KO CE CUVATI STRAZU

Jugoslovenska vojska bez novca, strucnjaka i vojnika

AIM, Beograd, 29.9.1995.

Odlukom Generalstaba Vojske Jugoslavije, krajem avgusta, produzen je vojni rok vojnicima septembarske klase za 30 dana, osim onima koji studiraju, ili rade u inostranstvu.

Ovakva informacija izazvala je prilicno neugodan osecaj medju vojnicima i njihovom rodbinom jer je sve pocelo da podseca na 1991. i 1992. Svi su pretpostavljali da ce se VJ ponovo angazovati u Krajini, posebno nakon informacija da je nekoliko jedinica ukupne jacine takticke grupe (dve do tri brigade) ojacalo granicni pojas prema Sektoru Istok, osnosno Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu.

Nakon toga je doslo do ofanzive zdruzenih bosansko- hrvatskih snaga na Zapadnu Bosnu, a potom i do nejasanih izjava jugoslovenskog sefa diplomatije Milana Milutinovica o tome sta bi za SRJ mogao biti casus belli, kao i tvrdnji nekih beogradskih zvanicnika da je Vojska Jugoslavije znacajan vojni faktor na Balkanu, te da je desetak puta jaca od potencijalnih protivnika.

Na srecu sve se dobro zavrsilo. U medjuvremenu je beogradska dnevna stampa prenela informacije po kojima ce vojnici septembarske klase narednih dana biti pusteni kucama. Ovim povodom jos se nije oglasio niko od predstavnika Generalstaba ili Ministarstva odbrane.

KAKO STOJE STVARI

Izgleda da je stvarna situacija daleko od gromopucatelnih izjava jugoslovenskih diplomata, ili pak od one nacelnika generalstaba generala Momcila Perisica o tome da u vojsci nema straha i da ce svaki potencijalni agresor, a posebno Hrvatska biti potucen do nogu.

Sa svoje strane ovdasnji nezavisni analiticari tvrde da Vojsku Jugoslavije od uplitanja u novi sukob na tlu bivse SFRJ sprecava nekoliko strateski veoma bitnih nepoznanica. Prvo, izrazito nepovoljna diplomatska pozicija u pregovorima oko Bosne. Drugo, nereseno, ili pak traljavo reseno pitanje finansiranja oruzanih snaga, i trece, ali ne i poslednje, tehnoloska zaostalost.

Elaborirati nepovoljnu diplomatsku poziciju svakako je nepotrebno ako se zna da Milosevic odavno nije u stanju da od medjunarodne zajednice zahteva bilo sta i da odavno ne radi nista drugo do cini ustupke. Sa druge strane, sve i da dodje do fundamentalnog ugrozavanja opstanka srpskog entiteta u Bosni, beogradska politicka carsija na celu sa predsednikom Srbije i dalje ne bi umela da iznadje cvrst kurs i formulise prave i realne zahteve prema bosanskom pitanju.

Nesto slicno vazi i za Istocnu Slavoniju. Mimo tvrdnji vojnih stratega da je ovaj region od izuzetnog znacaja za Jugoslaviju, kao i da je kontrola nad Dunavom neodustajni cilj zbog docnijih odnosa snaga na Balkanu, Holbrukovi pregovaracki argumenti potkrepljeni snagom NATO-a naveli su Beograd da promeni stav. Odjednom su predstavnici marionetske slavonsko-baranjsko- sremske vlade poceli da daju pomirljive izjave o pristajanju na mirnu reintegraciju nakon nekoliko godina medjunarodnog guvernmana.

I, kako bi rekla grofica De Segir "Tako je svaka opasnost od buduceg rata otklonjena do daljnjeg, a zarad visih interesa carstva ".

OFICIRI I VOJNICI

Jugoslovenska vojska ozbiljno pogodjena pustosecim efektima sankcija ocajnicki pokusava da borbenu gotovost odrzi na nekakvom upotrebljivom nivou. Poslednji vojni budzet od jedne milijarde i sestotinak miliona dinara pokazao se nedovoljnim za potrebe armije prevelike za novu drzavu. Istovrmeno, problem finansiranja vojske ni malo ne korespondira sa programima ekonomskih reformi. Opste je poznato da je Avramovicev program delom postao stvarnost zahvaljujuci kresanju vojnog budzeta. Prvi i ocigledni rezultat lose resenih budzetskih davanja ocituje se najbolnije - oruzane snage imaju sve manje ljudi.

U intervjuu podgorickoj novini POLIS general Perisic je stidljivo pripomenuo da je vojsku napustilo nekoliko desetina doktora i magistara i oko tri stotine fakultetski obrazovanih ljudi. Sa druge strane, broj oficira sa neresenim stambenim pitanjem porastao je na nekih dvadeset pet ili sest hiljada.

Ovakva tvrdnja bacila je nesto vise svetla na trenutno stanje u jugoslovenskim oruzanim snagama, posebno ako se prisetimo proslogodisnje izjave komandanta avijacije generala Ljubise Velickovica o nezavidnoj finansijskoj situaciji i ozbiljnom odlivu kadrova. Borbeni piloti, javna je tajna, masovno napustaju zemlju i u inostransvu traze posao kod malih avio- prevoznika, a vrhunski inzenjeri prelaze u privatne firme, ili takodje odlaze u inostranstvo.

Istovremeno se zaboravlja da je izvrsen ne toliko upadljiv, al veoma znacajan proces - etnicko ciscenje jugoslovenskih oruzanih snaga.

