RAZGOVOR SA LJUPCOM GEORGIEVSKIM, VODjOM NAJVECE OPOZICIJSKE PARTIJE VMRO-DPMNE
AIM, Skopje, 02.09.1995
Najveca opozicijska partija VMRO-DPMNE, koja je bojkotujuci drugi izborni krug na poslednjim parlamentarnim izborima ostala izvan parlamenta, medju najglasnijima je u osudi makedonske vlade zbog toga sto je potpisala sporazum s Grckom, "privremenu suglasnost o normalizaciji odnosa", kako glasi, sluzbeni naziv tog dokumenta.
AIM: Ovim sporazumom bit ce podignuta rampa na makedonsko'grckoj granici, makedonska privreda ponovo ce moci koristiti izuzetno znacajnu luku u Grckoj, Solun, a vi protestirate protiv tog dogovora.
GEORGIEVSKI: Za nas, kao najvecu opozicijsku partiju, taj grcko-makedosnki sporazum je, sto se Makedonije tice, potpuna kapitulacija, koja se, inace, potpisuje posle teckog vojnog poraza. To je dogovor u kojem Grcka ne daje nista, osim sto ce ukinuti nelegalno uvodjeno embargo protiv nase zemlje kojim se ssukobila sa svim evropskim standardima, a Makedonija daje sve sto je Atena od nje trazila. Ogradjuje se od clanova vlastitog Ustava, menja zastavu i, sto je najtragicnije, pristaje da privremeno ime "Bivsa jugoslavenska republika Makedonija" (BJRM) bude oficijalno ime u komunikaciji s medjunarodnom zajednicom u sledecih najmanje sedam godina koliko ce trajati taj dogovor.
AIM: Ali, taj je dogovor, ipak, potpisan pod pritiskom Washingtona, koji je odigrao i presudnu ulogu u dovodjenju Grka i Makedonaca za isti stol?
GEORGIEVSKI: Ako je to napravljeno pod pritiskom Washingtona, onda to znaci da je Amerika kompletno stala na grcku stranu. Ali, mi smatramo da nije problem u Washingtonu, nego u makedonskoj vladi i njenoj nesposobnoj vanjskoj politici.
AIM: Makedonska diplomacija, ali ne samo ona, nego takve ocene stizu i iz sveta, tvrdi da je potpisivanjem tog sporazuma zacementiran opstanak makedonske drzave. Drugim recima, sada bi trabale otpasti sve one spekulacije, pa i grcke, koje su proricale brzu propast i nestajanje Makedonije kao drzavu?
GEORGIEVSKI: Ali, mi tu pricu, to slusamo vec skoro pet godina. Kada se iz Makedonije povlacila bivca jugoslavenska vojska odnoseci sa sobom opremu vrednu 15 miljardi dolara, makedonska vlada je govorila isto. Slicnu smo pricu slusali i pre dve godine kada je Makedonija primljena u Ujedinjene nacije pod privremenim i sumnjivim imenom "Bivsa jugoslovenska republika Makedonija". Danas, nakon potpisivanja grcko- makedonskog sporazuma, opet cujemo isti refren. A iza svega se krije nastojanje makedonske vlasti i njene diplomacije da permanentne poraze prikazuje kao svoje pobede.
AIM: Nakon tog sporazuma Makedonija se, medjutim, nasla pred samim vratima Saveta Evrope. Zapravo, ona je vec prakticki primljena u tu evropsku instituciju. Ostalo je jos samo da to dobije i formalnu potvrdu na sastanku Komiteta ministara u novembru?
GEORGIEVSKI: Za nas je svako medjunarodno ucvrscivanje makedonske drzave pozitivno i mi ga pozdravljamo. Ali, u ovoj cinjenici, ne vidimo neki narociti uspeh. Jer, nama je tu odavno bilo mesto, a medju poslednjima smo primljeni. To je jos manje uspeh, ako se ima na umu da je u Savet Evrope Makedonija primljena pod privremenim imenom BJRM (FYROM), sto je direktna posledica grcko-makedonskog sporazuma.
AIM: Ipak, na demonstracijama, koje ste pokusali organizirati protiv sporazuma niste naisli na veliki odaziv. Cini se da malo Makedonaca deli Vase mislenje.
GEORGIEVSKI: Ako mislite na one demonstracije u Skoplju, odmah treba naglasiti da nije bila rec o demonstracijama, nego o konvenciji, koja se trebala odrzati u zatvorenom prostoru, Univerzalnoj sali. Tako nije ni bilo planirano da dodje vise od hiljadu ljudi. Skup je odrzan na ulici zato sto je neposredno pred odrzavanje konvencije, premda smo imali dozvolu, vlast zabranila odrzavanje te manifestacije i to na perfidan nacin. Pred sam pocetak konvencije najednom se ispostavilo da u sali gde se trebalo odrzati protupozarni aparati nisu u ispravnom stanju. Mislim, medjutim da smo imali vrlo uspesne mitinge u Prilepu i Ohridu, koji su ostali bez normalne medijske podrske, pa se o njima u sivoj javnosti malo zna. Slicne mitinge nameravamo odrzati jos u Kicevu, a prave demonstracije u Skoplju cemo odrdjati 5 oktobra, na dan kada se ocekuje da ce parlament promeniti zastavu.
