CIJA JE "NASA BORBA"

Sukob novinara i privatnog kapitala

,AIM, Beograd, 15. 10. 1995.

Dok su na proslonedeljnom beogradskom naucnom skupu, posvecenom problemima drustava u tranziciji, brojni sociolozi, ekonomisti, politikolozi, filozofi i istoricari raspravljali da li se bivsa socijalisticka drustva krecu u pravcu liberalnog kapitalizma, post-industrijskog drustva, "nomenklaturnog" kapitalizma, demokratskog socijalizma, ili latinoamerickih diktatura i "casino" kapitalizma, jedan neveliki beogradski strajk pokazao je svu kompleksnost zivota u tranziciji i dokazao kako je tesko naci odgovor na to pitanje, pogotovo u srpskom kontekstu. Od 3. do 13. oktobra strajkovali su novinari "Nase Borbe", jedinog nezavisnog dnevnog lista na srpskom govornom podrucju. A strajkovali su ne protiv drzave, koja se tokom pluralistickih godina dokazala kao glavni neprijatelj nezavisnih medija, vec protiv svog vlasnika - protiv, znaci, privatnog kapitala koji u postojecim modelima tranzicije figurira kao prirodni saveznik slobode stampe i pluralizma ideja i vrednosti.

Da li se u razgradjenom srpskom drustvu, u kome na jednoj strani vlada oficijelni strah od "totalne privatizacije" i "primitivnog, razbojnickog kapitalizma", a na drugoj nada u buducnost zasnovana na "nepoznatoj jednacini sa dve poznate" - trzistem i demokratijom, potvrdjuje pravilo formulisano u razvijenom kpitalistickom drustvu da "sloboda stampe postoji samo za one koji je (stampu) poseduju"? Ili pak, dogadjaji u "Nasoj Borbi" afirmisu pravilo zagovornika demokratskog i odgovornog komuniciranja, takodje proizvoda razvijenog kapitalizma, da je "informisanje suvise vazna stvar da bi odlucivanje o njemu bilo prepusteno samo onima koji se njime bave"? Ili je prvi sukob privatnog kapitala i novinara na jos svezem tlu svojinskog pluralizma "relikt samoupravne svesti", koja ne moze da prihvati da neko sa imenom i prezimenom ubire profit koji mu drugi zaradjuju?

Susret jednog privatnika i jedne redakcije

Povod za strajk u jedinom nezavisnom dnevniku u Srbiji bio je izbor novog glavnog urednika lista, odnosno, pokusaj Dusana Mijica, vlasnika novosadskog preduzeca "Fininvest" koje izdaje "Nasu Borbu", da suspenduje pravo redakcije da ucestvuje u njegovom izboru. Spor, medjutim, koji se razvio izmedju redakcije i Mijica ima mnogo dublje korene od kadrovske kombinatorike.

"Nasa Borba" je nastala nakon proslogodisnjeg strahovitog udara drzave na autonomnu uredjivacku poziciju i tada jedinog nezavisnog dnevnog lista u Srbiji "Borbe": nakon visemesecnog kvazipravnog spora, drzava je ponistila transformaciju drustvenog preduzeca "Borba" u deonicarsko - nakon tri godine delovanja "Borbe DD". Tokom ovog vremena, list "Borba" se afirmisao kao glasilo gradjanske orijentacije koji neguje standarde objektivnog novinarstva, nasuprot "patriotskom", koji su zagovarali novinari u medijima pod drzavnom kontrolom i vrh Udruzenja novinara. Posto je drzava preuzela celokupno vlasnistvo preduzeca, pa i ime lista "Borba" koji je nastavio da se stampa, ali sada sa potpuno drugacijom uredhivackom koncepcijom, clanovima redakcije nije preostalo nista drugo nego da zapocnu stampanje novog lista kome su dali naziv "Nasa Borba" (da bi se razlikovala od "njihove", tj. drzavne).

