OSTAJE ZAHTEV ZA AUTONOMIJOM SANDZAKA

Rasim Ljajic, lider sandzacke SDA, posle rascepa u stranci

AIM, 29.10.1995.

Kada su krajem prosle godine kulminirali sukobi unutar najvece politicke partije sandzackih Muslimana, Stranke demokratske akcije, boljim poznavaocima tamosnjih prilika postalo je jasno da ce razlaz predsednika Sulejmana Ugljanina (vec dve godine odsutan iz zemlje) i Rasima Ljajica, generalnog sekretara SDA biti konacan. Jula meseca ove godine i Ljajicevo i Ugljaninovo krilo stranke odrzalo je svoje skupstine, izabralo rukovodstva i najavilo preregistraciju stranke, odnosno upis u registar pod imenom SDA. U ocekivanju resenja o jedinom legitimnom predstavniku sandzackih Muslimana, Ugljaninova struja nije propustala priliku da Ljajicevim pristalicama prisije etikete: od toga da su "mehki" (meki), do izdajnika muslimanskog naroda ili, kako to oni kazu, "abdicevaca".

Ovih dana iz Beograda je u Novi Pazar stiglo resenje Ministarstva pravde u kome pise da je u registar politickih stranaka Srbije kao predsednik SDA upisan Rasim Ljajic.

AIM: Da li je ovim resenjem konacno stavljena tacka na price o tome ko ima legitimno pravo da zastupa sandzacke Muslimane?

• Ispravnije je reci da smo mi u julu odrzali skupstinu, a u septembru sednicu Glavnog odbora stranke, na kojima su izvrsene promene. Ministarstvo pravde samo je te promene prihvatilo i verifikovalo. Naravno, tesko je sada reci da li je time stavljena tacka na sve sukobe. U svakom slucaju, ta pravna strana problema za nas je okoncana, a predstoji nam politicka borba u kojoj cemo dokazivati ispravnost nasih uverenja.

AIM: Mnogi su skloni da cepanje sandzacke SDA svedu na licni sukob i borbu za prevlast u stranci izmedju Vas i Sulejmana Ugljanina.

• Ovde nije rec o licnom sukobu. U pitanju su razlike u koncepcijama i u nacinu ostvarivanja odredjenih politickih ciljeva. Od osnivanja stranke, moji istomisljenici i ja, zalagali smo se da probleme u politickoj realnosti koji nama, na zalost, nisu isli na ruku, resavamo i menjamo demokratskim i politickim sredstvima. Mi smo svesni da nas manevarski prostor nije bas sirok, ali smo i u tako suzenom prostoru pokusavali da nadjemo odgovarajuci modus koji bi omogucio ostvarivanje programskih i politickih ciljeva. Nas posao bio je znatno otezan pocetkom rata u Bosni i Hercegovini. Uvek smo posmatrani kroz posebnu lupu. Imputirani su nam separatizam, secesionizam, cak i fundamentalizam. U tome je prednjacila stampa pod kontrolom rezima u Beogradu, da bi se opravdala represija nad Muslimanima u Sandzaku.

Mi pokusavamo da promenimo te stereotipe o stranci i nasem narodu, pa smo krenuli u neke politicke akcije koje nije podrzala Ugljaninova struja. S jedne strane, pokusavamo da pregovaramo sa onima koji imaju realnu politicku moc u ovoj drzavi, bez obzira da li nam se oni svidjaju ili ne, a s druge strane, tezimo da uspostavimo saradnju sa demokratskim politickim partijama iz redova opozicije, mada i tu imamo golemih primedbi. Veliko je pitanje, recimo, da li se neko, samo zato sto je protiv Milosevicevog rezima, moze nazvati demokratom. Tu mi nemamo sirok izbor. Uvek cemo, kao nacionalna i politicka manjina, biti u situaciji da izmedju dva losa resenja biramo ono manje lose.

AIM: Ipak, sta je bio konkretan povod za razmimoilazenje u stranci?

