SIROTINJA SE PLASI ZIME

Cene i plate

Inflacija se zahuktava. Cene su u julu povecane za 6,6, u avgustu za 7,6, u septembru za 10,2 odsto, a u oktobru bi zbog poskupljenja komunalija mogle poskociti i za vise od 20 odsto. Istovremeno, plate opadaju, kod mnogih cak i u apsolutnom iznosu.

AIM, Beograd, 15.10.1995

Glasna pobuna ranije drzavi odanog Saveza samostalnih sindikata, zbog strahovitog porasta cena u septembru i oktobru, vec i sama po sebi pokazuje koliko su u SR Jugoslaviji narasle socijalne tenzije. Dragan Radulovic, predsednik ove sindikalne organizacije, cak je upozorio da danas u zemlji gladuje dva miliona ljudi i da zbog toga trazi od Vlade da hitno izradi socijalni program, ili ce ga napraviti sam sindikat. Iz vrha ove organizacije zaposlenih vec je javnosti upucen "Apel za obuzdavanje cena" u kome Sindikat upozorava da su cene u septembru porasle za vise od 10 odsto i da je ovogodisnja inflacija vec premasila 100 odsto. Pri tome se u ovom Apelu posebno istice zabrinutost sto se povecavaju cene proizvoda i usluga za koje misljenje, ili saglasnost, daju nadlezni drustveni gradski i opstinski organi i to u procentima karakteristicnim za hiperinflaciju - u koju nas uvodi i sama drzava. Jednostavno, cilja se na talas porasta cena komunalnih usluga i proizvoda i to u procentima od 40 do 400 odsto.

Sindikat preti da ce, ukoliko se nastavi talas poskupljenja struje, stanarina i hrane, pozvati svoje clanstvo na opstu gradjansku neposlusnost i bojkot placanja uvecanog dela racuna. Na strajkackim mitinzima u radnickoj Rakovici, u kojoj su smestene velike fabrike "IMR", "Zmaj" i druge, narocit bes izazvala je pretnja da ce se zbog neplacenih racuna primenjivati i prinudne mere. Radnici, koji su tek polovinom oktobra, i to zbog strajka, primili tek avgustovsku platu, postavljali su pitanje kako se racuni mogu placati, kad se ne dele plate.

Dragan Radulovic u vise govora nakon upucivanja Apela drzavi i javnosti ocenjuje da "sve ukazuje na povratak krize sa vec dozivljenom visokom inflacijom i opadajucom proizvodnjom, te da nastupa vreme sindikalne borbe za bukvalno prezivljavanje, jer Sindikat ne uocava adekvatne i pravovremene poteze koji bi to sprecili". Ogorcenje ovog sindikalnog funkcionera je sigurno veliko, jer se verovatno oseca izigranim, posto je njegova organizacija pre tri meseca potpisala sporazum sa Vladom i Privrednom komorom o zaustavljanju rasta plata, pod uslovom da se zaustavi porast cena. Predstavnici drzave su izgleda prvo vezali ruke sindikalistima, pa potom odobrili nove cene javnim preduzecima, koja su inace u velikim gubicima. U jos goroj situaciji su firme za ciji opstanak ne garantuje drzava, pa je zbog nepokrivenih gubitaka protiv 2.355 preduzeca sa 225.000 zaposlenih podnet predlog za pokretanje stecaja.

Sindikat je sada shvatio da upravo zaposleni placaju ceh opste nelikvidnosti u drzavi, jer vecina zaposlenih je u avgustu primila i nominalno nize zarade nego u julu (mada su tog meseca cene vec porasle za 7,6 odsto).

Privreda je iscedjena, ne samo zbog zaustavljanja kredita, vec i zbog autonomnog daljeg rasta drzavnih zahvatanja. U njihovim analizama istice se da je neophodno smanjiti javnu potrosnju, jer je prvo polugodje pokazalo da je u prvom polugodistu ove godine iz privrede porezima izvuceno 3,1 milijarda dinara, sto znaci da su zahvatanja par puta veca od dobiti. Zbog toga se trazi smanjenje javne potrosnje sa blizu 70 odsto, na manje od 50 odsto drustvenog proizvoda. U stvari, trazi se preraspodela ove potrosnje u korist nekog novog socijalnog programa.

