NACIONALNA SEGREGACIJA U MAKEDONSKIM SKOLAMA?

AIM, Skopje, 02.10.1995

Korhost makedonsko-albanskih odnosa u mnogome je bazirana na ostvarivanju prava u obrazovanju. Dva dogadjaja - bojkot nastave na makedosnkom jeziku u selo Ognjanci i odbijanje vlasti da se u Centar Zupa otvori nastava na turskom jeziku - ponovo imaju odraz na delikatne medjuetnicke odnose

U skopskom selu Ognjanci jos pre dve nedelje roditelji dece koja posecuju nastavu na makedonskom jeziku organizirali su bojkot nastave u podrucnoj skoli "Koco Racin", gde se odvija nastava za prva cetri razreda, dok njihova deca koja posecuju nastavu od petog do osmog razreda odbijaju da idu na nastavu u centralnoj osnovnoj skoli u selo Petrovac. Povod za odbijanje posecivanja nastave jeste resenje Ministarstva za obrazovanje i fizicku kulturu da se u pomenutim skolama ukljuce i razredi u kojima se uci na albanskom jeziku. Formiran je Odbor roditelja ucenika Makedonaca i Srba koji je odlucio da njihova deca ne idu u skolu dok Ministarstvo za obrazovanje i fizicku kulturu ne povuce svoju odluku. Zatrazeno je da se izgradi nova skola u kojoj bi se ucilo na albanskom, i usput da se uvede fakultativna nastava na srpskom jeziku od prvog do osmog razreda. Prvi covek odbora, koga makedonski mediji pretstavljaju i kao predsednika Odbora za zastitu makedosnkog jezika i makedonskog kulturnog prostora pri mesnoj zajednici Ognjanci, najavio je blokadu skole, nove protestne skupove cak i ispred ministarstva, ukoliko za tri dana ne dobije odgovor od ministra d-r Emilije Simovske. Na protestnom zboru, kojeg je pomenuti odbor organizirao, sakupilo se oko dve stitine ljudi. Predsednik odbora Sreten Paunovic, otvarajuci skup izjavio je da "ovaj miran protest nije usmeren protiv nasih suseda Albanaca, niti protiv toga da njihova deca uce na maternjem jeziku, vec je protest protiv odluke Ministarstva za obrazovanje". Na skupu je receno da je 1947 godine skolska zgrada izgradjena njihovim novcem i da je ona otvorena za sve one koji zele uciti na makedosnkom. Svako pominjanje ministrastva popraceno je burnim reakcijama ucesnika. Primecene su i parole tipa "Danas kod nas-sutra kod vas", "Budite svi sa nama", "Oduzeli su nam skolu", "Nemamo uslova za dvojezicnu nastavu" i "Roditelji razmislite gde ce vam sutra deca uciti".

Prva reakcija stigla od Helsinskog komiteta za ljudska prava, koji je "najostrije osudio pojavu ksenofobicnosti grupe roditelja iz sela Ognjanci i manipulacijom s decom". Za Komitet je "ocigledno da u ime nekog "bratstva i jedinstva" po vec isprobanom receptu namecu etnicki ciste sredine, u slucaju etnicki ciste skole". Pojavili su se i komentari po novinama. Risto Lazarov u "Novoj Makedoniji" pise:"I da je najusamljeniji slucaj, ono sto se dogadja izmedju ognjenih zitelja sela Ognjanci, ipka, snazno poziva na uzbunu. Ograniceni um, gruba i kratkovida sebicnost, svima nama salje opasne signale. Za nikog nece izaci na dobro ako se dopusti da se u krhko telo makedonske demokracije uvuce nacional- sovinisticki trulez". Komentator "Vecera" Goran Mihajlovski celu stvar vidi ovako: "Stvar je voema ozbiljna. Kazu, to sto Albanci salju svoju decu da uce na albanskom jeziku je direktno ugrozavanje makedonskog jezika i makedonskog kulturnog prostora u selo. Ozbiljan problem trazi i ozbiljan tretman. Na celu toh odbora je neki Sreten Paunovic. Tesko makedonskom jeziku i makedonskom kulturnom prostoru ako su stigli dotle da ih brani neki Sreten. U tradiciji makedonskog naroda poznati su razni Paunovici koji su se zalagali za zastitu makedonskog kulturnog prostora. Cak su jedno vreme bili revnosni u toj zastiti. Sto se u stvari dogadja u Ognjencima? Prvi direktan sudir interesa Srba i Albanaca u Makedoniji. Gde su Makedonci? Zna se. Po tradiciji - u tampon zoni".

