PRED VRATIMA BANJA LUKE

Napreduju snage bosanske federacije u Zapadnoj Bosnu

• Tvrdi se da je rukovodstvo bosanskih Srba sve vreme u telefonskom kontaktu sa Slobodanom Milosevicem, kao i da je Nikola Koljevic upozorio predsednika Srbije, da ukoliko se ofanziva ne zaustavi za 36 sati "moze ocekivati potpuni slom Republike Srpske".

• Vojni izvori bliski Generalstabu Vojske Jugoslavije tvrde da se jugoslovenske trupe niposto nece angazovati cak i da Banja Luka padne.

AIM, Beograd, 13.10. 1995.

Nakon brzog i naizgled neocekivanog pada dobrog dela severozapadne Bosne, zdruzene hrvatsko-bosanske trupe nastavile su napredovanje ka Banja Luci sa tezistem aktivnosti ka pravcima Sanskog Mosta, Prijedora i Mrkonjic Grada. Nakon prvobitnog rasula i nove izbeglicke krize, vojska bosanskih Srba je krajem septembra i pocetkom oktobra uspela da, koliko-toliko, konsoliduje linije i da na nekim pravcima potisne zdruzene bosansko-hrvatske trupe, a posebno Peti (Bihacki) korpus Armije BiH.

U medjuvremenu je americki pregovarac Ricard Holbruk svojom "satl" diplomatijom, ne bez problema, uspeo da nametne sporazum o prekidu vatre. Ali, dok je Holbruk leteo tamo-amo na relaciji Sarajevo-Beograd-Zagreb i obratno, postalo je sasvim jasno da su se uloge u bosanskom ratu potpuno promenile, tacnije receno, bosanski Srbi vise nisu bili u stanju da bilo kome postavljaju bilo kakve uslove. Suoceni sa veoma teskom situacijom u bosanskoj Krajini oni su, sudeci po izjavama politickog vrha, zurili da sto pre okoncaju sukobe i tako dodju do zeljenog predaha.

Napredovanje preko Manjace

Bosanci su ocekujuci dugotrajne i mucne pregovore, sa svoje strane otezali i izmisljali nove uslove i probleme vezane za dostavu struje i gasa Sarajevu, ne bi li za jos koji dan produzili ocigledno uspesna i odlucna borbena dejstva i sa sto boljim ulozima usli u konacno pogadjanje oko teritorija. Sve u svemu, primirje je sa 10. pomereno na 12. oktobar, a u medjuvremenu su, nakon ljutih borbi, trupe Vlade u Sarajevu usle u Mrkonjic Grad, Sanski Most i nalaze se na prilazima Prijedoru. Na kraju je stigla i vest - snage federacije napreduju preko Manjace!

Padom Mrkonjic Grada, Sanskog Mosta, a mozda i Prijedora, snage Vlade u Sarajevu zadobijaju stratesku inicijativu za napredovanje ka Banja Luci, ukoliko bosanski Srbi ne uspeju da za promenu, organizuju uspesnu odbranu na nekoliko takticki bitnih pozicija. Napredovanjem preko Manjace armija BiH dolazi u poziciju da artiljerijom direktno ugrozi Banja Luku i tako, bez neposrednog angazovanja pesadije, potpuno neutralise Prvi krajiski korpus bosanskih Srba. Uostalom, padom Mrkonjic Grada, Armija BiH dokopala se veoma vaznog puta koji vodi direktno do Banja Luke i trenutno se nalazi na 45. kilometru, odnosno na oko 20 km vazdusne linije od centra Bosanske Krajine (da podsetimo - maksimalni domet visecevnih raketnih bacaca tipa ORKAN je 55.000 metara).

U medjuvremenu je vojno-politicko rukovodstvo Republike Srpske izdalo naredjenja o odsudnoj odbrani Banja Luke i Prijedora. Predrag Radic, gradonacelnik ovog najveceg urbanog centra pod srpskom kontrolom tvrdi da ce se Banja Luka braniti kao Staljingrad. Shodno naredbi o odsudnoj odbrani, uveden je i policijski cas, zatvorene su skole i svi ugostiteljski objekti, sem hotela.

Da je situacija vrlo ozbiljna govore informacije Medjunarodnog Komiteta Crvenog Krsta (ICRC) i Visokog komesarijata za Izbeglice UN (UNHCR) o 40.000 civila koji iz Sanskog Mosta i Mrkonjic Grada beze u pravcu Prijedora i Banja Luke. Upuceni tvrde da je nesto slicno panici namah zavladalo i u Banja Luci, kao i da policijski cas prevashodno ima za svrhu sprecavanje odliva stanivnista tokom noci. Portparol UNHCR Ron Redmond je izjavio da bi se u slucaju primicanja borbi Prijedoru mogli ocekivati novi pokreti desetina hiljada ljudi. On je takodje naveo da bi se u tom slucaju mogao ocekivati novi talas etnickog ciscenja nesrpskog stanovnistva iz regiona. Humanitarni radnici sa terena u medjuvremenu javljaju o masovnom nasilnom iseljavanju Hrvata i Muslimana.

Tvrdi se da je rukovodstvo bosanskih Srba sve vreme u telefonskom kontaktu sa Slobodanom Milosevicem, kao i da je Nikola Koljevic upozorio predsednika Srbije, da ukoliko se ofanziva ne zaustavi za 36 sati "moze ocekivati potpuni slom Republike Srpske".