Osnivac "Nase Borbe" postalo je novosadsko preduzece "Fininvest", vlasnika Dusana Mijica, koji je i ranije bio najveci akcionar u "Borbi DD".

• Nas nije okupio tek tako neki privatni preduzetnik, kaze Zdrvko Huber, clan Uredjivackog kolegijuma "Nase Borbe" i predsednik Nezavisnog sindikata lista koji je organizovao strajk. - Mi smo kao ekipa imali kontinuitet jos iz perioda drustvene i mesovite svojine. Imali smo zaokruzen proizvodni program, vrlo ugledan proizvod, proizvod "sa markom".

Na toj osnovi, stvoren je specifican aranzman izmedju redakcije i privatnog preduzetnika ciji je glavni biznis trgovina poljoprivrednim proizvodima. Mijic nije pristao na podelu vlasnickih prava, ali je dopustio da od 9 clanova Upravnog odbora redakcija izabere 3. Njihovo ucesce u upravljanju preduzecem bilo je simbolicno, ali je zato Statut preduzeca precizirao neprikosnoveno pravo redakcije u izboru glavnog i odgovornog urednika - fakticko pravo veta. (Bar onaj tekst Statuta koji je imala redakcija - kasnije se saznalo da je u Privrednom sudu vlasnik registrovao nesto izmenjen tekst Statuta, bas u ovom delu, ali je to vec driga prica).

Tom prilikom formulisan je jos jedan dokument, nazvan Pismo o namerama, u kome se Mijic obavezao da ce u nekom razumnom roku, kada se preduzece konsoliduje, otpoceti transformaciju preduzeca u deonicarkso drustvo, sto bi omogucilo ukljucivanje spoljnih zainteresovanih faktora, ali i otkupljivanje deonica od strane radnika "Borbe" po povlascenim cenama.

Nesrecno preseljenje

"Nasa Borba" je brzo uspela da povrati tiraz, cak i pri trostruko vecoj ceni od drugih novina. Ipak, konsolidovanje lista na trzistu novinarima nije donelo poboljsanje statusa. Naime, kada su akcijom drzave isterani iz prostorija preduzeca "Borba", u ocekivanju preseljenja u nove prostorije koje je vlasnik obecao, novinari "Nase Borbe" bili su podstanari u prostorijama Nezavisnog sindikata i Medija centra. Novine su svakog dana pravljene u nemogucim uslovima, u jedva 150 kvadrata, uz koriscenje pozajmljene opreme, telefona i vrlo neredovne plate. "Privremeni uslovi" rada potrajali su 8 meseci.

Kada su se najzad, pocetkom septembra, novinari uselili u toliko prizeljkivane nove prostorije, neki su plakali. Zbog razocarenja.

• Prostor po velicini jedva da zadovoljava minimum uslova za rad. Nema dovoljno stolova ni stolica. Na 120 ljudi bila su obezbedjena 3 telefona, sada ih ima 5 i jedan faks. Nemamo foto laboratoriju. Nismo imali nijednu pisacu masinu, ali su nam obecani kompjuteri, koje jos nismo dobili. Pisemo na masinama koje donosimo od kuce, ko ima - objasnjava Zdravko Huber.

Razocaranje novinara bilo je kompletno. Ziveci privremeno, kao da nisu imali vremena da primete sta sve u njihovom listu ne stima. A kad su konacno videli gde su - shvatili su da ne stima nista. Plate su neredovne, iako nisu male - 640 dinara u proseku. Honorari se ne isplacuju vec mesecima. Zbog neredovnog placanja listu su saradnju otkazali mnogi dopisnici iz inostranstva (iz Pekinga, Nemacke...). Morali su se otkazati i servisi stranih novinaskih agencija. Iako je list najcitaniji srpski list medju kosovskim Albancima, on nema dopisnika iz Pristine. Iako pretenduje da bude citan na prostoru ex-Jugoslavije, nema ni dopisnika iz Zagreba. Postoje samo dva stalna dopisnika - iz Vasngtona i Brisela. U preduzecu ne postoji vozni park, novinari nigde ne putuju.

