I POSLE GLIGOROVA-NEIZVJESNOST !

AIM, Skopje, 10.10.1995

*

*Dok predsedniku stizu poruke od gradjana da ubrzo ozdravi i vrati drzavnickim poslovima, ne izostaje i podrska atentatorima koju anonimci iskazuju poplaveci letcima i grafitima neke makedonske gradove. * Ljecnicke ekipe tvrde da predsednik dobro podnosi operacije a spekulacije govore da je on zauvjek otsranjen sa politicke scene cak i kad bi ostao ziv. * Cini se da je vec uveliko pocela priprema izborne trke za novog predsednika drzave pri cemu se najcesce, kao moguci predsednicki kandidati, spominju imena Stojana Andova i Vasila Tupurkovskog. * Analiticari kazu da Andov nije prihvatljiv za sadasnju vladajucu garnituru mladog premijera Branka Crvenkovskog ali da on nema u svojoj partiji ozbiljnog protivkandidata koji bi ugrozio Andova i izbacio iz predsednickog kabineta gde sada privremeno sjedi. *

Obracajuci se parlamentarcima prilikom usvajanja grcko- makedonske spogodbe, a govoreci u vezi atentata nad predsednikom Kireta Gligorovim, premijer Branko Crvenkovski na sopstveno pitanje ,"Gde su planeri ovog gnusnog cina pogresili?" dao je sledeci odgovor: "Tu gde su uvek do sada gresili neprijatelji ovog naroda - u proceni njihove kolektivne svesti i zrelosti. Dakle, Kiro Gligorov nije predsednik koji namece svoju politiku sprotivnu opredelenja svog naroda, naprotiv on je drzavnik velikog formata koji dobro predoseca puls i stremljenja naroda i koji zna na najbolji nacin da sintetizira to stremljenje u odgovarajucim politickim odlukama. A tu bombe ne pomazu. Potrebne su puno bombi da bi se otstranili dva miljuna ljudi". Dok je premijer izgovarao ove rjeci, u Kicevo (grad u Zapadnoj Makedoniji gde zivi visenacionalno stanovnistvo) i u Prilepu (grad u sredisnem delu Makedonije sa jednonacionalnim makedosnkim stanovnistvom) rasturaju se letci i ispisuju se grafiti koji negiraju reci mladog premijera Crvenkovskog. "Izdajice, dosao vam je kraj", "Smrt za Kireta Gligorova", "Umro je izdajnik Gligorov", "VMRO ne daje zastavu", "Gde ste Makedonci" i dr. poruke slicog sadrzaja najverojatno pise neko iz tih dva miljona pouzdanih stanovnika Makedonije na koje se poziva premijer. Dakle, nije da unutar Makedonije ova jedna jedina bomba nije "odjeknula" dovoljno snazno a nece biti ni to da je beznacajan broj onih koji su zeljno ocekivali njen prasak. Uostalom, ovo je svima bilo poznato i pre atentata a "auto- bomba" mozda je samo doprinela naglog "prizemljenja" svih onih koji su mislili da je bitka ka stabilne i samostalne Makedonije odavno izvojevana. Koliki je broj onih koji ovih dana ispod slike svog predsednika, za koga ljecnici kazu da uspesno podnosi ceste operacije, pisu poruke "In memorima" i "Umro je izdajica Gligorov", pokazujuci time svoje raspolozenje ne samo ka svom predsedniku vec i u odnosu na politiku koju je on vodio, niko ne zna. Isto kako sto se ne zna dali ce biti od pomoci foto-robot koji su uradili njemacki eksperti da bi se pronasao jedan od atentatora za koga se kaze da je devet dana pre atentata kupio "Ami 8" koji je kasnije napunjen eksplozivom i aktiviran usred bela dana na ulici kroz koju je predsednik svaki dan prolazio na putu ka svom kabinetu.