Vlast u Sbiji je na ovaj talas protesta odgovorila sano preko famoznih "koordinacionih odbora" i "razgovora sa privrednicima" u Vladi Srbije. U obe ove forme kontaktiranja sa privredom se, po sistemu "centralistickog demokratizma", odredjuju sve privilegije paradrzavnog sektora privrede. Glavno obecanje je stiglo sa sednice Centralnog koordinacijonog tima za oporavak privrede (10. oktobra), "Tima" kojim rukovodi ministar Dragan Tomic. Naime, saopsteno je da ce se zaustaviti poskupljenja u 180 firmi ciji direktori sede u ovom formalno-neformalnom telu. Ponovo je istaknuto da je rast cena poslednjih meseci "apsolutno neopravdan" i da se povecanje cena "mimo trznih kriterijuma mora svesti na ekonomski zasnovan nivo". Ponovo je spominjano i vracanje cena. Na kraju, direktori ovog drustveno-politickog "mega koncerna", koji vlada srpskom ekonomijom, zakljucili su da treba stvoriti "ambijent za realizaciju predvidjenog obima proizvodnje u ovoj godini". Oni zapravo traze kredite, iako ni one ranije nisu u stanju da vrate.

Stojan Stamenkovic, urednik MAP-a, ekonomske analize koju svakog meseca priprema Institut ekonomskih nauka u Beogradu, smatra da bi upravo pokusaji da se do kraja godine ostvari planirani porast proizvodnje od 9 odsto, izazvali katastrofalnu inflaciju, te da je u odnosu na proslu godinu realno ocekivati samo porast od 4,1 odsto. Po proracunima ovog Instituta, da bi se postigao projektovani rast proizvodnje o kome govore direktori iz Tomicevog koordinacionog tima, do kraja godine bi ona morala porasti za 7 odsto - sto je nemoguce bez monetarne ekspanzije (stampanja para bez pokrica). Ako bi se ipak "pustili krediti" da se to postigne, u decembru bi imali mesecnu inflaciju od 35 odsto, koja je vec sasvim blizu hiperinflacione zone.

Cinjenice, dakle, govore da se vlast nalazi u delikatnoj situaciji, jer sve sto bi mogla da ucini za zaustavljanje pada standarda vezano je za podsticanje vece proizvodnje, a to podsticanje samo bi ubrzalo inflacionu lavinu koja bi potom jos vise osiromasila narod. U takvoj situaciji dr. Danijel Cvijeticanin, iz Ekonomskog instituta u Beogradu, kaze da je iskustvo pokazalo da su privredni tokovi najmirniji kad Vlada ne primenjuje svaki cas neke posebne mere. On smatra da tako i sada treba nastaviti, uz opomene monopolistima da ne idu previse navise sa cenama (mada su kod nas zbog sankcija i raspada zemlje gotovo svi proizvodjaci monopolisti). Po njegovim recima, Vladi jedino preostaje da onima koji ne povecavaju cene ponudi beneficije u vidu naftnih derivata po povoljnim cenama, kao i druge olaksice, a po njegovim recima, "to se i radi i to je ono sto se jedino moze i uciniti". Slicno misljenje o nemogucnosti da se nekim merama ekonomske politike nesto sada postigne, dok ne padnu sankcije i ne stvore se uslovi za sistematske i vlasnicke promene iznosi dr. Zoran Popov, sa istog Instituta.

Nasa sirotinja koju plasi dolazak zime, godinama je uveravana u svakoj akutnoj krizi da vlast nece dalje dozvoliti "razvoj negativnih trendova", pa su svaki cas najavljivani neki "paketi mera" ekonomske politike. Zbog toga ona tesko moze prihvatiti spomenuta misljenja strucnjaka da sada nista ne treba ciniti, jer se nista ne moze uciniti.

Socijalnu eksploziju bi moguce moglo odloziti zakljucenje mira za Bosnu i ukidanje sankcija Saveta bezbednosti prema Jugoslaviji. U tom slucaju, mada bi se zemlja nasla u veoma slozenoj ekonomskoj situaciji, pa bi joj sa strucne tacke gledista u pocetku bilo jos teze u ekonomskom pogledu, ljudi bi ipak prihvatili neko dodatno stezanje kaisa, da bi posle svima bilo bolje. No, zasad je neizvesno da li ce mir u Bosni biti brzi od socijalnog rata u Jugoslaviji.

Dimitrije Boarov (AIM)