DEVALVACIJA I RASPRODAJA KONCESIJA

Posle sankcija-privuci strani kapital

U pripramama za vreme posle svetskih sankcija vlast najavljuje spremnost da se vrati konvertibilnosti dinara i prodaji najunosnijih koncesija u Srbiji. Projekat "Beograd na Savi"- glavni polog za novo zaduzivanje na strani?

AIM, Beograd, 29.10.1995.

Posto uoci Ex-Yu samita o gradjanskom ratu u Ohaju, izgledi za suspenziju ili ukidanje trogodisnjih sankcija Saveta bezbednosti prema Srbiji i Crnoj Gori nikad nisu bili bolji, jugoslovenski funkcioneri ekspresno su pokrenuli kampanju za privlacenje stranog kapitala, bez koga "sok normalizacije" moze postati ubitacan. Kako jugoslovenska ekonomija (i njena vlasnicka struktura) nije pripremljena za povratak u Svetsku trgovinsku organizaciju, Medjunarodni monetarni fond i Svetsku banku, a privredni sistem nije kompatibilan sa izmenjenom Evropom i na zapadu i na istoku, sada pljuste obecanja da ce se sve to uskoro obezbediti.

Hipoteka na nacionalne nekretnine

Predsednik Srbije Slobodan Milosevic je prilikom promocije "grandioznog" projekta "Beograd na Savi" rekao da ce on predstavljati "mogucnost za povezivanje sa svetskim i evropskim integracijama". Srpski premijer Mirko Marjanovic stalno govori o slobodnom trzistu i otvaranju prema Evropi. Jugoslovenski premijer dr Radoje Kontic najavljuje "konacan raskid sa starim sistemom i energicnu orijentaciju na trzisno privredjivanje i strukturne promene". Guverner Narodne banke dr Dragoslav Avramovic kaze da se nalazimo pred drasticnim promenama u monetarnom i trgovinskom sistemu i politici cena, kao i pred drasticnom liberalizacijom privrede".

Pri tome, pod formulom povratka na konvertibilnost i slobodne kamate, on zapravo zagovara hitnu devalvaciju dinara. Francuskoj privrednoj delegaciji, koju je predvodio Zerar Dega, predsednik i generalni direktor "Alcatel CIT" iz Pariza, bukvalno su protekle sedmice ponudjene sve moguce koncesije u telekomunikacijama, elektroprivredi, elektroindustriji, zeljeznici, automobilskoj industriji i svemu ostalom. Direktor Francusko-jugoslovenske banke u Parizu, Miodrag Zecevic, pozurio je da preliminarne razgovore proglasi startom "malog Marsalovog plana" koji bi Srbiji doneo ulaz ukupno oko 15 milijardi dolara stranog kapitala.

Pocetni poslovi, cini se, bice u domenu izdavanja u zakup polozajne rente, jer u razgovoru sa Francuskom delegacijom, glavni aduti su bili Savska padina u Beogradu i drumska i zeljeznicka komunikacija Beograd-Novi Sad. Jedan od clanova hitno osnovanog komiteta za raspisivanje konkursa za urbanisticko-arhitektonsko resenje "Europolisa", to jest za ponudu koncesije na prostor na Savskoj padini, vec je napravio proracun da ovih 165.000 kvadratnih metara u centru Beograda vrede izmedju 2 i 3 milijarde dolara. Povodom tog nepokretnog kapitala, "koordinator" ovog komiteta Milutin Mrkonjic, direktor CIP, smatra da bi mogao zavezati priliv oko 10 milijardi dolara stranog kapitala.

Inspiratori nove "zvake" o prelasku Srbije u 21. vek smatraju da bi hipoteka na Savsku padinu, zeljeznice i drumove mogla doneti strane kredite, a da se ne narusi ideoloska osetljivost na "rasprodaju" nacionalnih resursa. To jest, rasprodaja bi bila izvedena, ali bi Srbiji ostala takozvana "gola svojina" (nuda proprieta), jer se gradsko zemljiste po domacem zakonu ne moze otudjiti, ali se moze izdati u zakup na milion godina.

U istom smeru nudi se i mogucnost "fransizinga", o cemu su pre deset dana organizovali savetovanje Institut ekonomskih nauka i "Ekonomska politika". Najkrace, fransizing je operacija u kojoj jedna firma daje drugoj firmi sve, uzima cak i njen naziv, pored tehnologije i sistema upravljanja, ali se ne menjaju puki vlasnicki odnosi. Cela srpska industrija je u tom smislu na ponudi, pa bi se, na primer, kragujevacka "Zastava" po ugovoru o fransizingu vec sutra mogla zvati "Reno", "Sitroen","Fijat" ili "Tojota" - a ostala bi u goloj drustvenoj svojini. Profit, a i sve brige, uzeli bi stranci, ali srpski socijalisti ne bi nacionalne resurse "prodali stranim silama".