Usledile su i prve zvanicne reakcije. Ministar port parol Djuner Ismail na redovnoj konferenciji za stampu, izjavio je da se u Ognjancima dogadja ono sto najmanje dolikuje drzavi u kojoj tolerancija jeste jedan od principa postojanja:"tamo gradjanin Paunovic, koji inace nije drzavljanin RM, pomocu istotako, samopromoviranih zastitnika makedonske kulture, makedosnkog bica i svih takvih vrucih parola, forsira slucaj tamo gde nema slucaja i tamo gde su jasne sve obaveze gradjana i drzave o odazivu obavezi za skolovanje i omogucavanje tog skolovanja. Gradjanin Paunovic moze misliti sto zeli, moze se pozivati na koga hoce i sta hoce, ali u ovom slucaju, sto mu ne sluzi na cast ni njemu ni gradjanima koji tamo zloupotrebljavaju svoju decu, sve to koriste kao prostor za svoje politicko izdizanje".

Nekako u isto vreme svoju sednicu je odrzao i Savet za medjunacionalne odnose na, kojoj je Bosko Despotovic podneo ostavku na svoju funkciju u Savetu, obrazlazuci kao moralni cin prema one koje pretstavlja, jer i nakon tri godina od predlaganja ustavnog amandmana za umetanje Srba u preambulu Ustava nema nista na vidiku. S druge strane, pojavio se slucaj "Centar Zupa". U javnosti izaslo da 220 dece je nezapisano i da ne posecuje nastavu, jer njihovi roditelji traze da se u seoskoj skoli "Mosa Pijade" uvede nastava na turskom jeziku. Ministarstvo za obrazovanje i fizicku kulturu smatra da ova deca ne posecuju nastavu, radije odabiru nepismenost, nego ucenje na makedonskom jeziku. Citava afera iziskuje dopunske informacije. Centar Zupa je u stvari jedan od punktova gde zivi populacija koju oficijalne strukture nazivaju Makedoncima muslimanima, drugim recima to su pripadnici makedonskog naroda islamske vereispovesti. Ono sto se u poslednih dvadeset godina s ovom populacijom dogadja najbolje dokazuje pozadinu citave afere. Dakle 1971 godine odlukom tadasnjeg sekretarijata CK SKM ovi ljudi, su nazvani Makedoncima muslimanima. Formirana je i posebna institucija Republicka zajednica kulturno-naucnih manifestacija Makedonaca muslimana, koja se ubrzo pretvorila u politicki faktor cija osnovna delatnost bila osvescivanja Torbesa da su Makedonci muslimani. Ova cudna zajednica je u svojim nastojanjima da osvesti "zabludelu populaciju" kroz brojne manifestacije, ali i forme "direktnog" politickog rada, cini se postigla suprotan efekt. I ako su otpori u odnosu na njene aktivnosti u vreme starog rezima bili skrivani ili ljudi su se plasili da ih manifestiraju, njegovim rusenjem ovi ljudi se ne boje da iskazu svoje nezadovoljstvo. O jacini tog nezadovoljstva ocito najvise govori to sto nekoliko godina za redom odbijaju da svoju decu upisuju u skole sa nastavom na makedonskom jeziku, vec zahtevaju da im deca uce turski, jezik kojeg prakticno ne govore. Sadasnja pozicija je suvise zamrsena. S jedne strane, ljudi imaju pravo da sebe smatraju pripadanicima bilo kog naroda, pa drzavno ubedjivanje o zabludama je krajnje kontraproduktivno. S druge strane, deca ostaju bez obrazovanja ili ukoliko uspeju da se upisu na nastavi na turskom jeziku, u startu su optrreceni i time da jezik bukvalno uce iz pocetka. Naravno oko Makedonaca muslimana ima i previse politike. Od samog starta kada je politickom odlukom populacija, koja i da je deo makedonskog naroda, vestacki izdvojena, dodavkom "muslimana" otvara dileme tipa - sto sa onim Makedoncima koji su druge veroispovesti, zasto i oni ne budu "specificirani". Tokom osamdesetih godina, u vreme "partiskih i radnih diferencijacija" Albanaca zbog navodnog nacionalizma i separatizma, Albancima je pripisivano da zloupotrebljavaju Makedonce muslimane, da ih zavode protiv njihove matice. To se na neki nacin ponavlja i u zadnje vreme. Na zadnjim izborima u Debru, pretstavnik PDP-a pobedio je zahvaljuci glasovima bas ove populacije, sto pak sada je povod da se tvrdi da ovaj poslanik i njegova partija stoje iza citave afere, sve sa namerom da se prostor zapadne Makedonije demakedonizira.

Dva dogadjaja u ovom uzburkanom vremenu svakako jos vise komplikuju odnose razlicitih populacija koje zive na tlu Makedonije. Kojim ce se pravcem ovi dogadjaji dalje odvijati, zaista je nezahvalno prognozirati.

Pise: ISO RUSI