PRAVLJENJE NOVIH KULISA

Tumaranje opozicije u Srbiji

Ma koliko dobio u pregovarackom procesu, u Ohaju, Milosevic ce se u Beograd sasvim sigurno vratiti kao pobednik. Za to ce se vec pobrinuti drzavni mediji koji su i dalje jedna od njegovih najznacajnih poluga vlasti.

AIM, Beograd, 22.10.1995.

Dobro upuceni (a takvih izgleda nema mnogo) u ono sto se zbiva u kabineta srbijanskog predsednika, tvrdili su nedavno kako je Slobodan Milosevic odlozio resavanje nekih dugo tinjajucih ekonomskih sporova na relaciji republicka vlada - guverner Avramovic, recima: "Razresicemo to kada Holbruk ode iz Beograda."

Sredinom prosle nedelje, americki pregovarac Ricard Holbruk je, posle petnaestog susreta sa predsednikom Srbije, zaista otisao iz Beograda i porucio da se na Balkan nece vracati bar nekoliko narednih nedelja. To, medjutim, ne znaci da ono nedavno obecanje iz Milosevicevog kabineta i dalje vazi. Oni koji su cekali da "Holbruk ode", morace sada da cekaju "dok se Milosevic ne vrati iz Ohaja". Pre tog datuma tesko se moze ocekivati da se na politickoj sceni Srbije dogodi bilo sta znacajnije. A posle Ohaja, na toj sceni ce zapoceti postavljanje sasvim novih kulisa. Pri tom valja reci da scenarista, reziser i glavni glumac ostaje isti (te poslove i dalje ce naravno, obavljati Slobodan Milosevic), ali ce se, po svemu sudeci, prilicno izmeniti repertoar i zaigrati novi komad.

Tako nesto slute izgleda i lideri vecine srpskih opozicionih partija. Desetak dana pre Milosevicevog odlaska u Ohajo, gde ce u americkoj vojnoj bazi Rajt-Peterson predsednik Srbije boraviti sa predsednikom Hrvatske Franjom Tudjmanom i BiH Alijom Izetbegovicem (sve dok ne potpisu kakav-takav mirovni sporazum) srpska opozicija se uglavnom opredelila za cekanje i cutanje. U takvoj atmosferi iscekivanja vecina opozicionih lidera ocutala je cak i vest da bi vlasti koje predstavlja Alija Izetbegovic mogle uskoro u Beogradu da otvore svoje diplomatsko predstavnistvo, sto bi bio prvi korak ka jugoslovenskom priznavanju Bosne i Hercegovine. Koliko juce, takva vest bila bi razlog da se Milosevic optuzi za "novu izdaju" srpskih nacionalnih interesa.

Zirinovski - najbolji ruski izvozni proizvod

Ovoga puta jedini se oglasio Vojislav Seselj koji je tvrdio da je rezim u Beogradu definitivno otpisao "Republiku Srpsku" i opredelio se za "muslimansku stranu". "Kada srusimo Milosevicev rezim, zatvoricemo Izetbegovicevo predstavnistvo u Beogradu", obecao je Seselj i jos jednom pomenuo izdaju i igranje predsednika Srbije "po americkom diktatu".

Zoran Djindjic i Vojislav Kostunica, lideri dve stranke koje se prema nekim kriterijumima, uz Seseljeve radikale, takodje, svrstavaju u "nacionalni blok", nisu se tim povodom ni oglasili. Prvi je bio negde u Nemackoj, drugi kao da se umorio od ponavljanja istih prica. Poslednji put, uostalom, obojica su se cula pocetkom oktobra kada su u ime svojih partija potpisali Deklaraciju za spas naroda i otadzbine. U toj Deklaraciji pozivali su, izmedju ostalog, na ukidanje blokade na Drini, hitno ujedinjinje svih srpskih zemalja i raspisivanje izbora za Ustavotvornu skupstinu. Zahtevali su i to da se velika pogibija i progoni srpskog naroda ne predstavljaju kao navodna pobeda mirotvorne politike srpskog predsednika. Sve to pratio muk, jer vecina dobro kontrolisanih medija ovu Deklaraciju jednostavno nije ni pomenula.

Nista se bitnije nije promenilo ni kada se, po odlasku Holbruka, u Beogradu pojavio vodja Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Zirinovski, koji nezvanicno vazi i za "najbolji ruski izvozni proizvod" (tako ga je nedavno nazvao jedan od ruskih zvanicnika, tvrdeci kako ruske vlasti izuzetno vole kada Zirinovski putuje po svetu: "Kada ga napolju vide i cuju, uvek kazu - 'ako je on alternativa postojecem rezimu, onda moramo podrzati i pomoci Jeljcina'"). Zirinovski je u Beograd dosao na poziv srpskih radikala i bio najavljen kao glavni govornik na velikom mitingu zakazanom za petak 20. oktobra.

