LJUDI U "FOKUSU"

AIM, Skopje, 19.09.1995

Ovo je dvanaesti petak kako se na trafikama i kod koltopera pojavljuje novopokrenuti nedeljnik "Fokus". Redakcija ga od prvog broja odredjuje kao "nedeljnik unutrasnjeg, a bogami i spoljneg neprijatelja"! Dizajn u mnogome otkriva koncept novina. Ocito je da mue je zagrebacki "Globus" neka vrsta uzora. Ali takva konstatacija jednovremeno jeste i simplifikacija. Jer, pokusaj da se atraktivnim, znaci "bombasticnim" dugim naslovima, koji zauzimaju trecinu stranice, privuku citaco, jeste samo jedna strana medalje. Sadrzaj dosadasnjih brojeva "Fokusa" nedvosmisleno ukazuje na ureddjivacku nameru da se najprije pise o "obicnim", "sitnim", stvarima koje cine zivot, o kojima druge "ozbiljne" novine retko trose papir, znaci o ljudima i dogadjajima u malim mestima sa svih strana Makedonije, u kojima su oni predmet interesovanja, pritom nimalo ne zapostavljajuci atraktivne "opste" teme koje se odnose na drzavu u celini. Tome treba dodati da "Fokus" u obradi teme do kraja izbegava opasnosti sindroma "novinar - drustveni politicki radnik", koji je jos uvek dominantan u makedonskim, pogotovo od drzave pomaganim, medijima. Naprosto izbegavaju se "visi drzavni interesi", postavljaju se pitanja, traze se odgovori u mikrofon, pise se o onome sto bi, po pravilu, pozicija ili opozicija, htele da ostane presuteno. Uostalom okosnica novine su ljudi koji su vec preko nekadasnjeg omladinskog lista "Mlad borec" imali znacajnu ulogu u "makedonskom prolecu" prelasku na visestranacku semu.

Naravno "Fokus" to zasada radi, rekli bismo,u "Naznakama", iz jednostavnog razloga sto u makedonskom novinarstvu nema mnogo ljudi koji mogu ili bi hteli biti deo profesionalnog i istrazivackog novinarstva. Ovdacnji mediji, pogotovo stampa, ukoliko se vrednuje i po najlabavim zapadnim standardima tesko da bi mogli svojim proizvodima dokazati da tu uopste postoje "sredstva za informiranje" i profesionalno novinarstvo. Bum elektronskih medija, u prvim godinama visestranackog sistema, bio je rezultata nedoistatka zakonske regulative nastale raspadom SFRJ - moglo se jednostavno u nadleznom sudu registrirati radio ili TV stanica i nakon toga zapoceti emitovanjem programa, jer makedonskog zakona o nacinu dodeljivanja dozvola za koriscenje frekfencija i kanala naprosto nema do dan danas. Sa npvinama je situacija suprotna

• moze se registrovati i zapoceti stampnajem novina sa svim potrebnim papirima po slovu zakona. "Kvaka 22" kod njih bila je mali pazar i niska citalacka kultura u kombinaciji sa visokim troskovima stampe, prakticno bez prihoda od oglasavanja i sa brojnim problemima oko distribucije. U medju vremenu snalayeci se i uz pomoc nekih fondacija brojne radio i nekoliko TV privatnih stanica stale su na svoje noge i sta je vaznije dobile su svoju publiku. Novine su svoju sansu dobile pocetkom rada ofset rotacije u "Evropi 92" u Kocanima, gde su cene mnogo nize nego u "Novoj Makedoniji" koja jedina poseduje rotaciju. Nagovestaji resavanja problema sa kvalitetnom pripremom i dobrom distribucijom jos vise otvoriti sanse da novopokrenute novine, koje su izvan sistema novina pomaganih od drzave na razlicitim nivoima, prezive.

Nakon oktobarskih izbora i izbornog trijumfa tripartitnog Saveza za Makedoniju, staro-nova vlast je pocela "sredjivanjem stanja" najprije u eteru. Posto niti jedna od novonastalih radio i TV stanica ne poseddjuje dozvolu za koriscenje frekfencija ili kanala, resorno ministarstvo je zapocelo sa njihovim selektivnim zatvaranjem. Nedostatak pak zakona i jasnih kriterija ostavilo je puno prostora za politicko arbitriranje, sto se izmedju ostalog videlo i po broju stnaica koje emituju na drugim jezicima, a koje su ovom akcijom zatvorene. U vremenu nepodsredno pre izbora bio je evidentno vidljiv uticaj Saveza za Makedoniju na uredjivacku politiku novina koje izdaje "Nova Makedonija". Iako se u to vreme pokusavala drzati "po strani" MRT je konacno ovih dana u reakcijama na istupe Vasila Tupurkovskog, pisma triju albanskih partija predsedniku SAD Klintonu i sada povodom sklapanja grcko makedosnkog dogovora, sporazuma ili suglasnosti svejedno, dokazala je da je pod punom kontrolom i u sluzbi aktuelne vlasti. Razlozi za to mogu se, izmedju ostalog naci i u dodeljivanju tri miliona maraka iz drzavnog budjeta izdanjima "Nove Makedonije", ili pretvorbi RTV pretplate u javnoj dazbini.