Pojavile su se jake sumnje u namere vlasnika lista. Da li mu je do "Nase Borbe" uopste stalo, ili na racun renomea lista on nekim drugim svojim poslovnim transakcijama daje prioritet? Medju novinarima je sve cesce konstatovano da se u proteklih 9 meseci nisu videle ni naznake vlasnikove namere da se nagomilani problemi pocnu resavati. Postavljalo se pitanje sta je on u projekat "Nasa Borba" uopste ulozio, osim preduzeca registrovanog za novinsku delatnost.

Sredinom septembra redakcija, sindikat i Uredjivacki kolegijum uputili su pismo vlasniku lista Dusanu Mijicu izrazavajuci svoje nezadovoljstvo uslovima rada u novim prostorijama. Sa vlasnikove strane stigao je odgovor u vidu smene glavnog urednika lista Gordane Logar i pokusaj da se na njeno mesto postavi Branislav Milosevica, zamenik direktora "Nase Borbe", Mijicev covek u Upravnom odboru. Sukob je bio neizbezan. Pri tome, nezadovoljstvo redakcije nije izazvalo smenjivanje glavne urednice, jer je ona i sama u vise navrata nagovestavala ostavku, koliko arogantni stav vlasnika da u postavljanju novog glavnog urednika zaobidje odredbu Statuta da se o njemu izjasnjava redakcija, kao i ignorisanje mnogo vaznijeg problema u tom trenutku - uslova rada.

Ko je pobedio?

Opredeljujuci se za strajk, iz "obaveze da se bori za ocuvanje svoje tesko izborene autonomije i nezavisne uredjivacke pozicije lista", kako je saopstio Strajkacki odbor, redakcija je formulisala tri zahteva: postovanje statutarne procedure za izbor glavnog urednika, u kojoj redakcija ima glavnu rec; poboljsanje uslova rada; obustavljanje svake upotrebe imena "Nasa Borba", dok se ne obavi transformacija preduzeca kakvu je vlasnik obecao u Pismu u namerama.

Tokom pregovora sa vlasnikom, sukob se zaostravao da bi na videlo izasle i neke stvari koje su novinari samo naslucivali. Strajkace je, na njihov poziv, posetio generalni sekretar Medjunarodne federacije novinara (IFJ) iz Brisela Ejden Vajt (Aiden White), koji je izrazio punu podrsku novinarskim zahtevima. On je novinare "Nas Borbe" obavestio da je njegova organizacija u vreme proslogodisnjeg napada drzave na ovaj nezavisni list vodila veliku kampanju u korist "Borbe" i dobila podrsku velikog broja sindikata. - Ta podrska je usledila zbog novinara "Nase Borbe" i onoga za sta su se borili, a ne zbog njenog Upravnog odbora, odnosno Mijica, rekao je Vajt.

Prema izvestaju agencije "Beta", Vajt je novinarima rekao da je "Nasoj Borbi" uplacena "znacajna suma". On je insistirao da novinari "Nase Borbe" treba da budu informisani o svim spoljnim izvorima finansiranja koja su namenjena tom listu, isticuci da treba jasno definisati formu buducih vlasnickih odnosa u listu. Istovremeno, Vajt je podsetio da nijedan model nece biti uspesan, ako se ne oslanja na medjusobno poverenje novinara i upravljacke strukture.

A poverenja izmedju redakcije "Nase Borbe" i izdavaca lista, privatnog preduzetnika Dusana Mijica, vise nema. Njegov kandidat za glavnog urednika Branislav Milosevic na redakcijskom referendumu je prosao katastrofalno: 75 novinara je bilo protiv a samo sedam za.