Mitinga nije bilo, jer su ga vlasti zabranile, pa su Vojislav Seselj i njegov gost iz Rusije, u pratnji nekoliko hiljada pristalica, i bar nekoliko stotina policajaca (sto u uniformi, sto u civilu), samo prosetali ulicama Beograda. U kratkom obracanju masama sa balkona u sedistu Srpske radikalne stranke u Francuskoj ulici, obojica su, medjutim, delovali kao "ovlazene sibice". Sve se svelo na zaklinjanje u pravoslavno bratstvo i jedinstvo. Ni pomena nije bilo o "tajnom ruskom oruzju" koje je Zirinovski ranije obecavao Beogradu i Palama. Zirinovski je ovoga puta zaboravio da ponese obeceno oruzje, a u Beogradu se niko nije setio da ga o tome nesto priupita. Sutradan u Novom Sadu, Seselju i Zirinovskom bilo je cak zabranjeno i da prosetaju gradom. Policija im je zatvorila sve moguce koridore za kretanje, pa je malo nedostajalo da dodje do sukoba izmedju nekoliko hiljada okupljenih gradjana i jakih policijskih snaga.

Onemogucen da govori i seta gradom, Seselj se odlucio da ipak, napakosti Milosevicu. Svog gosta je poveo u Zvornik, u vec cuveni motel "Vidikovac", gde su se sreli sa Radovanom Karadzicem i Momcilom Krajisnikom. Tim potezom, ipak je vise naudio Kardzicu. Tesko je, naravno, poverovati da Vojislav Seselj i prilikom ovog susreta nije pozivao rukovodstvo bosanskih Srba da otkaze Milosevicu pravo da ih predstavlja u nastavku mirovnih pregovora. Jos je teze poverovati da su oni takav savet prihvatili. Desetak dana pred put u Ohajo, za takav ocajnicki pokusaj je suvise kasno. Sporazum o zajednickom pregovarackom nastupu Beograda i Pala ionako sadrzi odredbe po kojima je mogucnost bilo kakvog "paljanskog miniranja" potpuno iskljucena, a Milosevicu je uz to ostavljen i prilicno sirok manevarski prostor da se, pre ili kasnije, oslobodi svih onih koji nisu spremni da idu u pravcu njegovog kaziprsta.

Novo mesanje karata

Izuzme li se dakle, Srpska radikalna stranka i njen lider dr Vojislav Seselj, svi drugi na politickoj sceni Srbije ocekuju izgleda potpuno novo mesanje karata posle mirovnih pregovora u SAD koji pocinju poslednjeg dana oktobra. Pojedini analiticari tvrde da posle ratnog obrta u Bosni, predsednik Srbije odlazi u SAD sa prilicno slabom pregovarackom pozicijom i grbavim nadama da tamo sacuva i onih 49 odsto teritorija koje su bosanskim Srbima odavno nudjene. Ovih dana se, takodje, moglo cuti kako je jedina moguca Miloseviceva platforma za Ohajo pristajanje na radikalne ustupke, kako bi se spasilo sto se spasiti moze. U ovim analizama se, medjutim, previdja jedna bitna cinjenica: ma koliko na kraju dobio u pregovarackom procesu, Milosevic ce se u Beograd sasvim sigurno vratiti kao pobednik. Za to ce se vec pobrinuti drzavni mediji koji su i dalje jedna od njegovih najznacajnih poluga vlasti.

Apsurdnost citave situacije lezi upravo u tome sto se veoma malo zna o tome sta ce konkretno predsednik Srbije poneti u Ohajo, ali se sasvim precizno moze predvideti sta ce odande doneti. Sta god da se tamo dogodi, u Beogradu ce se danima govoriti o "trijumfu srpske miroljubive politike" i o tome da se u vojnoj bazi u Ohaju dobilo neuporedivo vise nego sto je iko mogao i da zamisli. Pogotovo, sto su pre toga Karadzic i njegovi "sve upropastili" i propustili sansu da sklope "pravedni mir" mnogo ranije.

O tome koji ce se politicki slogani "nositi" u Srbiji ove jeseni i zime, moze se ponesto naslutiti i iz poruka koje se poslednjih dana ponavljaju na raznim svecanostima povodom prijema mladih socijalista u redove SPS-a. Od Milosevica se ocekuje da iz SAD donese kraj rata, pravedan mir koji znaci stabilnost na Balkanu i, pre svega, oslobodi SR Jugoslaviju sankcija. Posle toga, po vidjenju SPS aktivista, logicno sledi ekonomski oporavak i sveopsti prosperitet zemlje. A predsednik Srbije se, kao covek koji je zemlju spasao sankcija i rata, po istoj logici ponovo "vencava" sa srpskom istorijom. Sve to bi moglo da znaci da bi nacionalna prica na kojoj je aktuelni srpski rezim pre nekoliko godina mobilisao i homogenizovao mase, ispala sa liste prioritetnih tema na kojima se zaradjuju glasovi biraca. Ili bar, poput djubreta, gura pod tepih do neke nove prilike.

