RAMPA ZA KARADZICA

Sve jaci pritisak Beograda na Pale

Karadzic smenio cetvoricu generala i ojacao pozicije u vojsci, ali se suocava sa rastucim pritiskom iz Beograda. Milosevic odbio da primi delegaciju bosanskih Srba, ljut zbog smene "svojih" generala Gvera i Tolimira.

AIM, Beograd, 18.10. 1995.

Lider bosanskih Srba Radovan Karadzic uspeo je u ponedeljak od parlamenta da iznudi ovlastenje za smenu cetvorice generala koji mu nisu po volji, ali je njegov polozaj, generalno gledano, ostao isti, ako se nije i pogorsao. Obavesteni srpski izvori u Banjaluci kazu da je smena cetvorice generala, u stvari, deo Karadzicevih nastojanja da se suprotstavi sve ucestalijim pokusajima Beograda da ga ukloni sa vlasti, sto nema blisku vezu sa njegovim odnosom prema vojnom komandantu generalu Ratku Mladicu.

Parlament bosanskih Srba se saglasio sa zahtevom da budu smenjeni generali Milan Gvero, Zdravko Tolimir, Djordje Djukic i Grujo Boric i sef pres-centra glavnog staba potpukovnik Milovan Milutinovic. Formalno gledano, konacnu odluku o tome treba da donese Karadzic koji je, opet formalno gledano, glavnokomandujuci snaga bosnaskih Srba. Do srede on to ovlascenje nije iskoristio, ili makar nije zvanicno saopsteno da je to ucinio, a generali su i dalje bili na svojim polozajima.

Ponenuta cetvorica generala su, prema srpskim izvorima u Banjaluci, u tesnim vezama sa vlastima u Beogradu i sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem. To narocito vazi za Tolimira i Gvera. Tolimir je bio zaduzen za vojnu bezbednost, a Gvero je bio Mladicev pomocnik zaduzen, izmedju ostalog, za politicka pitanja. Milosevic se poceo vise oslanjati na njih nakon sto mu je Mladic otkazao poslusnost u avgustu, kada su poceli napadi avijacije NATO na bosanske Srbe.

Zapadni diplomatski izvori u Beogradu kazu da je Milosevic imao "velike planove" sa generalom Gverom i da mu je namenio polozaj prvog coveka u armiji bosanskih Srba. Gvero je, pre nego sto je dosao u vojsku bosanskih Srba, bio sef sluzbe za informisanje u bivsoj JNA. Njegove bliske politicke veze sa vlastima u Beogradu i ranije su pominjane u stampi.

Vec u utorak bilo je potpuno jasno da je Beograd veoma ljut zbog ishoda zasedanja parlamenta bosanskih Srba. Predsednik Milosevic je, kako su preneli nezavisni beogradski mediji, odbio da primi delegaciju bosanskih Srba, koja je od njega trebalo da zatrazi pomoc u zaustavljanju hrvatsko-muslimanske ofanzive.

Delegacija, koju je predvodio Karadzic, zbog toga je morala da otkaze put u Beograd. U toku popodneva kod Milosevica se, mejdutim, obreo partrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle. Nije saopsten razlog njegove posete, a obavesteni izvori u Beogradu nagadjaju da je ona bila pokusaj neke vrste posredovanja izmedju rukovodstva bosnaskih Srba i srpskog predsednika.

Uzaludno "namigivanje" Milosevicu

Uoci sednice parlamenta u Banjaluci radikalniji politicari medju bosanskim Srbima, a pre svih potpredsednik Biljana Plavsic, pominjali su mogucnost da se povuce saglasnost na formiranje zajednickog pregovarackog tima bosanskih Srba i vlasti u Beogradu. Nije poznato da je parlament razgovarao o takvoj opciji, a malo je verovatno da bi ona, cak i u vidu pretnje ili upozorenja, mogla da bude predocena Milosevicu.

Verovatnije je da ce, uporkos svemu, bosanski Srbi nastaviti da traze mogucnost da saradjuju sa Beogradom i sve intenzivnije traziti politicku podrsku Srbije i Jugoslavije. Predsednik parlamenta Momcilo Krajisnik, koji je jedna od najuticajnijih politickih licnosti medju bosanskim Srbima, zadrzava prilicno pomirljiv ton i istice potrebu za politickim resenjima.

