PREGLED STAMPE U SKOPLJU I BEOGRADU

PREGLED STAMPE U SKOPLJU

NOVA MAKEDONIJA,30.9.1995.

IGRE SOFIJE OKO JEZIKA /Kako da se deblokiraju odnosi sa Republikom Makedonijom, a da se ne prizna makedonski jezik.-Pritisci zapada u korist makedonskog jezika/

Vec nekoliko dana u bugarskom politickom i medijskom prostoru je prisutna informacija da je Republika Makedonija prihvatila bugarsku ponudu dase potpise dokument izmedju dve drzave "o oficijelnim jezicima u dvema drzavama, kao i za treci arbitrazni jezik". Sofijski dopisnici iz Skoplja kazu da je taj stav makedonske Vlade izrecen u njenom PRESS centru. U prvobitnoj varijanti bugarska pozicija za resenje ovog spora oko jezika, kako je izjavio bugarski ministar za inostrane poslove Georgi Pirinski, a koja je bila usaglasena na Komisiji za spoljnu politiku Parlamenta, ne figurise ideja za "treci arbitrazni jezik". Bugarska je stoga ponudila dokumente da se potpisu na sluzbenim jezicima s tim da makedonska strana ima mogucnost da izjavi koji je sluzbeni jezik u drzavi ili ipak da se dokumenti potpisu, a da se ne navodi na kojem jeziku su potpisani. Komentari iz Sofije kazu da je za taj "treci jezik" postignuta nekakva saglasnost izmedju ministara Pirinskog i Crvenkovskog u Njujorku. U medjuvremenu se produzavaju politicke izjave i novinski komentari oko mogucnosti da se savlada "jezicki spor" i da se deblokiraju odnosi izmedju Republike Makedonije i Bugarske. Dominantna teza u svim tim raspravama je kako da se stigne do nekakve varijante koja ce istovremeno deblokirati odnose i koja ce osloboditi Bugarsku od eventualne pozicije koja ce znaciti priznavanje makedonskog jezika, a preko njega i makedonske nacije. U tu svrhu se koriste i diplomatska nastojanja, a i cisto vizantijske predstave usled pritiska koji dolazi iz saznanja da se nesto mora napraviti, jer se situacija u regionu dinamicno i dramaticno menja. U pozadini makedonsko - grckog dogovora i razresenja konflikta u bivsoj Jugoslaviji, u bugarskoj politickoj javnosti se oseca zabrinutost da ce i ovoga puta, u ovom kljucnom i prelomnom istorijskom momentu, Sofija mozda zaustaviti na pogresan peron. ... "Bugarska nikada nece priznati makedonski jezik, zato sto ne moze da izda nacionalnu istoriju", izjavio je zamenik predsednika parlamentarne Komisije za inostranu politiku i protivnik opozicionog Saveza demokratskih snaga, Asen Agov. Drugi zamenik predsednika u istoj Komisiji, delegat Pokreta za prava i slobode, Stojan Dencev, je isto protiv priznavanja i istice da ocekuje pritisak od zapadne Evrope i SAD za priznavanje makedonskog jezika. (prevod)

INFORMACIJA IZ SKOPLJA O ATENTATU NA GLIGOROVA 3.10.1995.

