"MOMCI U PLAVOM" - NA RASKRSNICI!

AIM, Skopje, 16.10.1995

Famozna "transformacija" politickog sistema koja je mozda najraspostranjenija rec u svim eks-komunistickim drzavama, a koja sve vise zalikuje famoznoj sintagmi "prelazni period" (naravno iz "socijalizma ka pravom komunizmi"), nije migla izbeci ni Makedoniju. Stovise, ona je cak promljena sa olaksanjem i od strane onih koji su se pola veka zalagali za "sto uspesniji" "prelazni period". Ova transformacija nije mogla "promasiti" nikoga, pa tako se na njenom "nisanu" nasla i makedonska policija.

Prvi znak da su se "momci u plavom" nacli na meti transformacije bila je promena imena iz Milicije, koje je potsecalo na onu bivsu, komunisticku, u - Policiju, sto je zvucalo daleko "demokratskije", a u najmenjoj ruci - zapadnjacki. Zanimljivo je napomenuti da je makedosnku policiju transformacija, koja se ovde odvijala uporedo sa processom osamostaljuvanja zemlje od bivse Jugoslavije, zatekla u vrlo delikatnoj i neobicnoj situaciji - kao cuvara grnaice!? Razlog za ovu neobicnu ulogu na samom startu "transformacije" iz partijske u nepartijsku policiju bio je odlazak bivse JNA, koja je odnela i svo oruzje sa sobom. S obzirom da je jedino policija bila kako-tako naoruzana, ona je preuzela i ulogu granicara koju je "igrala" sve do dolaska medjunarodnih posmatraca iz OEBS-a i ostalih medjunarodnih institucija zakljucno sa UNPROFOR-cima, odnosno do formiranja makedonske Armije.

Uzimajuci u obzir "olaksavajucu" okolnost da to joj nije bio pravi posao, "granicarskiperiod" makedonske policije moze se i mimoici pri pravljenje neke retrospektive njene delatnosti. ali i ono sto se dogadjalo nakon ovog "prelaznog" perioda ne moze joj kozna koliko podici rejting, ukoliko se i moze govoriti o bilo kakvom rejtingu. Prvo, neslavno "vatreno krstenje" makedonska policija je imala u novembru 1992 godine, u poznatom slucaju "Bit-pazar", kada je pod hicima izbezumljene policije poginulo cetvoro gradjana. Slucaj koji se pretvorio u pravu ulicnu borbu, ciji inserti su putem televizije obisli svet, a koji je zapoceo kao "nevina" racija preprodavaca cigareta, koji su pak uglavnom albanske nacionalnosti, potvrdio je staru poslovicu da "vuk dlaku menja ali ne i cud". Naime, reakcija policije, t.e. raspon i intenzitet siline ove reakcije otkrio je cinjenicu da je policija jos daleko od "transformacije", i da je jos uvek na nivou "bivse, jednopartiske", kojoj je vise decenija prvi zadat bio da drzavu brani od "unutrasnjeg neprijatelja", posebno olicenog u "albanskim nacionalistima i separatistima". Zasljepljenost policije koja nije naviknuta da polaze racune javnosti nego samo svojim naredbodavcima potvrdila se i na cinjenici da su skoro sve zrtve ubijene daleko od mesta dogadjaja i nenaoruzana, dok je najflagrantniji slucaj ubistva jedne stare zene - u svojoj kuci!? Jedna "sumnjiva" delatnost stare hospodje je bila ta sto je prisla prozoru sa namerom da otvori roletne kako bi videla sta se dogadja u njenom susedtsvu. Rafali na ovu zenu su najeksplicitniji primer "kapadahiluka" makedonske policije nasledjen iz perioda kada je bila miljenik drustvenog sistema. Valja podsetiti da do dan danas niko nije odgovarao za sve ono sto se dogodilo i za cetri nevine zrtve sto su poginulu u poznatom slucaju "Bit- pazar".

Ako bi neko u goreopisani slucaj, kao "olaksavajucu" okolnost mogao uzeti relativan kratak vremenski period neophodan za transformaciju, slucaj koji se odigrao pocetkom ove godine, poznat kao "Bunt u Idrizovu" (Idrizovo je ime jedinstvenog zatvora u Makedoniji, a imenovani bunt su organizovali zatvorenici trazeci da im se pobolsaju zivotni uslovi) potvrdio je strahovanje da tzv. "transformacija" policije moze i po duzini trajanja naslediti famozni poluvekovni "prelazni period". Slucaj, kada su se stotinjak zatvorenika iz ovog zatvora u znak protesta popeli na krov zatvora trazeci amnestiju, poceo je u trenutku kad je unuk jednog ministra u makedonskoj vladi pusten iz pritvora zato sto u odresenom zakonskom roku (90 dana) nije podignuta optuznica. Zatvorenici su tvrdili da medju njima ima bezbroj slucajeva prekoracivanja ovog roka te da se ovde radi o protekcionizmu. Ova pobuna, koja je postala medijski dogadjaj u celom svetu, izbacio je na povrsini sav, ili skoro sav, "prljavi" ves tzv. "Kaznenopopravnom domu", koja nisu uopste promenjena od vremena kada su se gradila da bi se kaznili neposlusni pojedinci. Pobuna je otkrila da pored dvonedeljnog kupanja tu vlada i opsti nedostatak odece i obuca, a da su tu najmanje brige vodi o "prevaspitavanju" zatvorenika potvrdilo se i time sto su oni trazili da im se omoguci poseta zena, jer, kako su tvrdili vodje pobune, homoseksualizam je pojava u porastu. Slucaj je skoncan na taj nacin sto su pobunjeni primamljeni da silaze sa krova zatvora, nakon cega su bili pretuceni naocigled makedonske i svetske javnosti iako im je prethodno obecan "bezbedan silazak".