U takvom miljeu s jedne strane je voema tesko pokusati biti drugaciji od (pro)drzavnih medija, ali koliko god zvucilo apsurdno, i lako. Jer, jednopstavno treba biti otvoren za informacije sa svih strana i tako postati atraktivniji za svakog konsumenta. Publika, ipak, nije toliko naivna da jednostavno guta ono sto joj "veliki" mediji serviraju, a da ne vidi ono sto se dogadja oko njega. U slucaju novog nedeljnika "Fokus" to je najvidljivije. Od prvog broja nedeljnik proces privatizacije je na meti "Fokusa" i nema broja da se ne "provali" beka afera u vezi s njim. Lokalni, opstinski mocnici i njihovi "maheri" ne prolaze bolje. Tu su intervjui s politicarima u kojima se posdtavljaju prava pitanja, a pravi odgovori, po pravilu "vrdaju". Progovoreci o "sitnim" i "velikim" stvarima bez dlake na jeziku, ova novina, koja je zapocela da izlazi u jeku leta, sto je daleko od savrsenog tajminga, bez gotovo nikakve promocione propagandne kampanje uspela je da dostigne prodaju od vise od 6 hiljada primeraka. Usporedbe radi, tiraz dnevnih novina "Nova Makedonije" i "Vecer", i pored nagradne igre sa fondom od tri miliona maraa i dodeljivanju po dva automobila nedeljno, tesko prelaze dvadesetak hiljada prodatih primeraka, dok recimo nedeljnik "Puls" i opoziciji bliski privatni nedeljnik "Delo" jedva prodaju dve'tri hiljada primeraka. Reakcije pak na neke intervjue objavljene u "Fokusu" pokazuju da vlast budno prati sto "Fokus" pise. U najnovijem broju lista stampana je izjava Drazena Miletica, lidera makedosnkih Srba u kojoj on izjavljuje da je nakon intervjua kojeg je dao "Fokusu" bio priveden u jednoj skopskoj stanici, gde je raspitivan o odnsima s listom, intervju...

U svom dosadasnjim brojevima "Fokusa" redovno se nalazi i neka "albanska" tema: u prvom broju, cak 6 stranica posveceno je polozaju Albanaca u Makedoniji, u trecem dat je prostor pretstavnicima islamske zajednice Tetova da obnarode svoje mislenje spora sa repupublickom "centralom" u Skopju, zatim advokat troje osudjenih u "aferi s oruzjem" objasnio je kako on vidi citavu aferu, u nekoliko nastavaka pisalo se o ekstradikciji Basrija Bajramija Belgiji nakon sto mu je ekspresno oduzeto makedosnko drzavljanstvo, objalvljeni su i intervjui sa Abdurahmanom Alitijem ("Ponizenja trpim jer moram!"), d'r Fadiljom Sulejmanijem ("Vlast ce uskoro priznati Univerzitet"=, Bajrusom Mjakuom ("Ne zelim nagrade od ljudi kojima Beograd zvuci gordo")... To je svakako rezultiralo dobrom prodajom lista u Zapadnoj Makedoniji, gde recimo Albanci ukoliko kupuju stampu, ne kupuje onu na makedosnkom. Ali plasman ovih sadrzaja ima drugi efekat. Makedonski citaoci, koji su svakako vecina "Fokusovih" citalaca, u nedeljnik su dobili izvorne izjave, mislenja s "druge" strane koja nisu "filtrirana", "selektirana"..., sto nije bez vaznosti jer mediji u Makedoniji u zadnje vreme pokazuju da istinu tretiraju po etnickoj osnovi, pa svaki etnitet na svojim medijima ima svoju "istinu", koja pak, po pravilu jeste suprotna onoj "drugoj". Medisko indoktriranje na ovaj nacin samo jos vise potencira etnicko podavanje, pa ovaj pokusaj "Fokusa" da bude medijski "most" izmedju kolektiviteta koji se podvajaju i izoliraju na etnickoj osnovi je svakako vredan.

Krhkost medija i profesionalnog zurnalizma u Makedoniji, u uslovima izbornog triumfa Saveza za Makedoniju, i neretko izrazenim staro-novim pokusajima da se oni discipliniraju i kontroliraju po staroj semi, ne daju prostor za pretearni optimizam. S druge strane na duzi period jasno je da je nemoguce vladati i kontrolirati medijima, a da se to kako bumerang ne vrati nosiocima te politike. Pojava, makar i skromna, medija i novinarstva po "novom terku" njihov opstanak postaju jedan od vaznijih testova o pravcu kojem ce se kretati Makedonija ubuduce. Pise: ISO RUSI