NAKON POTPISIVANJA GRCKO - MAKEDONSKOG SPORAZUMA

AIM SKOPJE, 21.09.1995

Pocetkom oktobra pred drzavnim zgradama u Makedoniji prestat ce da se vijori dosadasnja makedonska drzavna zastava. Do tada bi makedosnki parlament trebao promeniti simbol na zastavi ' sesnaesetokrato zlatno sunce utisnuto na crvenoj podlozi, poznato kao "zvezda iz Vergine". Njega je 1978 godine pronasao grcki arheolog Manolis Androlikos na dotada neotkrivenom grobu Filipa II, oca u historiji cuvenijeg Aleksandra Makedonskog velikog, osvajaca koji je ziveo u cetvrtom veku pre nove ere.

Time ce biti prineta makedonska zrtva oltaru grcko'makedonskog sporazuma, koji je prosle nedelje uz pasku Ujedinjenih naroda i pritisak Washingtona, potpisan u New Zorku. Grcka bi trebala uzvratiti skidanjem embarga, koji je februara prosle godine uvela protiv Makedonije ne bi li je prisilila na promenu simbola. Ali, ne samo na to, nego i na promenu imena makedonske drzave, koje prema tumacenju Atene, pripada iskljucivo "grckoj istoriskoj bastini". Atena je morala uzmaknuti utoliko sto je pristala na tu "privremenu suglasnost o normalizaciji odnosa" izmedju dve zemlje s juga Balkana (sluzbeni naziv grcko - makedonskog sporazum), a da pri tome nije resen za nju kurcijalan problem - ime makedonske drzave. O tome bi se trebalo razgovarati u buducnosti.

Ako su u pravo oni, koji kazu da ova komptomisna formula, ciji je diplomatski naziv "mali paket", ni Makedoniji ni Grckoj nije donela slast pobede, u pravo su i oni grcki mediji, koji su tim povodom zakljucili da je "pobedila Amerika", koja se u poslednje vreme nametnula kao presudan faktor resavanja krize na Balkanu. A Washington ne samo da je priblizio resavanje krize u Bosni logicnom kraju - porazu velikosrpske politike Beograda, nego je posedanjem za isti stol sefa grcke diplomacije Karolasa Papuljasa i makedonskog ministra vanjskih poslova Steve Crvenkovskog zatvorio jednu naizgled usputnu rupu na jugu Balkana. Ocito Amerikanci pokucavaju jugoslavensku krizu zatvoriti u jednom potezu.

Doduse, izmedju Atene i Skopja bit ce jos natezanja, ali ono vise ne moze imati dugovecne i opasne posledice. Dve strane ce se sada nagadjati oko "tehnickih" stvari. Odnosno, oko toga kakve ce dokumente morati imati gradjani Makedonije da bi mogli prelaziti grcku granicu, sta ce morati pisati u tovarnim listama, kada kamioni i vozovi budu prelazili granicu. I dalje ce, kako se cini, biti diplomatske tuce oko za Grcku glavnog spornog pitanja ' imena makedonske drzave.

Skopje se nada da ce uspeti eskivirati sporazumom predvidjene "razgovore" na tu temu. Kako je to u cetvrtak nagovestio list blizak makedonskoj vladi "Nova Makedonija", to ce pitanje biti "zamrznuto", odnosno, ostavljeno da se raspravi kada obe strane pokazu dobru volju u ostvarivanju onog sto je ssporazumom vec dogovoreno u New Yorku. Druga mogucnost, koju nudi taj list kaze da su se strane potpisivanjem sporazuma saglaisli da se oko tog pitanja ne mogu saglasiti. Hoce li i Atena pristati na takav pristup?

Grcka opozicija, koja napada vladu, tvrdi da hoce. Odnosno , bolje receno, ona smatra da ja grcka vlada pristajanjem na sporazum sebi izbila poslednji adut iz ruku, kojim bi prisilila Skopje na promenu imena drzave. "Nova Demokratija", najveca grcka opozicijska partija trazi ostavku vlade, a "Politicko prolece", partija bivseg sefa diplomacije iz bivse Micotakisove vlade Andonisa Samarasa ide korak dalje. Ona trazi raspisivanje referenduma na kojem bi se Grci izjasnili prihvacaju li ili ne sporazum potpisan u New Yorku.

Gradonacelnik Soluna pozvao je kolege gradonacelnika iz grcke Makedonije (severne grcke provincije) i Trakije na okup da bi protestirali protiv sporazuma i pokazali vernost "osnovnim stavovima izkazanih na mintinzima u Solunu i u Ateni

1. i 1994. godine". Drugim recima, da ostaju nepokolebljivi na braniku obrane "grckog imena Makedonija", sto implicira da se ne moze prihvatiti nikakav sporazum sa Skopljem, ako pri tom Makedonija iy imena svoje drzave ne izbrise rec "Makedonija".

Premda je makedonska opozicija sasula paljbu po svom drzavnom vodstvu sto je pristalo na skidanje simbola s makedonske zastave, Gligorov i njegova vlada su u kud i kamo bezopasnijem polozaju od grckog premijera Papandrea. U Skopju je opozicija predvodjena s VMRO-DPMNE Ljupca Georgievskog pokusala organizirati protest. Ali, na njemu nije uspelo okupiti vise od hiljadu ljudi. Broj onih, koji veruju da je stvarno rec o, kako opozicija istice, "sramnom sporazumu" makedonske diplomacije, "nacionalnoj izdaji" i "trgovini nacionalnom dostojanstvom", verovatno je veci. Medjutim, sigurno nije toliki da bi mogao uzdrmati Gligorova i vladu Branka Crvenkovskog.

S druge strane, treba verovati i u makedosnki prakticni duh, koji ce doci posebno do izrazaja kada se uskoro podigne rampa na grcko-makedonskoj granici i otvore vrata prema Solunu i letovanju na najblizem im grckom moru. Hoteli u Skopju trenutno su puni Grka, poslovnih ljudi, koji su, po svemu sudeci, nestrpljivo cekali na trenutak kada ce doci do normalizacije odnosa izmedju Skopja i Atene. Ne treba zaboraviti da su prvi, koji su sa grcke strane pozdravili sporazum bili predstavnici privredne komore i industrijalci iz Soluna, cija je privreda poslednje dve godine od uvodjenja embarga, bila zrtvovana u ime politickih interesa. Jer, voljom grcke vlade gradjana Makedonije kao glavnih potrosaca u tom delu Grcke svo to vreme jednostavno nije bilo.

Verovatno ce se pokazati da kada se na tasu nadju opipljiva stvari kao sto su novac i bolji sivot, s jedne strane, a prica o "nacionalnom dostojanstvu", s druge, pobedjuje ono prvo. Doduse, cinjenica je da je vrata shvacanju stvari otvorio neumorni pomocnik americkog drzavnog sekretara Rischard Holbruk koji je uoci potpisivanja grcko-makedonskog sporazuma leteo izmedju Skopja i Atene ubedjujuci makedosnkog predsednika Gligorova i grckog premijera Papandreua da prihvate "poraz". Jer, sudeci prema reakcijama grcke i makedonske opozicije, jedan i drugi su ostali kratkih rukava, makar to bilo i privremeno.

PISE: VERA GEORGIEVSKA