• Povod su bili izbori 1992. godine. Naime, moj stav je bio da je neophodno ukljucivanje u politicki zivot drzave da bi se ostvarili neki politicki ciljevi, ali je vecina odlucila drugacije. Bojkot izbora u postojecoj konstelaciji snaga na politickoj sceni Srbije, sada je valjda svima jasno, jos vise nas je udaljio od resavanja problema. Sta vise, plasim se da cemo posledice bojkota izbora osecati jos dugi niz godina.

AIM: U poslednje vreme u Novi Pazar dolaze predstavnici ambasada, susreli ste se nedavno sa Karlom Biltom, kopredsednikom Medjunarodne konferencije za bivsu Jugoslaviju. Kako ocenjujete pojacano interesovanje za Sandzak u ovom trenutku? U cemu je znacaj razgovora koji ste vodili?

• Kao politicki realni ljudi mi ne precenjujemo, ali i ne potcenjujemo znacaj medjunarodne zajednice u resavanju jugoslovenske krize. U svakom slucaju, iskustvo iz Bosne i Hercegovine i inertnost medjunarodne zajednice upucuje na oprez. U ovom trenutku postoji opasnost da kod pojedinih clanova medjunarodne zajednice, nakon resavanja krize u Bosni i Hrvatskoj, dodje do zasicenosti jugoslovenskim problemima i da oni dignu ruke od takozvanog manjinskog pitanja.

Nas cilj je da zadrzimo odredjeni nivo internacionalizacije sandzackog problema i to ukljucivanjem u celovit paket resavanja jugoslovenske krize. Za sada smo sasvim zadovoljni stepenom internacionalizacije sandzackog pitanja. Time, naravno, ni u kom slucaju ne dovodimo u pitanje teritorijalni integritet drzave u kojoj zivimo, za sta nas cesto optuzuju, s obzirom da su problemi ljudskih, nacionalnih i gradjanskih prava jos od Pariske povelje, ciji je potpisnik Jugoslavija, prestali biti samo unutrasnje stvari tih drzava. Ako se pri tome ima u vidu da nasi politicki zahtevi jos uvek ne nailaze na razumevanje aktuelne vlasti, onda je sasvim razumljivo sto je u ovom trenutku stavljen akcenat na ovaj vid politickog delovanja. Mi smo, ipak, nastojali da uspostavimo i kontakte sa vlascu bez obzira sto ona zeli da pitanja Sandzaka zanemari. Mi ne mozemo pristati na takav tretman, kao sto i ne ocekujemo da nam medjunarodna zajednica preko noci resi status. Od predstavnika medjunarodne zajednice ocekujemo da uticu na vlast u Beogradu da konacno otpocne pravi dijalog sa predstavnicima sandzacih Muslimana.

AIM: Hoce li skidanje sankcija SR Jugoslaviji biti vezano za pitanje autonomije i status manjina?

• Na to pitanje odgovor znaju samo oni koji ce o tome odlucivati. Sve je u domenu pretpostavki. Verujem da skidanje sankcija nece biti direktno vezano za manjinska pitanja, niti ce time biti uslovljeno. Medjutim, buduca ekonomska pomoc ce dobrim delom zavisiti od resavanja tih pitanja. Gospodin Karl Bilt je potencirao da ce Srbija, ukoliko zeli da bude ravnopravni clan medjunarodne zajednice, morati na adekvatan nacin da resi pitanja ljudskih, nacionalnih i gradjanskih prava, na Kosovu, Sandzaku i Vojvodini.

AIM: Najavili ste novu politicku platformu. Ostaje li i dalje zahtev za autonomijom Sandzaka?

• U formulisanju nasih ciljeva posli smo od politicke realnosti. Njihovo ostvarivanje odvijalo bi se u tri etape. U prvoj etapi zelimo da se izborimo za ukidanje svakog vida represije nad muslimanskim stanovnistvom i oslobodimo politicke zatvorenike. Zalagacemo se za proporcionalnu zastupljenost Muslimana u organima opstinske, republicke i federalne uprave. U ovoj, prvoj fazi, koju smo oznacili kao normalizaciju politickog i privrednog zivota, zahtevacemo liberalizaciju uvoza i skidanje administrativnih ogranicenja kako bi omogucili dalji razvoj privrede. Ta pitanja smo vec pokrenuli u razgovorima sa Vladom u Beogradu.