Na tako nesto ukazuju i rezultati nedavnog istrazivanja beogradskog Instituta za politicke studije. Istrazivaci ovog Instituta pokusali su da snime sta se zbiva medju potencijalnim biracima u momentima najnovije radikalne promene kursa zvanicne politike. Ispitanicima je bilo ponudjeno osam politickih ciljeva i od njih zahtevano da odaberu onaj najznacajniji. Nesumnjivi prioritet dat je cilju koji je definisan kao "mir u zemlji i regionu". Za ovaj odgovor opredelilo se 36,5 odsto ispitanika. Nest o vise od 22 odsto opredelilo se da "svi Srbi zive u jednoj drzavi", dok se 12,9 odsto izjasnilo za "rad, red i disciplinu". Gotovo identican broj ispitanika stavio je na listu prioritenih politickih ciljeva "ukljucivanje u Evropu".

Dr Srbobran Brankovic iz Instituta za politicke studije zakljucuje na osnovu ovih rezultata da je ocigledna konfuzija u glavama ljudi kad je u pitanju izbor politickog cilja. Ono sto je iznenadilo i same istrazivace je izbijanje do juce omrznute Evrope u gornji deo liste prioriteta. "Refren o Evropi izgleda ponovo postaje hit sezone i politicka javnost se poslusno priklanja novom ukusu koji se lansira sa ekrana drzavne televizije...Reklo bi se da srbovanje sve vise izlazi iz mode, s obzirom da je ono prioritetni cilj tek za nesto vise od jedne petine gradjana", ukazuje u nedavnoj analizi ovog istrazivanja dr Brankovic.

Veliko iscekivanje

Cak i da rezultati istrazivanja ovog, inace, prilicno respektabilnog beogradskog Instituta bitno odudaruju od prave slike stvarnosti, tesko je osporiti cinjenicu da u narednim nedeljama i mesecima predstoji novo oblikovanje plastelinskog javnog mnenja u Srbiji, izuzetno sklonog da prihvati ono sto mu se nudi kao jedina i prava istina o svemu sto se dogadja. Ostaje naravno, da se vidi kako ce se na toj novoj pozornici sa novim kulisama snaci dosadasnji glavni igraci.

Tzv."nacionalni blok" iscekuje da vidi kakav ce to mir da potpise Slobodan Milosevic, pa da odluci ima li i dalje smisla igrati na istu kartu ili ne, odnosno moze li se od preostalih nacionalnih restlova ponovo sasiti pristojno odelo.

Draskovicev Srpski pokret obnove (SPO) , takodje, iscekuje da vidi kako ce se zavrsiti njihovo koketiranje oko ulaska u novu srpsku vladu. Prica o tome stara je vec vise od mesec dana i cekanje se prilicno oduzilo, pa iz vrhova SPO sve cesce stizu demanti i tvrdnje da je rec o najobicnijem tracersko-kafanskom naklapanju, a ne o njihovoj stvarnoj zelji da se primaknu vlasti. Kako god da se zavrsi ovo "asikovanje", ostace zabelezeno da je nekada najrobusnija srpska opoziciona partija koja se sa vlastima hvatala za gusu na ulicima i trgovima Beograda, a sve druge optuzivala za kolaboraciju sa rezimom, i sama najzad naucila pravo znacanje reci kompromis.

U najslobodnijim interpretacijama njihove nagodbe s vlastima Vuk Draskovic se cak pominje i kao buduci srpski premijer. Sam Draskovic citavu stvar pokusava da izmesti na nesto principijelniji teren i tvrdi da je osnovno pitanje - hoce li Srbija u Evropu ili ne, umesto onoga - ide li SPO u vladu. Ako Milosevic hoce u Evropu, onda ce SPO staviti sav svoj ugled na raspolaganje tom novom evropskom putu, tvrdi lider ove partije. Utisak je, medjutim, da je SPO na pocetku pregovora trazio previse.

SPS je, u medjuvremenu, prilicno stabilizovao svoj polozaj, tako da prica o podeli vlasti sa drugim partijama i privatizaciji kao uslovu za dobijanje stranih kredita, ostaje izgleda za neka druga vremena. Mozda za prolece. Tada ce u SPS-u lakse moci da procene koliko zaista moraju da podele s drugima i da li im je za opstanak na vlasti dovoljno da se i dalje drze samo zvanicnog koalicionog partnera Nove demokratije i nezvanicnog JUL-a Mirjane Markovic, u ciju promociju ulazu izuzetno mnogo.

Sadasnji koalicioni partner vladajuce partije, Nova demokratija za to vreme grabi sve sto moze. Posebno ugledne direktore i vlasnike mocnih firmi, od kojih su mnogi do juce bili clanovi Djindjiceve Demokratske stranke. Celni ljudi Nove demokratije ocigledno nisu jedini koji smatraju da nailazi vreme kada ce za opstanak i uticaj na politickoj sceni Srbije neuporedivo vise znaciti kapital nego, na primer, zestok nacionalni program i zaklinjanje u Srbe s one strane Drine.

Nenad Lj. Stefanovic (AIM)