AIM: Zelite li nakon ovog sporazuma prisiliti vladu na raspisivanje prevremenih izbora?
GEORGIEVSKI: MI toi objektivno ne mozemo uciniti, jer 95 posto poslanika u sadsnjem parlamentu stoji iza ove vlasti. Smatramo da bi, posle ovakvog dogovora, vlast sama trebala raspisati izbore i proveriti poverenje naroda. Ali, mi to od nje ne ocekujemo. Ona je faksificirala poslednje izbore, pa sigurno nema nameru da raspisuje nove. S druge strane, mi nemamo nameru dizati revoluciju, pa samo medjunarodni pritisak moze dovesti do raspisivanja novih izbora.
AIM: Jedan od uslova stabilne Makedonije su i dobri albansko- makedonski odnosi, jer u Makedoniji zivi vise od 20 posto Albanaca. Mislite li da je, kako se u poslednje vreme moze cuti, neophodan i albansko-makedonski "istorijski dogovor"?
GEORGIEVSKI:Makedonska vlast cini ustupke Albancima, a to ozbiljno dezintegrira Makedoniju. S druge strane, albanski ekstremisti se ne zadovoljavaju tim ustupcima, nego uporno traze jos i jos. Ako na stvari gledamo iz te perspektive, onda bi mozda bilo i bolje da s Albancima napravili taj "istorijksi dogovor". Ovako, vlada pravi ustupke bez dogovora, a to samo povecava albanske apetite.
AIM: Da li bi VMRO-DPMNE mogao sklopiti taj "istorijski dogovor". Postoji li neka albanska partija s kojom bi se mogao sporazumeti?
GEORGIEVSKI: Tesko. Maksimum koji mi smatramo da se moze ponuditi jednoj manjini, Albanci su odavno postigli. Granice su vec predjene. Vlast dozvoljava kantonizaciju Makedonije da bi opstala. Gledamo je u svim sferama zivota - obrazovanju, ekonomiji, politici, a njen ce vrh biti dohvacen novim zakonom o lokalnoj samoupravi. Prakticki ono sto je u BiH napravljeno ratom, vlast dozvoljava da se u Makedoniji to, etnicka kantonizacija dogodi mirnim putem.
AIM: Kada se govori o opasnostima, koje vrebaju Makedoniji najcesce se upire prstom u Srbiji?
GEORGIEVSKI: Mi smo vrlo jasno govorili u periodu 1990-93. da je Makedoniji pretila ratna opasnost od Miloseviceve politike. Ali, danas vise nema te direktne pretnje. Dugi rat u BiH i Hrvatskoj i medjunarodna izolacija iscrpili su Srbiju. Ali, to ne znaci da se Srbija odrekla Makedonije i da nema ambicije da od nje napravi politicki satelit. Cinjenica sto Beograd jos uvek ne priznaje Republiku Makedoniju, najbolji je dokaz tih velikih ambicija srpske politike. Ona ce traziti doduse indirektno, svoju sansu u zaostravanju albansko-makedonskih odnosa. A za to ima dobru podlogu posebno u zapadnoj Makedoniji zbog popustljivosti makedonske vlade prema albanskim zahtevima.
AIM: Dugo ste optuzivali makedonsku vladu da je "prosrpska", i da ima ambicije uvesti Makedoniju u trecu, srpsku Jugoslaviju. U posljednje vreme to vise ne radite. Zasto?
GEORGIEVSKI: Kada smo je optuzivali, cinjenice su govorile tome u prilog. Makedonsko drzavno vodstvo poslednje u bivsoj Jugoslaviji trazilo samostalnost, pa je malo falilo da Makedonija, kao Crna Gora, zavrsi u srpskoj Jugoslaviji. Mislim da je tada nasa partija, koja se u starom parlamentu zestoko borila za nezavisnu makedonsku drsavu i tako vrsila pritisak, odigrala presudnu ulogu u osamostaljivanju Makedonije.
U medjuvremenu se, mozda, promenio taj odnos vlasti prema samostalnosti makedonske drzave. Ali, ne zato sto ne vole Jugoslaviju, ili zato sto su postali manji Jugoslaveni, nego zato sto im se previse osladila vlast bez kontrole. Posebno, danas kada pod firmom privatizacije, obavlja pljacku nacionalnog bogatsva, i trpa ga u privatne ruke svojih poslusnika. To im je bio glavni motiv, koji ih je uverio da je ipak, mala, samostalna i totalitarna drzava bolja stvar od Jugoslavije.
VERA GEORGIEVSKA