OKLEVANJE OKO TRZISNOG RASPLETA

Nove ekonomske mere u SRJ?

Uprkos dubokoj krizi, vlast u Jugoslaviji se ne usudjuje da usvoji novi paket mera guvernera Dragoslava Avramovica, posto on ovoga puta indirektno zadiru u osnove privrednog sistema

AIM, Beograd, 1.10.1995.

Vec skoro mesec dana dr Dragoslav Avramovic, guverner Narodne banke Jugoslavije, najavljuje novi paket ekonomskih mera u 15 tacaka, s kojim bi pokusao da preko spasavanja bankarskog sistema i ozivljavanja trzista hartija od vrednosti - izvuce privredu iz stagflacije i paralisuce besparice. Taj njegov program, medjutim, suocava se zasad sa nepremostivim preprekama u Vladi Srbije, koja se suprotstavlja korigovanju deviznog kursa dinara, povecanju kamata na kredite, preraspodeli slobodnog kapitala na finansijskom trzistu i otpocinjanju jednog postupnog procesa privatizacije.

Prema trenutnom odnosu snaga nelogicno je ocekivati da ce guverner savezne drzave uspeti da donese ijednu meru protiv volje srpskog vrha, sve dok se, eventualno, ne ukinu ekonomske sankcije Saveta bezbednosti UN i dok se ne otvori mogucnost povratka SR Jugoslavije u MMF i druge svetske finansijske institucije. Obilazeci tokom septembra ekonomske institute u Beogradu, guverner Avramovic je vise puta natuknuo da se treba "vratiti na konvertibilnost dinara", sto je jednostavno shvaceno kao najava devalvacije dinara, jer je ovogodisnja prosecna mesecna inflacija od 6 odsto ucinila neodrzivim zvanican fiksni devizni kurs - jedna nemacka marka za jedan dinar. Tim pre sto na crnom deviznom trzistu, jedinom na kojem privreda moze da kupi devize mimo stroge drzavne selekcije, kurs osciluje oko 3 dinara za jednu marku.

Vlada Srbije opire se devalvaciji zbog toga sto bi ona nuzno morala biti pracena dodatnom podrskom iz preostalih deviznih rezervi i sto bi podrazumevala liberalizaciju spoljne trgovine. A moc srpskih ministara i "politika cena" koju vodi Vlada Srbije vezani su upravo za sistem privilegija oko kupovine drzavnih deviza po legalnom (jeftinom) kursu i kod odobravanja (prodaje i preprodaje) izvoznih i uvoznih dozvola u okviru strogo nadziranih kontingenata. Guverner Avramovic je rekao da se sa idejom ukidanja uvoznih i izvoznih dozvola i snizavanja carina za 60 odsto bukvalno sudario sa svim drzavnim industrijskim lobijima u vrhovima vlasti.

Otpor Avramovicevim predlozima nije mnogo manji ni kad je rec o njegovim predlozima za sanaciju bankarskog sistema, koji je tokom avgusta skoro svakodnevno bio u "neto minusu" za oko 80 miliona dinara i koji nije u stanju da kreditira privredu, jer od oko 3,2 milijarde kreditnih plasmana koji su izvedeni putem novog dinara, cak 1, 7 milijardi se smatra nenaplativim dugom. Guverner je u takvoj situaciji predlozio da Centralna banka kupi taj portfelj dugova od banaka, a da novac za tu kupovinu delimicno obezbedi primajuci blagajnicke zapise po izuzetno atraktivnim kamatama. Pojednostavljeno, oni koji imaju novca kupili bi kroz filter Narodne banke Jugoslavije sada nenaplativa bankarska potrazivanja, a banke bi sa svezim kapitalom mogle da nastave da rade pod daleko strozom kontrolom centralne banke. Ova operacija, koja bi teorijski bila neutralna sa gledista primarne emisije, imala bi za posledicu promenu centra uticaja na poslovne banke i centra uticaja na upotrebu novcanog kapitala, jer bi podrazumevala slobodne novcane kamate i daleko vecu ulogu Narodne banke oko sanacije, ili stecaja pojedinih paradrzavnih banaka.

Vlada Srbije nije raspolozena da smanji svoj uticaj na poslovne banke i da tokove novca prepusti finansijskom trzistu. Premijer Mirko Marjanovic je nedavno, prilikom otvaranja jesenjeg sajma u Novom Sadu, iskazao veliko nezadovoljstvo stanjem u bankama i decidirano ustvrdio da one poskupljuju kredite mimo dogovora i pribegavaju raznovrsnim spekulacijama. Njegov ministar finansija, Dusan Vlatkovic, u seriji javnih istupa direktno se usprotivio povecanju kamata na kredite, uprkos jednostavne cinjenice da je restriktivna monetarna politika, neophodna za kocenje inflacije, dovela do znatne oskudice novcanog kapitala i uprkos jasnih dokaza da se, naspram oficijelne godisnje kamate limitirane na 15 odsto, kamate na neformalnom finansijskom trzistu krecu na nivou od preko 200 odsto.

Bacanje krivice za opstu nelikvidnost i stagnaciju srpske privrede na poslovne banke i na kamate na kredite pokazuje da Vlada Srbije nema nameru da ispusti kontrolu nad bankama, vec nasuprot tome, zeli da je poveca. Ako kamate ostanu nerealno niske, naravno da ce vlada jos vise preuzeti u svoje ruke politiku "selektivnog kreditiranja". Ta teznja obrazlaze se neohodnoscu da se "politika cena" sankcionise odobravanjem, ili neodobravanjem "besplatnih kredita".

Od Avramovicevih 15 mera najmanje su zasad poznate one koje bi trebalo da pokrenu proces privatizacije. Mada guverner ima generalna "socijalisticka uverenja", kako je sam ranije govorio, njegove reci da se svojinska transformacija mora zapoceti, jer "ovakva svojina" jednostavno ne funkcionise, pokazuju da se, ipak, definitivno opredelio za sirenje privatne svojine i na industriju i na bankarstvo. Taj prelom motivisan je i pogledom na razdoblje posle svetskih sankcija, posto je siguran da se od Medjunarodnog monetarnog fonda nece moci dobiti finansijska podrska sa zakocenim procesom tranzicije.

Srpski politicki centar zna to isto, ali i nadalje nije raspolozen da pusti veliku drzavnu imovinu iz svojih ruku, pa je Vlada Srbije pocetkom septembra ocenila da ni "revizija privatizacije", koja je izvrsena ove godine, nije dobro obavljena i da je drzava i dalje ostecena prema onima koji su stekli industrijske deonice tokom proteklih godina. Ipak, posto se uporno sire pretpostavke da ce Vlada Srbije uskoro biti rekonstruisana, te da ce se za razdoblje posle gradjanskog rata, ciji se rasplet uskoro ocekuje, formirati jedna sira koaliciona "vlada spasa", moze da se dogodi da se i neki paket liberalnih ekonomskih mera napokon usvoji.

Dimitrije Boarov