Gde je nestala srpska vojska

Ovdasnji analiticari iz gore navedene situacije izvlace zakljucak da se vise ne radi o politickim igrama, crtanju mapa, ili pak deljenju Bosne. Smatra se da su bosanski Srbi nakon 42 meseca ratovanja prosto preslabi da odole ojacalom protivniku. U fenomen "slabosti" treba ukalkulisati i ocajno losu unutrasnje politicku situaciju koja je obavestajno-bezbednosno izbusena od strane jugoslovenskih tajnih sluzbi, podrivena sukobom vojnika i politicara, panikom nakon pada Krajine i, sto je najvaznije, masovnim osecanjem besperspektivnosti.

Bosanska vojska je nakon ratovanja uz pomoc stapa i kanapa, uz pomoc Hrvatske Vojske, islamskih zemalja i zatvaranja ociju medjunarodne zajednice pred ociglednim krsenjem embarga na oruzje, ojacala toliko da se uspesno moze suprotstaviti tehnicki superiornijim srpskim trupama. Istovremeno su bosanski vojnici adekvatno motivisani parolom odbrane i zastite celovite Bosne. Bitan faktor je i aktivno prisustvo gardijskih brigada Hrvatske Vojske.

Sa druge strane, srpske trupe su nakon godina rata sa sumnjivim motivima, pracenog prljavim i mutnim poslovima ubijanja civila i etnickog ciscenja, bez jasnih ratnih ciljeva, pod utiskom sukoba sa maticom i pada Krajine, izgubile jak motiv za dalju borbu. Sistem donatora koji su za novac kupovali bezbedna mesta u pozadini, uticao je na to da obican svet, bez obzira na posledice, masovno odlazi u Srbiju, ili (ako ikako moze) van granica Jugoslavije. Dalje, Ratko Mladic je od samog pocetka rata kuburio sa ljudskim faktorom. Naime, specijalaca i brzo pokretnih trupa potrebnih za zauzimanje odredjenih tacaka bilo je dovoljno

• i previse. Nedostajalo je prostih vojnika koji ce sedeti na polozaju i cuvati dostignute pozicije. Topovima i tenkovima se nikada nije moglo postici dovoljno.

Nakon vazdusne ofanzive NATO-a i ozbiljnog ostecenja sistema komandovanja, veza i logistike, vojska bosanskih Srba pocela je da pati i od staresinskih propusta sa kojima se jednostavno nije bilo moguce nositi. Od trenutka kada je pao Kupres, pa Grahovo i Glamoc, i kada je Hrvatska konacno pregazila Krajinu, generali te vojske su napravili nekoliko kljucnih gresaka. Umesto da, sto je brze moguce, relociraju trupe na najosetljvije sektore, oni su se bavili Sarajevom i bespotrebno drzali velike jedinice u bosanskom Podrinju. Potom je usledilo i crtanje mapa - odnosno pad Jajca, Kulen Vakufa i jos nekih gradova.

Milosevic cuti, a granica Srbije zatvorena

Tek tada su se srpski generali konacno dosetili da vojsku u napredovanju moze da zaustavi samo - druga vojska. Poceli su da brze-bolje ojacavaju pozicije i dovlace sveze trupe, ali - vec su izgubili dah. Niko nije bio kadar da adekvatno motivise vojnike, koji vec dva meseca gledaju stotine hiljada izbeglica, a svesni su da ce i njihovi domovi uskoro doci pod udar neprijatelja. Sa druge strane, logistika, skladista i centri veze jos ne funkcionisu. Izvori sa terena tvrde da "lanac komandovanja u realnom vremenu" jos nije u potpunosti uspostavljen. Dolazak Zeljka Raznatovica Arkana i nekih specijalnih jedinica MUP-a Srbije nije pomogao stvarnom sredjivanju stanja.

Verovatno ce se vojska bosanskih Srba i njihova drzava, uz pomoc do juce omrazene medjunarodne zajednice, i Beograda, nekako odrzati na sadasnjim polozajima i izbeci totalnu propast. Bosanska Vlada, u medjuvremenu, trazi otvaranje Gorazda i preti da, ukoliko se to ne desi - od primirja nece biti nista. Karadzic se ponasa pomirljvo i tvrdi da ce put biti otvoren, ukoliko ga bosanska vojska, ofanzivom preko Trnova i Treskavice, u medjuvremenu ne otvori sama. Ovih dana ocekuje se nova turneja Ricarda Holbruka oko ustanovljavanja termina i dnevnog reda mirovne konferencije. Milosevic cuti, drzavna televizija prenosi sture agencijske informacije o borbama, a na granicnim prelazima sa "Republikom Srpskom" srpske policije sa obe strane Drine vracaju nazad one koji nameravaju u Srbiju.

Kako stvari sada stoje,primirje koje se kako-tako odrzava u drugim delovima Bosne, niposto ne vazi oko Banja Luke. U izjavi beogradskom Radiju B92 u petak 13. oktobra, gradonacelnik Banja Luke Predrag Radic rekao je da su neke rubne mesne zajednice banjalucke opstine vec u rukama hrvatskih jurisnih trupa, i da se u gradu formiraju dobrovoljacki odredi. Na ulicama je i nekoliko desetina hiljada izbeglica. Polako ponestaju i osnovne zivotne namirnice.

Vasilije Stefanovic