Po nekim ocenama, Milosevic je porazen upravo zbog prevelike bliskosti sa vlasnikom. Rade Radovanovic, urednik kulturne rubrike "Nase Borbe", istice da on za redakciju simbolise i nesto vise od toga - antistaljinistickog staljinistu, najboljeg djaka stare skole koji ljude upotrebljava i razbacuje ih, i koji sigurno ima udela u mutnim novcanim transakcijama Dusana Mijica.

"Borbin" strajk zavrsio se postavljanjem Mirka Klarina, jednog od dvojice jedinih "Borbinih" inostranih dopisnika, za vrsioca duznosti glavnog urednika. Novinari su se u pogledu ovog postavljenja podelili, 44 ih je bilo protiv, a 37 za Klarina ("Mi ga ne znamo, dugo nije bio u Beogradu, a ne zna ni on nas...), tako da ce prema sporazumu strana u sporu, Klarin ostati na mestu glavnog urednika sledeca dva meseca. Nakon izbora V.D-a, "Nasa Borba" nastavila je da izlazi. U prvom broju posle deset dana, novi urednik nije nasao za potrebno da obavesti citaoce zasto njihovog lista tako dugo nije bilo.

Treci pocetak?

• U pregovorima smo uspeli da ranije statutarne odredbe pretocimo u poseban Protokol u kome se jasno precizira da se glavni urednik bira saglasnoscu redakcije, i to mozemo smatrati svojom principijelnom pobedom, kaze Zdravko Huber, predsednik Nezavisnog sindikata. - Nas strajk je bio autentican protest novinara protiv arogantnog privatnog kapitala koji nece da shvati da je izdavanje novina biznis, ali i nesto sto zadire u ljudska prava. Ako se taj privatni kapital ne kultivise, ne oplemeni upravo postovanjem ljudskih prava i kreativnih dimenzija ovog posla, onda on nece doneti vise prostora za slobodnu rec u odnosu na raniji sistem kada su mediji bili pod patronatom politickih centara moci. Ako to shvate oni koji su zainteresovani da ulazu u oblast javnog informisanja, onda je nas strajk imao smisla, istice Huber.

Branislav Milosevic, porazeni kandidat za novog glavnog urednika "Borbe", smatra da novinari nisu imali pravo da zaustave list. - Novinari imaju samo pravo na izbor novina - volja ti u privatne, ili u drzavne, kaze bivsi predsednik Asocijacije nezavisnih medija Srbije u pismu nedeljniku "Vreme". Zaustavljanje novina je "uvek stvar izdavaca, drzave ili privatnog vlasnika", istice Milosevic.

Po njegovom misljenju, "kada se razgrnu sve sujete i svi inati, koji su kumovali prinudnom odmoru javnosti od 'Nase Borbe', u redakciji lista, pri samom njenom vrhu, otkriva se, u veoma ocuvanom stanju, sindrom samoupravnog socijalistickog egalitarizma koji se, sasvim spontano i uveren u svoju izvornost i visu moralnost, suprotstavlja svakoj pomisli na svojinsku tranziciju. Zar je moguce da ono sto je bilo nase i nicije, u isti mah, sad pripadne jednom coveku", pise Milosevic.

Misljenja su ostala podeljena. Jedni su ubedjeni da ljude oko projekta "Nasa Borba" okuplja upravo svest o potrebi profesionalizacije novinarstva i pune slobode javne reci koja nece biti ogranicena interesima preduzetnika, dok drugi ukazuju da strajkove takve vrste vode neradnici i zavidnici. Ipak, pravo autorstva na projekat "Nasa Borba" sacuvala je redakcija. Ako njeni odnosi sa Mijicem ne budu reseni na zadovoljavajuci nacin, na osnovu odluke dve trecine redakcije ona ima pravo da se odvoji od MIjica i projekat nastavi sama, pod istim imenom. Hoce li nezavisna "Borba" biti primorana da po treci put pocne od pocetka?

Jovanka Matic