KAD "MIR NEMA ALTERNATIVU"

Obracun levice na politickoj sceni Vojvodine

AIM, Novi Sad, 26.9.1995.

Takozvana "antibirokratska revolucija" protutnjala je Vojvodinom jos 1988. ostavivsi iza sebe najmasovniju kadrovsku cistku u okviru jedne (tada i jedine) politicke stranke komunista. Sudeci po odjecima dva nedavna dogadjaja (sednica Juznobackog okruga SPS-a i promocija JUL-a u Novom Sadu) moze se ocekivati da, opet u Vojvodini, dodje do dugo naslucivanog sukoba na levici, ali po novom kriterijumu. Bio bi to "obracun sa desnim dogmatizmom koji je ovoj zemlji doneo nesrecu rata, kolone izbeglica i svu bedu ekonomske izolacije".

Nakon sto je rezim u Srbiji odlucio da "mir nema alternativu" potresi su zahvatili najtvrdju struju Socijalisticke partije Srbije, olicene u personalnom sastavu odbora ove stranke za Juznu Backu.

Vojvodjanski socijalisti (okosnica vec pomenute "antibirokratske revolucije") radili su u nekoliko poslednjih godina zdusno na raspirivanju nacionalistickih strasti, a visenacionalna Vojvodina bila je za to najzahvalnija sredina. Upravo su oni omogucili pobedu Seseljovih radikala na prethodnim izborima, sluzeci kao "udarna pesnica" tada izuzetno ratno raspolozenom rezimu u Srbiji.

Kljucni ljudi danasnje politicke scene Srbije su, po pravilu, iznikli iz "baze" Juznobackog okruga. Tu je prvi covek tajne drzavne policije, Jovica Stanisic, koji je policijsku karijeru iz Backe Palanke nastavio uspesno u Beogradu, nakon cuvenog naredjenja koje je izdao specijalcima MUP-a u sukobu sa studentima, u vreme "plisane revolucije": "Milicijo, postupi po naredjenju".

Zatim, Radoman Bozovic, covek koji ce biti upamcen po aroganciji, ali i sumnjivim poslovima koje je obavljao za rezim, prvo na funkciji vojvodjanske, a potom i srpske Vlade.

O ulozi Mihalja Kertesa, danas direktora svemocne Jugoslovenske carine, dovoljno je reci da je sproveo "okupaciju" Saveznog MUP-a, zbog poverljive dokumentacije i dosijea pojedinaca iz republickog vrha Srbije, koju je posedovala Savezna drzavna bezbednost. Tu je i Jovan Radic, ministar za "doziranje" penzija pred izbore, ali i mnogi drugi, na koje je predsednik Milosevic do sada "ozbliljno" racunao. Uostalom, samo pod direktnim nadzorom sefa vojvodjanskih socijalista, Radovana Pankova, a uz operativno angazovanje srpskih radikala na terenu, izvrseno je najmasovnije etnicko ciscenje sremskih mesta naseljenih pretezno Hrvatima.

Dakle, kada je dr Mirjana Markovic, prva dama Srbije, okruzena JUL-ovcima, izjavila da u SPS-u postoji tvrda (drugim recima nacionalisticka) struja, vojvodjanski socijalisti su prepoznali sebe u tim optuzbama.

Sednica Juznobackog okruga SPS-a bila je prepuna otrovnih strela upucenih JUL-ovcima, ali i drzavnom vrhu Srbije. Nezadovoljni su socijalisti sto je rezim odustao od programa nacionalnih srpskih interesa i zastite "zapadnih srpskih republika". Kako je primetio Slobodan Elezovic, "mir po svaku cenu moze znaciti i mir roblja i groblja". A Spaso Komad, inace i clan vojvodjanske Vlade, je dodao :"Stvaracemo Srbiju sa dobrim Srbima".

Raspolozenje socijalista najbolje je oslikao predsednik opstine Backa Palanka, Ljubo Novakovic, recima: "Niko se od rukovodstva Srbije ne obraca narodu, a Srbija je zbunjena i uplasena. republicki parlament ne zaseda, a nalazimo se na istorijskoj prekretnici i mi cemo snositi odogovornost pred generacija koje dolaze. Ja licno osecam krivicu zbog naivnosti, na koju smo naseli 1991. One koji se sada slikaju na televiziji tek da nesto objasne treba skidati, a mi u Vojvodini znamo kako se to radi!".

Ratna sekira je iskopana izmedju SPS-a i JUL-a u Vojvodini. Jer, na sednici se moglo cuti da se socijalisti nece pomiriti sa politikom koja "istrosene" ljude odbacuje poput papirnih maramica. Oni nece hladnokrvno cekati neke revansiste naglo presvucene u mirovnjacke ljusture, poruceno je.

Na julovski odgovor, medjutim, nisu dugo cekali. Na posecenoj promociji JUL-a u Novom Sadu, dr Mirjana Markovic je izjavila: "Oni, koji su ostali na levici, cesto vode desnu politiku. Na prebacivanje da je to nemoralno, odgovaraju da te kompromise sa desnicom moraju da prave da bi sacuvali vlast. To je, razume se, tacno. Ali to ih u moralnom smislu ne opravdava. Jer, zaista, sta ce im vlast, ako je vise u interesu tudje politike. Osim, ako im nije stalo do gole vlasti. A, izgleda da jeste!"

Koordinator JUL-a za Vojvodinu, ujedno i clan Direkcije pokreta, Zivko Soklovacki potom je dodao da bi izbeglice mogle "dodatno radikalizovati, ionako radikalnu politicku situaciju u Vojvodini".

Sukob se za sada odrazio kroz promenu upravljacke garniture drzavne televizije, ali se nova "kadrovanja" mogu ocekivati, jer nova mirovnjacka platforma podrazumeva i drasticnu promenu okruzenja oko Slobodana Milosevica, u kojem mesta za iskompromitovane kadrove naprosto nece biti.

Vracanje na 1988. i vojvodjansko iskustvo obracuna frakcija sa dalekoseznim posledicama po samu Vojvodinu (u poslednjih pet godina apsolutno izgubila svoj identitet) samo pojacava strahovanje o mogucim posledicama novog sukoba medju "drugovima". A, da razloga za strah ima, pokazuje i personalni sastav JUL-a u Vojvodini koji treba da ponese "operativni" deo buduceg sukoba. Pored Gorana Latinovica, predsednika Republickog odbora SKPJ za Srbiju, tu je i Zivko Soklovacki. Oni su bili celnici opstinskih komiteta SK Limana i Starog Grada, i najvise radili na polju diferencijacije "autonomaskih" kadrova u Novom Sadu. Staro iskustvo bice im od pomoci, a na njihovo poznavanje kadrova unutar SPS Vojvodine ozbiljno racunaju u JUL-u.

Ko ce biti pobednik, gradjanima nije tesko naslutiti. Ovih dana Novim Sadom kruzi novi vic: ozbiljno se pripremaju dva spiska direkora, podobnih i nepodobnih, onih koji su bili i onih koji su izostali sa promocije JUL-a.

Boro Lazukic