REAGOVANJA NA NAPADE NATO

Bombardovanja NATO snaga na bosanske Srbe, na Kosovu se uglavnmom komentarise kao potez koji bi konacno vratio ugled medjunarodnoj zajednici i oziveo njen uticaj na krizu na ovim prostorima. Medjutim, ocene iznete u stampi na albanskom jeziku i onoj na srpskohrvatskom, bez obzira da li se radi o opoziciji ili stranci na vlasti, dijametralno se razlikuju, kao uostalom i sam zivot Srba i Albanaca. Dnevni list na albanskom jeziku BUJKU prenosi izjavu prvog coveka kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove koji pozdravlja akcije NATO snaga. Po njegovim recima one su bile " neophodne za odbranu civilnog stanovnistva u Sarajevu". Isti list preneo je i izjavu predsednika Albanije Salji Berise, po kojem je "jedna takva akcija nad srpskim teroristima adekvatan odgovor na masakr koji su izazvali Srbi u Sarajevu i za mnoga druga zlodela i genocid za svo trajanje rata u bivsoj Jugoslaviji. Vojni pritisak s jedne i diplomatski s druge strane bi mozda ubrzali resavanje jugoslovenskog problema", navodi se u stavu Berise, koju prenosi Bujku, list koji svakodnevno na svojim stranicama prenosi informacije, pozivajuci se na agenciju ROJTER, o bombardovanju NATO snaga i reagovanja svetskih diplomatskih krugova oko ovih akcija. S druge strane, dnevni list na srpskom jeziku JEDINSTVO, blizak partiji na vlasti, podseca da "dvostruki standardi ne vode miru, vec samo sirenju ratnog poklica u regionu, pa i izvan njega". Izrazavanjem neslaganja politickih krugova Srbije i naroda zbog jednostranosti i nastrojenosti medjunarodnog faktora protiv srpskog naroda, ovaj list, prvih dana akcije NATO snaga prenosi, da su one uglavnom "neefikasne", dok se samo koji dan kasnije podvlaci da su ove akcije "usmerene protiv civilnog stanovnistva". U tekstu "Prvi nagovestaj obustave bombardovanja", JEDINSTVO prenosi TANJUGOV tekst u kojem se navodi da je "uloga i imidz UN, kao cuvara mira u svetu, iskompromitovan u Bosni. "Bombe mogu samo minirati pokusaje iznalazenja resenja sadasnje americke diplomatije", navodi se u TANJUGOVOM komentaru. "Zvanicni Vasington ne moze tek tako da predje preko ruskog otpora bombardovanjima u Bosni, niti rizikovati dobre odnose sa tom zemljom", podvlaci se u istom tekstu. U vidjenju nepotpisanog analiticara "VASINGTON POSTA", koje prenosi ovaj dnevni list na srpskom jeziku, se kaze da je "severno- atlantski vojni savez preko sadasnjih bombardovanja u Bosni doziveo transformaciju. Od vojnog saveza koji je bio stvoren i namenjen za borbe protiv druge velesile, tj. Sovjetskog Saveza, naravno, ako i kada bude potrebno, NATO sada ratuje protiv jedne strane u gradjanskom ratu u Bosni, pri cemu i dalje ostaje otvoreno pitanje - koja je u ovom vremenu, posle "hladnog rata" prava uloga NATO-a i cemu on upravo sluzi". Nedeljno politicki casopis, na albanskom jeziku ZERI objavljuje intervju sa drugim covekom Demokratskog saveza Kosova, Fehmi Aganijem, koji podrzava NATO bombardovanja u Bosni. Po Aganiju ona "mogu dovesti do jedne nove situacije koja bi mogla srusiti imperijalisticke snove mnogih". Jer, pita se Agani "ako se silom ne pokaze Karadzicu da mu se ne moze dozvoliti sa drzi Sarajevo i druge gradove pod stalnom opsadom, da ih bombarduje kad god hoce i da mu na taj nacin diktira uslove za dalje dogovore, dokle ce se stici u iznalazenju resenja za sadasnju krizu"? O reagovanju Rusije, Agani iznosi opasku da se ona vise suprotstavlja bombardovanju nego sam Beograd. Ovu "pojavu" Agani objasnjava kao "nezadovoljstvo same Rusije oko njenog statusa u medjunarodnoj zajednici, zbog uticaja koji je ona nekada imala u njoj, a sada vise nema". "Da li je ovo najbolji nacin da se dodje do mira u bivsoj Jugoslaviji", pita se politicki clasopis KOHA, "tim pre sto se u sustini ponudjeni dokumenti ne razlikuju od prethodnih, o kojima srpska strana nije htela da razgovara. Amerikanci trenutno drze primat na oba fronta- na vojnom i diplomatskom, analizira novinar KOHE. Dopisnik ovog lista iz Zeneve, razgovore koji su tamo vodjeni naziva "razgovorima sa motkom iza ledja", navodeci da su efekti bombardovanja strateskih ciljeva srpske vojske u Bosni jasni u nameri, i u sebi nose poruku Karadzicu i njegovim generalima koja je takodje jasna; "pristanite na razgovore ili cemo vas unistiti". Americki izaslanik Holbruk je covek koji je u svom stilu promenio imidz dosadasnjih njegovih prethodnika. On se pojavljuje u drustvu generala americke vojske, pri svakom susretu sa srpskom stranom, a njegovi susreti su praceni vojnim akcijama NATO. "Svakako ne treba zapostaviti i cinjenicu da svaka bacena bomba na Srbe, navodi se u tekstu dopisnika KOHE, smanjuje broj americkih vojnika koji bi bili neophodni da se ako je potrebno, povuku snage UNPROFOR-a iz Bosne, ili pak da se smanji opasnost po njihove zivote." U tekstu pod naslovom "Tikva ne stoji uvek iznad vode", novinar KOHE iz Zagreba iznosi dilemu oko ucinka koji bi mozda vojne akcije NATO imale "nekada, kada je trebalo blagovremeno kazniti za sva ona nedela nad bosankim narodom. Sama cinjenica da je srpska strana pristala na pregopvore odmah nakon prvih akcija NATO snaga, imenujuci Slobodana Milosevica kao coveka koji ce predstavljati sve Srbe u daljim pregovorima, jasno daje do znanja da je bas on covek koji ima odredjeni uticaj na bosnaske Srbe i koji se povinovao zahtevima medjunarodne zajednice bas zbog neuspeha na vojnom planu", prenosi KOHA.

Tahire GOVORI AIM Pristina