U drugoj etapi bavicemo se resavanjem problema u oblasti kulture, obrazovanja i informisanja. Treca etapa naseg rada sadrzana je u Memorandumu o specijalnom statusu Sandzaka, koji se bazira na Pariskoj povelji, a podrazumeva priznavanje politickog, kulturnog i nacionalnog identiteta sandzackih Muslimana. To znaci da ostaje zahtev za autonomijom, ali cemo te politicke zahteve ostaviti za drugu priliku, kada to bude povoljnije po nas.

AIM: Pristalice Sulejmana Ugljanina Vas optuzuju da ste "prodali veru za veceru", da ste "abdicevac", zato sto ste pregovarali sa Vladom u Beogradu. O cemu ste pregovarali i da li su razgovori sada potpuno prekinuti?

• Tema razgovora bila su konkretna zivotna pitanja, pitanja politicke represije, kao i poiliticka sudjenja. Mislimo da bi za Srbiju bilo politicki veoma znacajno da se ti politicki zatvorenici oslobode. Tu su i pitanja ekonomije, koja je u Sandzaku u katastrifalnom stanju. Trazili smo da se preispita i odluka o zabrani uvoza iz Turske, jer je od toga zivelo prakticno 60 odsto stanovnistva Sandzaka. Sada je privatni sektor gotovo ugasen, proizvodnja je stala.

Jedan od razloga sto su razgovori zastali sigurno je situacija u Hrvatskoj i Bosni, sto u svakom slucaju jeste prioritet i medjunarodne zajednice, pa i same vlasti u Beogradu. Medjutim, cini se, da u Beogradu jos ne postoji politicka spremnost da se sustinski bavi problemima Sandzaka. Kao da zeli da taj problem minimizira ili, cak, da ga potpuno zanemari. Treci razlog je pojava JUL-a i pokusaja da se on predstavi ne samo kao medijator u tim pregovorima, vec i kao politicki pregovarac u ime sandzackih Muslimana.

AIM: Da li Jugoslovenska udruzena levica ima tako dobre sanse u Sandzaku kako se prica? Kolika je moc JUL-a u Sandzaku?

• Agresivnom medijskom kampanjom JUL je pokusao da stanje u Sandzaku predstavi takvim da se misli da im Muslimani daju podrsku. Na osnovu te medijske kampanje mozda se u prvom trenutku i mogao steci takav utisak. No, to je samo prvi efekat propagande. Svoju politicku moc u Novom Pazaru JUL demonstrira na taj nacin sto za svoje clanove uzima direktore vodecih firmi, a kao ogranak SPS vodi kadrovsku politiku - postavlja i smenjuje ljude na funkcijama. Deo ljudi ocekuje da ce uz pomoc JUL-a ostvariti politicku, a posebno ekonomsku dobit. To je jedan od najvaznijih razloga sto je udruzena levica krenula tako ambiciozno u Sandzak. Drugi razlog je strah muslimanskog stanovnistva, koje u poslednje dve-tri godine zastrasuju Seselj i Arkan. I sada, pojavljuje se JUL kao nesto novo iz Beograda - partija koja ima toliku moc i garantuje ljudima nesto sasvim drugo od onoga sto su dozivljavali u poslednje tri-cetiri godine. Ne bih zanemario ni tradicionalnu nostalgiju kod dela muslimanskog stanovnistva, na koju JUL racuna, verujuci da se stara dobra vremena mogu vratiti, pa makar zamenu za Tita predstavljala i jedna zena. U ovom slucaju Mira Markovic, supruga predsednika Milosevica.

AIM: Kakvi su kontakti SDA sa opozicionim partijama u Srbiji?

• Na lokalnom nivou imamo dobru saradnju sa Srpskim pokretom obnove. Osim toga, saradjujemo sa Gradjanskim savezom i Novom demokratijom. Na zalost, vecina opozicionih stranaka seti nas se samo pred izbore.

Vesna Bjekic