smo se borili", tada iz haosa izrone razliciti interesi. A njihovo usaglasavanje je uvek komplikovanije od ratnih kampanja. To je u stvari sustina sadasnjih dogadjanja, a detalji, pikanterije i tajanstvenost su samo takticke dosetke u procesu koji je neminovan i neizbezan.

Slobodan Reljic