SVI PUTEVI VODE U HAG

AIM, Beograd, 12.10.1995.

Da li gradjani Srbije i Crne Gore zive u zabludi, ili u saveznoj drzavi Jugoslaviji?

Pitanje nije samo retoricko, jer je stepen neobavestenosti prosecnog Jugoslovena katastrofalno visok, a proizilazi iz socioloski utvrdjene potrebe da se u tom delu Evrope veruje politicarima, ili, u poslednje vreme, bar nekom od njih. A politicari kojima su otvorena vrata mas-medija, nisu se potrudili da gradjanima objasne kakve su posledice, ukoliko se vlasti ne odazovu nalozima haskog Tribunala.

Izrucenje, ili vojna intervencija?

Istraga nad ratnim zlocincima, ma kojoj etnickoj grupi pripadali, uverava glavni tuzilac Ricard Goldstoun, nece ustuknuti pred politikom i zakulisnim diplomatskim igrama. Zato je Goldstoun nedavno izjavio kako bi eventualna amnestija Radovana Karadzica i generala Ratka Mladica, koji su na listi optuzenih (na tome insistira Rusija, kao na jednom od uslova da stane rat u Bosni), bila kratkovid potez, jer tako ne bi mogao da se obezbedi trajni mir. Pravda je uslov trajnog mira, misli Goldston, a bilo je suvise zrtava da bi taj region ikada mogao da se smiri pod rukovodstvom Karadzica i Mladica.

• Nema nikakvih tajni oko toga sta sledi ukoliko se Srbija i Crna Gora ne odazovu nalozima Haskog suda - kaze dr Vladan Vasilijevic iz Beograda, strucnjak za medjunarodno krivicno pravo. - U slucaju da sankcije budu ukinute, odbijanje saradnje sa Tribunalom predstavlja razlog za ponovno uvodjenje sankcija, a u slucaju da su ekonomske sankcije jos na snazi, Savet bezbednosti moze da uvede nove, pa i da odluci da se primeni vojna sila. Mere koje predvidja Glava 7 Povelje Ujedinjenih nacija otvaraju mogucnost vojne intervencije. Ovako stroga pretnja, cak i vojnom intervencijom, u skladu je sa pravilima koje je usvojio svet i deo je prenosenja dela suvereniteta sa drzava na medjunarodnu zajednicu.

Deo zemalja u svetu uskladio je svoje zakone sa propisima Medjunarodnog suda u Hagu. Tako, na primer, Sjedinjene Americke Drzave imaju zakon kojim regulisu izrucenje svojih drzavljana, u slucaju da to zahteva Tribunal. Takvu istu odredbu sadrzi i zakon Bosne i Hercegovine. Bosna je jedina, napominje dr Vasilijevic, medju drzavama nastalim od bivse Jugoslavije, uskladila svoje propise po tom pitanju sa medjunarodnim.

U drugoj grupi su drzave koje su to pitanje nacelno regulisale. Ako u propisima ne pise obaveza direktnog izrucivanja trazenih lica, onda se to regulise opstijim odredbama saradnje sa medjunarodnim Tribunalom.

• Jugoslavija nije donela slican zakon, a u javnom zivotu uporno se insistira na odredbama Zakona o krivicnom postupku i Ustavu, u kojima se ne predvidja izrucivanje gradjana drugim drzavama. Medjutim, to se iskljucivo odnosi na druge ravnopravne suverenitete, dakle drzave, a ne i na medjunarodnu zajednicu - upozorava Vasilijevic. - I Hrvati imaju veoma slicno formulisane odredbe u svojim propisima, ali su ipak, vec pri prvom dolasku Ricarda Goldstona u Hrvatsku, obecali punu saradnju. Politicari u Jugoslaviji, medjutim, uporno "jasu" na odredbama koje medjunarodno pravo ne priznaje. Opet je rec o tome da je sira javnost neobavestena, posto ne zna da u Statutu medjunarodnog Tribunala izricito pise da ce njegove odredbe biti primenjene bez obzira na unutrasnje zakonodavstvo drzava. Dakle, ni jugoslovenski Ustav, ni jugoslovenski zakoni, ne mogu da zastite ratne zlocince, ukoliko se na njih usmeri Haski tribunal. Odnosno mogu, ali slede posledice.