Mozda jedini, a u svakom slucaju vrlo redak slucaj, da se policija "posipala pepelom" jeste slucaj upadanju policije u stan gde se odrzavala preglasna zurka tinejdjera. Prilikom "obezbedjivanja" mira, policajci su pretukli nekoliko mladih, iako nisu imali nalog za ulazak u stan. Slucaj, koji se odigrao ovog leta, zavrsen je time sto su se dvojiva policajci nasli pred disciplinskom komisijom i dobili suspenziju na odredjeno vreme kao i novcanu kaznu. Istovremeno je drugi covek policije, podsekretar za drzavnu bezbednost Makedonije, javno obznanio da je policija spremna, ukoliko se pojavi zahtev, da novcano nadoknadi telesne povrede.

Za razliku od ovog prilicno "nevinog" slucaja koji je policiji omogucio ulogu, bar nakratko, "plemenitih", bilo je bezbroj drugih slucajeva kada je upad policije zavrsio manje "pateticno". Verovatno ovu bitnu razliku stvara cinejnica sto se spomenuti slucaj nasao na udaru javnosti a sto je prava retkost. Inace dosada najcesce policija je napadnuta zbog ulaska u stanovima gradjana bez ikakvog odobrenja, da su oduzete predmeti bez da to dokumentuju papirima. Da je policijac ponekad i "onaj koji svedoci a i onaj koji donosi presudu" potvrdjuju slucajevi gradjana koji tvrde da su im oduzeti predmeti velike vrednosti a nije im dat nikakav papir kako bi eventualno imali dokaza sta im je uzeto. Kad se ovome dodaju price o luksuznim automobilima koja vozi policija, a oduzeti su od gradjana, onda nije neosnovana prica koja kruzi da "ako te uzme u svojim rukama makedonska policija nista te ne moze spasiti".

Sto se tice kaznjavanja policajaca, po sluzbenim podacima policije, u prosloj godini su pokrenuta 182 disciplinksih postupaka protiv radnika MUP-a, protiv 192 je pokrenut postupak za prekrsavanje radne discipline, od kojih su 150 njih bili uniformirani policajci. Cak u 54 slucajeva izrecena je najstroza kazna, prestanak radnog odnosa. Tokom ove godine najpoznatiji je slucaj policijske intervencije nakon otvaranja Tetovskog Univerziteta na albanskom jeziku kada je sa strane policije ubijen jedan gradjanin albanske nacionalne pripadnosti. Tetovskui Univerzitet pamti se i po temo sto je na zgradi gde je bila smestena jedna od ucionica, policalci su ispisali uvredljive poruke Albancima kao i krst sa cetiri cirilicna slova "S". Desilo se i to cudo da je krivac ubrzo otkriven, i to u redovima policije, a utvrdilo se da je to inace pripadnik srpske nacionalnosti. Iako postoje siroko raspostranjene sumnje da sama policija sudjelule u slicnim "aktivnostima", zasada tetovski slucaj je jedan od retkih koji je potvrdjen i od strane MUP-a. Ove godine jos du otkrivena i tri policajaca koji su ucestvovali u krijumcarenju cigareta.

Zadnjih meseci, transformacija policije je bila vrlo aktualna tema, a nju nije mimoisla ni neizbezna racionalizacija. Pa tako je ovog leta obznanjeno da policija priprema cidjcenje svojih redaova od viska radne snage, i na udaru se naslo 100 radnih mesta. Inace , Ministarstvo Unutracnjih poslova R. Makedonije momentalno raspolaze sa preko 12.000 zaposlenih, od kojih su 7.050 uniformiranih policajaca.

Pa i pored svega, cini se da je plava uniforma u Makedoniji vrlo privlacna. Ovo se najbolje potvrdilo prilikom konkursa za prijem 150 ucenika na srednjoj policijskoj skoli, kada se javilo cak 2.900 kandidata, ili skoro 20 njih za jedno mesto. Poseban kuriozitet je to sto se javilo cak 1.300 devojaka, sto je vrlo neobicno za patrijarhalnu Makedoniju. Koliko je svemu ovome pridonela opsta nestasica posla, ostaje tema za sebe, ali u svakom slucaju ovaj podatak moze znaciti pocetak "humaniziranja" omrznute "plave boje".

Pise: Ibrahim MEHMETI