I dok se strani i domaci ljecnici bore da spase tesko ranjenog Gligorova, skoro se svi slazu da i kad bi predsenik preziveo, on je zauvjek izbacen iz politicke scene. To je dovoljan razlog da se pocnu spekulacije oko iduceg predsednika Makedonije. Imena koja se najcesce spominju su Stojan Andov (sadasnji predsednik Sobranja Makedonije i po Ustavu privremeni predsednik drzave) i Vasil Tupurkovski (clan posljednjeg sastava bivseg Predsednistva bivse Jugoslavije). Kad bi se verovalo kulorskim pricama, moglo bi se zakluciti da vise njih, koji smatraju sebe dostojnom zamenom za Gligorova, vec uveliko vrse pripreme da bi zapoceli "bitku" ka predsednickom kabinetu, ali realno gledajuci, samo Andov i Tupurkovski mogu racunati na neku vecu podrsku kod gradjana. To uopste ne znaci da se ne treba racunati na moguca iznenadjenja koja mogu prirediti opozicione partije VMRO-DPMNE i Demokratska partija. Kaze se da ce biti vrlo tesko da neko udalji iz "predsednickog trona" privremeno ustolicenog Andova koji je i predsedni Liberalne partije koju jos zovu "Partiju direktora". Nema dvojbe da ce se nekadasnji ambasador bivse Jugoslavije u Iraku, a sadasnji politicara za koga se govori da je obezbedio veliko bogatstvo u doba "privatizacija" i da je okruzen bogatim biznismenima,kandidirati za predsednika. Dok se za Andova sa sigurnoscu tvrdi da ce jurisati na predsednicki kabinet, za Vasila Tupurkovskog, cak i u kuluraskim pricama, naglasena je suzdrzanost. Realno on bi bio jedini pravi protivkandidat "lakomog" Andova, a po tvrdnjama nekih analiticara, mozda i pravi covek koji treba Makedoniji u ovom trenutku. Prednosti koje se pripisuju Tupurkovskog naspram "prevrtljivog" Andova zasnivaju se na njegovo poverenje kod obicnih gradjana koje je stekao u vreme raspadanja Jugoslavije kada je uvek bio prisutan tamo gde su ga zvali gradjani, za razliku od vecine ostalih koji su izbegavali takve "bliske"susrete sa gradjanima koji su trazili da im vlast izadje u presret. Nije nevazna i cinjenica da je visok njegov rejting kod nemakedonskog stanovnistva, a posebno kod Albanca koji u njega vide politicara sa realnim opcijama i neopterecenog nacionalizmom. On je i do sada vazio kao jedini koji je mogao ozbiljno ugroziti i samog Gligorova i prica se da njegovo "udaljavanje" u Americi (gde je dugo zivio nakon osamostaljivanja Makedonije) bilo "iznudjeno". Kakvu "opasnost" vidi u njemu sadasnja vladajuca "vrhuska" potvrdjuje nedavni njegov intervju gde je on spomnuo i potrebu za "istorijski sporazum" medju Makedoncima i Albancima, nakon cega su cak troje ministara izasli na TV ekranima da bi ga napali. Mozda i ne bi bili tako zustri u diskfalifikaciji da su znali sta ce se uskoro desiti - atentat nad Gligorovim. Iz prostog razloga sto se smatra da danasnjim "deckima" u vladi iz Socijaldemokratske partije, kao i samom premijeru Branku Crvenkovskome, najmanje odgovara Stojan Andov. Takve spekulacije se zasnivaju na cinjenice da republicki poslanici Liberalne partije, ciji je lider Andov, nisu glasali za vladu Crvenkovskog (nezadovoljni podeljmo ministarskih fotelja) a i cesta koketiranja ove partije sa opozicionom VMRO-DPMNE na koju sada diskretno neki upiru prst i u vezi sa atentatom nad Gligorova.

Dali ce Andov i Tupurkovski biti jedini kandidati na eventualnim predsednickim izborima, rano je sa sigurniscu da se tvrdi. Posebno kad kruze spekulacije da je Branko Crvenkovski, premijer Vlade i ujedno lider trenutno najmocne makedonske politicke partije - Socijaldemokratskog saveza, pod pritiskom vise svojih partijskih kolega koji pretendiraju da okuse srecu na predsednickim izborima. Pri tom najcesce se spominju imena sadasnjeg ministra odbrane Handjiskog i potpredsednika republickog parlamenta Tita Petkovskog.

Dakle, neizvejsnost kojom je popracen opstanak Makedonije jos iz dana proglasenja nezavisnosti i otceplenja iz bivse Jugoslavije, nakon atenata nad predsednika Kireta Gligorova samo je povecana. Dok predseniku svakim danom pristizu telegrami sa zeljama da ubrzo ozdravi, ne izostaje i podrska koju dobijaju atentatori u formi letaka i ispisanim grafitima u Prilepu i Kicevo. Sve to se dogadja bas u trenucima kada Makedonija saokruzuje svoje medjunarodno priznavanje prijemom u zajednici evropskih drzava i potpisivanjem privremenog sporazuma sa Grckom. Mozda bas ove cinjenice su unele nervozu kod onih koji se ne mogu pomiriti sa cinjenicom da na ovom delu Balkana radja se nova drzava i zato su ubrzano spremili atentat. Koliko da obznane da nije sve obavljeno. Ili da dokazu vec odavno poznatu cinjenicu da se na Balkanu nikad ne zna kada nailazi zlo: kada stvari krenu nabolje ili kada vlada beznadno stanje. Pise: KIM MEHMETI