Vlast ispred prava

Prosle godine je 63. generalna skupstina Interpola donela Rezoluciju u kojoj se ova organizacija obavezala da Haskom tribunalu pruzi svu potrebnu pomoc.

Sta to znaci, objasnjava dr Vasilijevic:

-Interpol ce postaviti sistem poternica, pracenja optuzenih, brzih intervencija i hapsenja. Uostalom, o tome da se Karadzic i Mladic ne osecaju najbolje u ulozi optuzenih svedoci i to sto su se nenanjavljeni pojavili na razgovoru Slobodana Milosevica i Ricarda Holbruka. To nije zbunilo americkog izaslanika, koji je odmah telefonom obavestio Goldstona, ovaj predsednika Haskog suda profesora Antonija Kasezea, a on je odmah poslao pismo Milosevicu, u kome ga obavestava da je duzan da uhapsi Karadzica i Mladica, posto je sud za njima izdao poternice. Kaseze je otvoreno napisao Milosevicu da je zabrinut sto su "optuzena lica", cak i na kratko, boravila na teritoriji SRJ, i da ce svako buduce neizvrsavanje naloga za hapsenje biti razlog da se on, Kaseze, obrati Savetu bezbednosti. A onda, zna se, slede rezolucije. Bilo je to 23. septembra, a Kasezeovo pismo stiglo je 27. septembra, ali je predsednik Tribunala pisao Milosevicu i pre ovog slucaja, 18. septembra, kada je u Beogradu boravio general Mladic.

I pitanje posleratne rekonstrukcije Bosne tesno je povezano sa "isporukom" ratnih zlocinaca. Brajan Etvud, direktor americke Agencije za medjunarodni razvoj bio je jasan: "Vasington nece biti spreman da pomogne onim stranama u sukobu koje ne ispunjavaju medjunarodne standarde postovanja prava coveka, ili nece da saradjuju sa haskim Tribunalom."

Odnos srpskih vlasti prema haskom Tribunalu kretao se od potpunog ignorisanja, do laganog popustanja, u kome su se nudili neki modaliteti saradnje. Jedna delegacija Saveznog ministarstva inostranih poslova boravila je u Hagu, i pri tom pokusala da napravi nekakve nagodbe, ali je ostao cvrst stav predsednika suda

• puna saradnja saglasna Statutu. Bilo je vec odluceno da u julu u Beograd dodje Bugarin Mihajlov, oficir Haskog suda za vezu sa Jugoslavijom, i da bude smesten uz UNPROFOR, ali su mu vlasti uskratile vizu.

Veoma plasticno, razliku izmedju nacina rezonovanja jugoslovenskog i americkog gradjanina objasnjava dr Ognjen Pribicevic, saradnik Instituta drustvenih nauka u Beogradu, koji je sest meseci proveo u Prinstonu (SAD).

• Pozvan sam na predavanje o ratu u Jugoslaviji i politickoj situaciji u Srbiji. Mene su profesori Prinstona, u kome se skoluju elitni kadrovi za spoljnu politiku, pitali da li ce Srbija izruciti ljude koje trazi sud u Hagu. Objasnio sam da je to u Srbiji pre svega politicko pitanje, jer nije rec o kriminalcima, nego o krupnim politickim figurama, kao sto su Seselj, ili Karadzic. Oni su dosli na to predavanje sa tasnama punim papira i spiskova ratnih zlocinaca iz Srbije, i njima je bilo vrlo tesko objasniti da su u Srbiji pravo i vlast u sasvim drugacijim odnosima nego na Zapadu, da je u Srbiji vlast ispred prava.

Ceo proces je, izgleda, poceo da se krece putem koji, na zalost, vodi preko leseva, ali nema raskrsnica. A na kraju tog puta je Hag, koji se ne moze izbeci.

Viktor Jednak