Naime, osim malobrojnih Madjara i ponekog Muslimana, Vojska Jugoslavije je gotovo iskljucivo srpsko-crnogorska. Posto je procenat Albanaca zanemarljiv, projektovano brojno stanje mirnodopskog sastava od oko 130 hiljada ljudi, svedeno je na dve trecine tog broja.

O cenu se radi? Nakon sto je, po svodjenju VJ u granice SRJ, odnosno po povlacenju iz Bosne, sprovedeno etnicko ciscenje oficirskog kadra, pocelo se sa filtriranjem regrutnog kontingenta. Prvo su, posle poznatih ubistava po kasarnama poostrene mere prema Albancima, a potom zbog slicnih incidenata i prema Madjarima. Sve je ovo rezultovalo da se ionako mrsav regrutni kontingent Albanaca, Madjara, a po nekom automatizmu i ostalih nacionalnosti desetkuje.

Da stvari ne valjaju postalo je jasno vrlo brzo. Tako su se oficiri vec u leto 1993. zalili da su kasarne poluprazne, jer ne samo da na odsluzenje vojnog roka nisu dosli ne-Srbi, vec ni Srbi nisu pokazivali previse zelje da godinu dana zivota provedu u uniformi. Otuda i potreba za postupkom opisanim na pocetku teksta. Kada vec nema ljudi, neka oni koji su vec tu jos malo cuvaju strazu. Pribegava se i drugim resenjima, rezervisti se pozivaju na vezbe koje traju po mesec i vise, a vreme uglavnom provode cuvajuci skladista. Upuceni tvrde da ce se takav trend zbog gore opisanih razloga nastaviti i u dogledno vreme.

VOJNA INDUSTRIJA

Istog dana, kada su agencije objavile Perisicevu izjavu o spremnosti i dobroj obucenosti vojske, pojavila se i informacija o strajku u pogonima namenske proizvodnje "Crvene Zastave" u Kragujevcu. Nije potrebno biti veliki poznavalac problematike da bi se shvatilo sta znaci strajk u drzavnom arsenalu. Indikativno je i to da je strajkace podrzao i republicki sindikat - da li to drzava mozda ima zadnje namere?

Dve godine sankcija i 60 posto kapaciteta izgubljenih u Bosni, ozbiljno su osakatile jugoslovensku vojnu industriju. Neuspesna zamena nepostojecih fabrika prirucnim pogonima pokazala se kao neuspesna, pa je cak dovela i do ozbiljnih nesreca ("Grmec", april-maj 1995).

Pokusaji proizvodnje novog srednjeg tenka VIHOR ostali su u fazi prototipa (u najboljem slucaju), a ceokupna jugoslovenska vazduhoplovna industrija se posle svodjenja u okvire SRJ svela na odrzavanje letelica u pancevackoj "Utvi".

Najavljivana masovna proizvodnja bespilotne letelice nalik americkoj "SKY OWL" nije se ostvarila, kao ni zvucno obnarodovan projekat prepravke GALEBA G4 u laki jurisnik G5. Usled nedostatka resursa sve su veci problemi i sa odrzavanjem efektiva lovacko-bombarderske avijacije. Kvarovi su sve cesci, a sa njima i nesrece (pad jurisnika tipa ORAO kod Kragujevca pre nedelju dana).

Prosle godine jugoslovenska vojna industrija promovisala je dva prenosna protivtenkovska, jedan raketni i jedan artiljerijski sistem. Uspostavljena je i proizvodna linija za prepravku vec zastarelih tenkova T55, a namenska proizvodnja "Crvene Zastave" ponudila je, osim snajperske puske kalibra 12.7 mm, bacac granata kalibra 40 mm i do sada nerealizovani projekat novog automata kalibra 9mm -i to je sve. Kako ni jedno od novih oruzja jos nije vidjeno u redovnom naoruzanju trupa, izgleda da se ista i dalje testiraju na poligonima, ili su jos u fazi prototipa.

BUDUCHNOST

U medjuvrmenu su se pojavili jos neki fundamentalni problemi. Definisanje doktrine je i dalje u fazi razrade i to mozda najbolje ocrtava sadasnju losu poziciju jugoslovenskih oruzanih snaga. Dok susedne zemlje, ukljuciv i bivse jugoslovenske republike sve brze staju pod kisobran NATO-a, srpsko-crnogorske oruzane snage lebde u bezvazdusnom prostoru cekajuci da se nesto konacno resi.

Mozda je nekakve konkretne korake po pitanju modernizacije i buduce saradnje napravio bas general Perisic u nedavnim susretima sa delegacijom Generalsata Ruske federacije. Saopsteno je, naime, da je tokom tih sastanaka dogovorena "odredjena saradnja jugoslovenskih i ruskih oruzanih snaga".

Bilo kako bilo, jugoslovenskim oruzanim snagama predstoji proces ubrzanog uklapanja u novi evropski borbeni teatar. Postavlja se problem - u kojim granicama? Strateska i takticka nebranjivost banjalucke krajine postaje sve ociglednija, kao uostalom i skoro pripajanje bosanskog Podrinja jugoslovenskim prostorima. Mozda ce prestanak rata i skoro ukidanje sankcija doneti i nekakvo olaksanje generalima.

Jedno je sigurno - Vojska Jugoslavije ce bas zbog dobro naucenih pogresnih lekcija dugo kaskati za savremenim evropskim odbrambenim sistemima.

Vasilije Stefanovic