Zamagljeni ekonomski prozori

U stvari, sada se groznicavo traze formule za privatizaciju, koja nista ne bi privatizovala; za prestruktuiranje, koje ne bi 800.000 ljudi koji su "tehnoloski visak" ostavilo bez posla (uz vec 760.000 nezaposlenih); za liberalizaciju, koja ne bi podigla cene i kamate i koja bi, u pozadini, ocuvala kontrolu partije na vlasti nad privredom; za otvaranje prema svetu, koje bi ipak sacuvalo domace monopole od svetske konkurencije itd. Problem je sto zapadni partneri traze jednostavne pokazatelje "tranzicije". Tako su Francuzi navodno uslovili operaciju sanacije jugoslovenske ekonomije privatizacijom 66 odsto ekonomije.

Najteze je sadasnji kurs tekuce ekonomske politike u Srbiji prikazati kao kurs koji je u skladu sa postavljenim svetskim i evropskim obrascima trzisne ekonomije. U tom smislu trenutak ukidanja sankcija morace stvarno biti propracen realnom devalvacijom dinara, deregulacijom celog spoljnotrgovinskog i deviznog sistema (znaci i otvaranjem deviznog trzista), liberalizacijom domacih kamata i cena, sanacijom celokupnog bankarskog sistema, reprogramom izmedju 11 i 15 milijardi dolara deviznih obaveza (ukljucujuci i reprogramiranje stare devizne stednje), potpisivanjem nekog sporazuma o sukcesiji raznovrsnih medjusobnih finansijskih i imovinskih obaveza medju nekadasnjim republikama Jugoslavije, a sada nezavisnim drzavama i nizom drugih poteza.

Punih 6 meseci, prakticno od 1. aprila ove godine, na crnom deviznom trzistu odnos dinara i marke uglavnom je stagnirao, sto je prevashodno znak poverenja ekonomskih aktera u guvernera Avramovica i njegovu restriktivnu monetarnu politiku. Sada je i monetarna ulica ozivela, pa je u oktobru primecen pad vrednosti dinara od oko 10 odsto, sto je jos uvek manje od stope inflacije. Kad padnu sankcije, crni kurs bi mogao poskociti, a nosiocima ekonomske politike predstoji tezak zadatak da bez fluktuirajuceg kursa (protiv koga je i sam guverner) procene koji stepen takozvane realne depresijacije domace valute ce stvarno stimulisati izvoznike da pokusaju da se vrate na svetsko trziste.

Nezaposlenost najozbiljniji problem

Znaci, sledi devalvacija. Ona ce sokantno delovati na sve bilanse i profesor Jovan Rankovic smatra da ce realno prikazivanje knjigovodstva pokazati da je jugoslovenska privreda bez ikakvog obrtnog kapitala. Zbog toga se sada sa svim strancima razgovara o kreditiranju, izmedju tri i sest meseci, kompletne jugoslovenske spoljne trgovine. Jednostavno, bez devalvacije dinara i povratka na njegovu bar ogranicenu konvertibilnost, niti se kroz zamagljene prozore laznog knjigovodstva moze sagledati stvarno stanje jugoslovenske ekonomije, niti se moze racunati na bilo kakav priliv stranog kapitala.

Ukidanje svetskih sankcija sigurno ce znaciti i prestanak dejstva onog zakona koji je zabranjivao otpustanje radnika kao tehnoloskog viska. Cak i ako se podje od prakticno nemoguce pretpostavke da bi povratak na svetsko trziste znacio i punu usposlenost starih industrijskih kapaciteta - problem nezaposlenosti ostao bi kao najkrupniji u SRJ. Stopa oficijelne nezaposlenosti od 17 odsto aktivnog stanovnistva nije samo posledica sankcija.

Prema podacima koje iznosi Marija Ratkovic, saradnik Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, na podrucju SRJ jos 1988. godine zapazena je tendencija naglog pada broja novih radnih mesta. Posle duzeg razdoblja, kada se godisnje otvaralo oko 65.000 novih radnih mesta, 1988. otvara se tek 18.000, a od 1989. godine, ne samo da se ne povecava broj radnih mesta, vec on naglo opada.

Vec visok nivo prijavljenih kao nezaposlenih dramatizuje problem ubrzane transformacije jugoslovenskih preduzeca nakon ukidanja sankcija. Strana preduzeca, poucena iskustvima iz drugih zemalja Istocne Evrope, sada preuzimanje domacih firmi uslovljavaju prethodnim otpustanjem viskova radne snage (da na njih ne bi pao odijum javnosti). U tom smislu, cini se, da taktika "privatizacije" u korist stranaca, a izbegavanja medjustepenice, domace privatizacije, nece biti uspesna. Citava strategija vlasti - da domacu privredu strancima prodaje drzava, a ne privatnici, moze se pokazati kao skuplja, jer ce resursi biti ustupljeni jeftinije.

Dimitrije Boarov (AIM)