TAKTIZIRANJE DO JASNOG STAVA - BOSNA TREBA BITI CELA
AIM, Skopje, 26.09.1995
Nakon dugitrajnog taktiziranja makedonske politike, ali ne samo nje, nego i makedonskih medija, prema srpskoj politici, od pocetka juna, u vreme "krize taoca" s vojnicima UN, koje su zarobili bosanski Srbi, nastaje kopernikanski obrat u Skoplju. Doduse, jos nema nagovestaja naglasenog upiranja prstom u Beograd, ali stav Skoplja postaje sve nedvosmisleniji.
Od pocetka rata na prostorima nekadasnje Jugoslavije, makedonski su se zvanicnici, o tom ratu, koji "nije bio njihov", izjasnjavali neutralno pazeci da nekom neodmerenom izjavom ne povrede osecaja Srba. Ocito respektirajuci snagu srpske ratne masine, i verovatno strahujuci da ona ne okrene svoje snage duge cevi i prema najjuznijoj bivsoj jugoslovenskoj republici, makedonska je politika, kako je to u junu "drsko" primetio i makedonskoj vladi bliski dnevni list "Nova Makedonija", "gazila po jajima".
Od trenutka, medjutim, kada je u Bosni eksplodirala "kriza talaca", sluzbeno Skoplje se, prvi put jasno i nedvosmisleno odredilo i uputilo smelije osude srpske politike. Tako je u junu "Nova Makedonija", najprije udarila packu medjunarodnoj zajednici napisavsi da je ona "ubijanje u Bosni dvolicno nazivala gradjanskim ratom", umesto da "bosansko klanje nazove njegovim pravim imenom: terorizmom". Odmah potom ovu pricu o "terorizmu", iako u nesti izmenjenoj sintaksi, ponovio je i porparol makedonske vlade Dzuner Ismail.
Prema recima Ismaila, bosanski Srbi svojim poslednjim potezom )zarobljavanjem plavih slemova) zatvorila vrata diplomatskom resenju. Oni su, tada je istakao Ismail, granatiranjem civila i zarobljavanjem talaca stvorili uslove za "novu ratnu eskalaciju" nazvavsi sve to zajedno "teroristickim akcijama". Ovaj svojevrstan "ispad" iz pozicije "ekvidistance" zvanicnog Skoplja usledio je u trenutku kada Srbi jos nisu gubili na bojnom polju, kada se zvanicni Beograd jos nije bio javno distancirao od paljanskog i kninskog rukovodstva ocenom da su "nanele neprocenjivu stetu srpskom narodu", pa je tada emitovani stav makedonske vlade medju promatracima dobio je epitet "hrabrog koraka".
Da je makedonsko drzavno rukovodstvo, ipak, i dalje, u sustini, ostalo oprezno, pokazalo se u vreme kada je krenula hrvatska "Oluja". Povodom te akcije hrvatske vojske, makedonska vlada je tada ponovila svoj stari stav da Makedonija cvrsto stoji na svojim pozicijama: da konflikt na eks-jugoslavenskom prostoru treba resiti miroljubivim sredstvima, dakle, za zelenim pregovarackim stolom.
Korektno prenoseci ovaj stav prezentiran u Tanjugovoj informaciji, beogradska je "Politika" tada u naslovu teksta zakljucila da je Skoplje "osudilo akciju Hrvatske". To nije pisalo u tekstu, jer odmah povodom tog naslova u "Politici" usledio je demantij iz makedonske vlade u kojem je jasno receno da Skoplje "nije osudilo Hrvatsku". Uz malu provokaciju, tako je po drugi put izvucen nedvosmislen stav Makedonije u vezi ratnih raspleta na bivsem jugoslavenskom prostoru.
Vreme ce pokazati da li je Gligorov u pravu. Vec sada je, medjutim, jasno da je jedino tako mogao sacuvati vlsstitu frzsvu, ciji je opstanak nakon potpisivanja grcko-makedonskog sporazuma manje pod upitnikom nego sto je bio pre toga.
Cini se, medjutim, da je i u jednom i drugom slucaju jasnog opredeljivanja Makedonije, makedonsko drzavno vodstvo bilo navuceno na tanak led. Trenutak ga je naprosto naterao da sr ocituje pred medjunarodnim faktorom. Koliko god taj makedonski stav polako i pazljivo probijao, on ipak ima svoje utemeljenje, koje je najbolje artikualirao makedosnki predsednik Kiro Gligorov.
Od balkanske klanice ponovo se distancirao 2. augusta, povodom makedonskog nacionalnog praznika Ilinden. Gligorov je tada rekao da se to "sto raspravljaju razni evropski emisari i posrednici odnosi na one, a ne na nas (Makedoniju i Sloveniju), pa zato njegova zemlja zemlja, kako je dodao "nema nista s raznim konferencijama o bivsoj Jugoslaviji".
A sta misli o situaciji o Bosni, makedosnki je predsednik izneo na neutralnom terenu prilikom sluzbene posete Italiji i Vatikanu u interjuu talijanskom listu "Mesaderu". Bilo je to krajem maja. Tvrdeci da je Bosnu i Hercegovinu nemoguce podeliti, Gligorov je zakljucio da je ideja etnickih cistih drzava na Balkanu neostvarljiva. Bosna je, kako je rekao, opstala uprkos etnickim ciscenjima u cetvorogodisnjem krvavom ratu. Bosni i Hercegovini treba priznati njen suverenitet, a posle toga treba uslediti i medjusobno priznavanje svih drzava nastalih raspadom Jugoslavije, rekao je tada makedonski predsednik. Vera Georgievska