Danas u 9.35 h, u teroristickoj akciji u Skoplju je ranjen predsednik Makedonije Kiro Gligorov. Ovaj napad na Gligorova se dogodio u blizini hotela BRISTOL,koji se nalazi nedaleko do zgrade Skupstine Makedonije u Skoplju, gde je i sediste predsednika. Jedan automobil - bomba, zaustavljen tipa citroen-spacek, ekspolidirao je teledirigovanjem u trenutku kada je blizu njega stigao automobil koji je od kuce prevozio predsednika Gligorova. Svedoci kazu da se ispred predsednikovog automobila kretao auto tipa Zastava 750 koja je zasigurno uticala na to da se smanji brzina predsednikovog vozila. Svedoci takodje izjavljuju da su dve osobe sa bradama i u plavim odelima posle eksplozije automobila velikom brzinom pobegli u vozilu tipa Reno 25, s tablicama Titovog Velesa. Kaze se da je eksplozija prouzrokovana teledirigovanjem, dok je od eksplozije zivot izgubio vozac predsednika Gligorova Aleksandar Spirovski. Predsednik Gligorov, prema zvabnicnim informacijama, zadobio je teske povrede na glavi i prednjem delu tela. Povredjena su i cetiri telohranitelja, koji se nalaze u zivotnoj opasnosti. Medju povredjenima su i slucani prolaznici. U medjuvremenu je stigla vest da su privedena dva lica koja su se nasla u automobilu sa registracijom Titovog Velesa, starosti oko 25 godina i policija je uspela da ih identifikuje. Do sada nema nikakvih spekulacija o tome ko stoji iza ovog atentata. (prevod) REAKCIJE U MAKEDONIJI POVODOM SUSRETA MILOSEVIC- GLIGOROV Skoplje, 3.10.1995.

Grcka novina "TA NEA" pise da dva dana pre susreta Milosevic - Gligorov, posetio Atinu ministra inostranih poslova SRJ Milan Milutinovic i da je po svemu sudeci angazovan kao posrednik za resavanje problema oko imena Makedonije. Predsednik Makedonije Kiro Gligorov je po povratku iz Beograda dao izjavu sredstvima javnog informisanja." Ovo je moja prva poseta Beogradu posle osamostaljenja Makedonije. Poslednji put sam se susreo sa predsednikom Milosevicem 1993.godine u Ohridu. Ja sam ponovio poziciju Makedonije za razvoj dobrosusedskih odnosa. Za ovo je neophodno medjusobno priznavanje i uspostavljanje diplomatskih odnosa izmedju dve drzave. Obojica smo konstatovali da je normalizacija odnosa izmedju dve zemlje u interesu stabilnosti na Balkanu, posebno posle Sporazuma izmedju Makedonije i Grcke", rekao je izmedju ostalog Gligorov. (prevod)

KRAJ

PREGLED STAMPE U BEOGRADU

NASA BORBA, 3.10.19

ZA SPAS NARODA I OTADZBINE /Deklaracija DS, DSS,SLO,SNS i Srpskog odbora za odbranu

prava i sloboda o srpskom drzavnom i nacionalnom pitanju\ sacinjena 28.9.1995. U ovoj Deklaraciji koju je sacinio opozicioni blok se izmedju ostalog kaze:"Danas se Srbi nalaze medju ponizenim i prezrenim narodima, buduci da je Jugoslavija jedina zemlja u kojoj nije promenjen komunisticki sistem. Od raspada SFRJ Srbi su suoceni sa dva tesko resiva problema. Prvi je nacionalni i drzavni, a njegovo resenje podrazumeva stravarnje srpske drzave, koja bi obuhvatila sve nase zemlje sa vecinskim srpskim stanovnistvom, pre svega Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Drugi problem je politicki i cilj mu je uspostavljanje visestranackog sistema i valjanog demokratskog poretka.

Samo vlast koja je spremna da korenito promeni postojeci prevazidjeni i pogubni sistem i koja vodi odgovornu nacionalnu politiku moze da zadobije narodno poverenje. Vlast Slobodana Milosevica nije takva. U vreme kad su se oruzani sukobi jos mogli izbeci, ona je huskala narod na rat, a sad kad je neophodno da odlucno zastiti nacionalne interese, ona siri defetizam i priprema bezuslovnu kapitulaciju. Poslednji je cas da se putem promene postojeceg rezima spasu narod i otadzbina. Pored nerekidnog rada na demokraciji srpskog drustva trebalo bi preduzeti sledece mere: 1.Ukinuti blokadu na Drini 2.Svim raspolozivim sredstvima sacuvati ono sto je preostalo od zapadnih srpskih zemalja 3.Ne miriti se sa padom Zapadne Slavonije i Kninske krajine, vec to pitanje uporno postavljati u medjunarodnim pregovorima o globalnom resenju krize nastale razbijanjem SFRJ

1. Sto pre pripremiti drzavno ujedinjenje svih srpskih zemalja 5.Odmah posle ujedinjenja raspisati izbore za Ustavotvornu skupstinu
2. Ne dozvoliti da se velika pogibija i progoni naseg naroda predstavljaju kao navodna pobeda mirotvorne politike predsednika Srbije"

NASA BORBA, 3.10.1995.