"Ubuduce moramo da maksimalno koristimo diplomatska sredstva, a ako to nije moguce, moramo sve da ucinimo da se odbranimo vojnicki i vratimo srpske etnicke prostore koje niko nema pravo da nam oduzme", rekao je on odmah po zavrsetku sednice. Primetno je da, inace tvrdokorni Krajisnik, nije u prvi plan istakao potrebu za vojnim angazovanjem nego za diplomatskim naporima.

Rukovodstvo bosanskih Srba je prihvatilo prakticno sve zahteve koje je pred njega postavila medjunarodna zajednica i sa velikom dozom tolerancije i gotovo bez gundjanja podnosi znacajne teritorijalne gubitke. Ono je, ocigledno, spremno da ispuni sve zahteve osim da se odrekne svoje vojske i policije i da prihvati velike prerogative buducih centralnih vlasti u Bosni i Hercegovini, sto se za sada i ne trazi.

Sa tog stanovista, uporna nastojanja Beograda da smeni Karadzica na prvi pogled izgledaju besmislena, jer je nepotrebno smenjivati politicara koji situaciju na terenu, kao sto je pokazala poslednja sednica parlamenta u Banjaluci, drzi pod kontrolom, a spreman je na punu saradnju. Cini se, medjutim, da Milosevic smatra da je Karadzic i dalje preterano uticajan i da bi bilo pozeljno da na njegovom mestu bude manje samostalan politicar.

Osim toga, Karadzic je opterecen optuznicom za ratne zlocine podignutom pred sudom u Hagu, a vlasti u Sarajevu i predstavnici medjunarodne zajednice ne zele sa njim da pregovaraju. Posto pitanje Bosne zeli da resava na svoj nacin, Milosevicu je potreban neko fleksibilniji i prihvatljiviji za drugu stranu. Karadzic se, jednostavno, ne uklapa u novi koncept, bez obzira na to sto ga je vec prihvatio.

Sukob Pale - Banjaluka

Privremeni uspeh Karadzica u parlamentu nije omeo nastojanja da se pronadju "novi ljudi" koji ce u Bosni preuzeti "srpsku stvar" u svoje ruke. Opozicione vanparlamentarne stranke u Banjaluci formirale su Patriotski front, koji je u utorak uputio ostro pismo Karadzicu, trazeci smene u rukovodstvu. Uticaj tih partija je zanemarljiv, ali je indikativno da je njihovo pismo u nekoliko navrata u celini citano na novoformiranoj radio-stanici "Radio Krajina".

Ta stanica radi tek nekoliko dana i program emituje iz Komande Prvog krajiskog korpusa. Rec je o jedinoj radio-stanici na teritoriji pod srpskom kontrolom, koja se usudila da se oglusi o naredjenje vlasti na Palama da frekvencije ustupi drzavnom radiju. S obzirom na mesto sa koga se emituje, moze se zakljuciti da nije rec o profesionalnoj hrabrosti "uredjivackog tima" nego mocnoj zastiti.

Postojanje te stanice, takodje, upucuje na zakljucak da spor izmedju Karadzica i generala jos nije resen i da vojska, mozda, drzi u rukama jos neke "adute". U Banjaluci, ocigledno, u najmanju ruku vlada "pat pozicija" u kojoj smenjeni generali i njihove pristalice ne mogu da naude Karadzicu, ali ni on ne moze da do kraja sprovede ovlastenja koja je dobio od parlamenta.

Karadzicevi protivnici, takodje, intenzivno nastoje da okupe sto veci broj njegovih politickih neprijatelja bez obzira na "boju". Tako su se u Patriotskom frontu, cije pismo je citano na "Radio Krajini", zajedno nasli SK pokret za Jugoslaviju i Srpska radikalna stranka u Banjaluci, kao i Liberali i veci broj razlicitih udruzenja. Na njihovu stranu se svrstao i sindikat, iako nije potpuno jasno koga ta organizacija predstavlja, buduci da je privreda gotovo potpuno zamrla.

Aktivirane su, takodje, i stare netrpeljivosti izmedju regiona. Karadzicevi protivnici okupljaju se u Banjaluci i ne propustaju priliku da naglase kako je to podrucje zapostavljeno od strane vlasti na Palama. Ostaje da se vidi, da li ce i do kada aktuelni lider bosanskih Srba izdrzati rastuci pritisak da se povuce.

Dragan Janjic