PROPAO POKUSAJ ETNICKOG CISCENJA

Ljubljana Oct 28, 1995

Ljubljana, 28.oktobra 1995 - prevod na engleski!!!

Referendum o promeni zakona o drzavljanstvu

Slovenacki sovinisti nikako da odustanu od raznih pokusaja, kojima bi isterali ili posredno naterali da napuste Sloveniju pripadnike naroda i narodnosti sa podrucja bivse Jugoslavije koji zive i rade u Sloveniji. Tako je posle malo duzeg zatisja u oktobru odjeknuo cin tri poslanika slovenackog parlamenta, inace dobro poznatih po svojim krajnje nacionalistickim stavovima, koji su iskoristili poslovnicku mogucnost i zapoceli postupak za skupljanje 40 hiljada potpisa za raspisivanje referenduma o promeni 40. clana zakona o drzavljanstvu. Po tom clanu je slovenacka drzava na samom pocetku svog postojanja omogucila svim pripadnicima naroda i narodnosti sa podrucja bivse SFRJ, koji su imali u trenutku slovenackog plebiscita za osamostaljenje (decembar 1991) u Sloveniji stalni boravak, da automatski dobiju slovenacko drzavljanstvo. Krajnja desnica sada zeli tu odluku revidirati, a parlamnent je 27.oktobra njihov zahtev uputio na ustavni sud i time zaustavio skupljanje potpisa.

Sve je pocelo vec 1.septembra 1994. godine kada su dva poslanika slovenackog parlamenta Saso Lap (predsednik Slovenacke nacionalne desnice-SND) i nezavisni poslanik Marjan Poljsak poslali parlantu predlog zakona po kome bi oduzeli slovenacko drzavljanstvo svim onim drzavljanima Slovenije, koji su svoje drzavljanstvo dobili na osnovu pomenutog 40. clana slovenackog zakona o drzavljanstvu. Njihova argumentacija je bila u tome kako je navodno slovenacka drzava u onim vremenima suvise olako poklanjala svoje drzavljanstvo. Predlog dvojice poslanika velikom vecinom glasova bio je odbijen i kada se vec stekao utisak da slovenacki neofasisti miruju, pojavilo se skupljanje potpisa. Naime, po slovenackom zakonu postoji pravo na raspisivanje referenduma o raznim pitanjima i u slucaju da se za takvu iniciativu skupi 40 hiljada potpisa. Tu mogucnost iskoristili su Lap i Poljsak, a ovog puta pridruzio im se i Stefan Matus, poslanik Slovenacke ljudske stranke, ciji je predsednik Marjan Podobnik.

Parlament zaustavio ekstremiste

Ako bi iniciatorima uspelo skupiti 40 hiljada potpisa (sto je malo verovatno) i ako bi doslo do refernduma, pa ako bi taj referendum i "uspeo", u Sloveniji bi izgubilo drzavljanstvo 163 hiljade ljudi. To je za drzavu sa nesto manje od dva milijona stanovnika ogromna cifra. To bi znacilo i oduzimanje osnovnog ljudskog prava ljudima, koji zive u Sloveniji vec godinama. Tako je cak 30 odsto tih ljudi vec rodjenih u Sloveniji, a drugi su u njoj ziveli godinama. Predlog trojice poslanika izazvao je veliki otpor i u samom parlamentu. Tako je njegov potpredsednik dr.Lev Kreft odmah uputio pismo ustavnom sudu u kome predlaze da se ispita ustavnost te iniciative. Ustavni sud mu je odgovorio da moze to uraditi samo na zahtev parlamenta, pa je tako 39 poslanika dalo iniciativu za varednu sednicu parlamenta, na kojoj je velika vecina poslanika odlucila da se iniciativa daje na presudu ustavnom sudu, cime se formalnopravno zaustavilo i skupljanje potpisa. Poslanici su u velikoj vecini upozoravali da taj predlog krsi vazece ustavne principe i osnovna ljudska prava i slobode.

Crne uniforme i cizme

Pravi otac ideje o reviziji zakona o drzavljanstvu je Saso Lap, koji je poznat po tome da je osnovao parapolicijsku jedinicu zvanu Sokoli. Sa njima je planirao "zavodjenje reda" po celoj Sloveniji ali mu je to zabranjeno, pa sada svoje u crno odevene momke u cizmama upotrebljava u glavnom kao svoju pratnju odnosno koreografiju na svojim redkim i malobrojno posecenim istupanjima. Sa sadasnjom iniciativom o referendumu (slicni referendumi su u istoriji do sada sprovedeni samo u nacistickoj Nemackoj i visijevskoj (vichyjevskoj) Francuskoj) po svojim recima sprovodi stavove vise od 60 odsto Slovenaca koji su naklonjeni oduzimanju drzavljanstva. "ulica je radikalnija od nas u parlamentu", tvrdi Lap. To nece biti bas tako jer razne novinske ankete pokazuju drugu sliku. Vecina Slovenaca je protiv takve revizije, a pored ostalog su dobro svesni i svih posledica koje bi takav referendum doneo, pa makar propao. Po anketi lista Republika 63 odsto anketiranih izjavljuje, da skupljanje potpisa za referendum negativno utice na medjunacionalne odnose u Sloveniji. Toga je svestan i Lap. Doduse na svoj nacin. U listu Mladina izjavio je, da je prema Neslovencima tolerantan. "Ako sam iskren, oni me se plase, jer me uvek prate moji Sokoli i ne daj boze da bi bilo ko nesto pokusao jer bimu se to vratilo trostruko. Uveren sam da je njihovo lazno postovanje u stvari njihov strah koji se iskazuje u pretnjama telefonom, u pismima i drugacije. Kada se uvece vracam kuci, vidim da bi me zeleli napasti, ali se ne usudjuju. Morat ce skupiti hrabrost. Pre ili kasnije ce se morati organizovati!" Te reci su pravo jezgro Lapovog predloga. Cilj skupljanja potpisa nije ni bio promena clana zakona o drzavljanstvu, jer je dobro svestan da vecina Slovenaca nece pristati na tako nesto. Cilj je bio u tome da se ponizi i razljuti predstavnike drugih nacija do te mere da bi sami pocinili neku glupost, koja bi mogla da njemu i slicnima posluzi kao argument za napade na te, do sada velikom vecinom vrlo miroljubive i lojalne gradjane odnosno drzavljane Slovenije. Janja Klasinc, AIM