"UTICITE NA PREDSEDNIKA LILICA DA DONESE RESENJE O POMILOVANJU"

U pismu upucenom predsedniku Srbije Slobodanu Milosevicu, Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, povodom presuda izrecenim Albancima na Kosovu u ovoj godini, kojima je sudjeno za izvrsenje dela iz clana 136 u vezi sa clanom 116 KZ SRJ, koji podrazumeva udruzivanje radi pokusaja protivuustavnog ocepljenja Kosova, izmedju ostalog se podvlaci: " Helsinski odbor raspolaze podacima od strane advokata pojedinih osudjenih da ima elemenata koji ukazuju da je u pretkrivicnom postupku od strane policije i sluzbe drzavne bezbednosti vrsena tortura nad osudjenima. Prema saznanjima Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji ucinjene su povrede postupka koje ukazuju na mogucnost upotrebe Zakona o krivicnom postupku, posebno u tzv. politickim procesima. To kompromituje pravni sistem SRJ i u suprotnosti je sa medjunarodnim standardima i proklamovanom politikom SRJ. Imajuci u vidu opstu situaciju na prostoru bivse Jugolsavije, kao i iscekivanje globalnog politickog resenja na celom prostoru, ukljucujuci i Kosovo, Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji smatra da vlast u Jugoslaviji treba gestom dobre volje da pokaze svoj konstruktivni pristup i time doprinese resavanju ovog problema Kao ovlascenom pregovaracu u mirovnom procesu za resavanje konflikta na prostoru bivse Jugoslavije, Helsinski odbor za ljudska prava vam predlaze da svojimj potvrdjenim autoritetom uticete na predsednika Savezne republike Jugoslavije Zorana Lilica, da na osnovu clana 96. tacka 8. Ustava SRJ donese resenje o pomilovanju za svakog osudjenog u ovim procesima", stoji na kraju poruke Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji (prevod) POLITIKA, 18.9.1995.

MOZE LI SRBIJA DA NASELJAVA KOSOVO

U tekstu pod ovim naslovom novinar lista Politika, odmah na pocetku teksta prenosi stav univerzitetskog profesora u Beogradu Milana Vucinica koji pozorava:"Jugoslavija ima sva prava u medjunarodnopravnom, istorijskom i etnickom smislu da naseljava Kosovo. I jos vise, obaveza je ove drzave da stalno poboljsava etnicku strukturu u tom delu Srbije, koja je odavno nepovoljna". Dalje se u tekstu kaze:" Srbi i Crnogorci su pre 60-tak godina cinili statisticku trecinu kosovskog stanovnistva, ali su za vreme, a narocito za vreme a narocito posle Drugog svetskog rata, kad Srbija nije vrsila svoja suverena prava na toj teritoriji, nastupile visedecenijske seobe... Naseljavanje Krajisnika na Kosovu nikako ne moze da promeni nepovoljnu nacionalnu strukturu. Cak kada bi se svih 200 hiljada prognanika iz RSK uputilo na prostor od Laba i Sitnice do Prizrena, bitno poboljsanje u tom smislu ne bi nastupilo... Medjutim, Srbija i Jugolsavija treba aktivno da protumace pitanje sta ce im Kosovo ako tamo nema Srba i Crnogoraca. U tom smislu etnicka struktura treba organizovano da se menja sve do onog stepena koji je za ovu drzavu zadovoljavajuci", predlaze profesor Vucinic. (prevod)

K R A J