PATRIOTSKE IGRE

,AIM, Beograd, 19. 09. 1995.

Novi bogatasi u Srbiji

U Beogradu se kaze da je lako poznati coveka koji se obogatio preko noci (najcesce svercom deviza, benzina, oruzja ili droge) - on vozi japanski dzip, nosi zlatan "Rolex" i pistolj, a za njim, po pravilu, ide jos nekoliko plecatih, kratko osisanih momaka. To su, medjutim, "sitne ribe" cija se karijera moze zavrsiti u trenu, posle kratkotrajne pucnjave na ulici, u kaficu ili posle eksplozije bombe podmetnute ispod automobila. Pravu ekonomsku elitu cine ljudi koji se ne vide mnogo u javnosti. Obicno prikrivaju svoja politicka opredeljenja i angazman. Malo je poznato i sta sve poseduju i kuda se protezu kraci njihovog bogatstva.

Srpski "nouveau riche" ne razlikuje se mnogo od svog kolege iz neke od istocnoevropskih zemalja: po pravilu, ima firmu cije se poslovanje odvija na dva koloseka, javnom i skrivenom, stanuje u nekom od elitnih delova Beograda ili nekog od vecih srpskih gradova (najcesce su to Novi Sad, Nis, Kragujevac, ali i manja mesta iz kojih poticu "mesanci" - privrednici/politicari, najcesce clanovi vladajuce stranke ili njeni poslanici u Parlamentu), vozi skupa kola i najveci deo svog kapitala cuva u devizama, u nekoj od inostranih banaka (na Kipru, u Svajcarskoj ili u nekoj od zemalja u kojima primena sankcija nije tako cvrsto nadzirana). Najtipicniji predstavnici su clanovi porodice Karic, vlasnici kompanije "Braca Karic" koja, po onome sto se zna, sadrzi firme koje se bave nekretninama, bankarstvom, imaju jednu od najgledanijih televizija u Srbiji (BK-Telekom), sopstveni privatni fakultet za menadzment, a zli jezici kazu da je to samo manji deo, inace, ogromnog bogatstva cija je glavnina u inostranstvu.

Novi bogatasi u Srbiji regrutuju se gotovo iskljucivo iz dve socijalne grupacije. Jednu cine bivsi direktori drustvenih preduzeca i njihova deca, ljudi bliski vladajucoj stranci (ili Udruzenoj levici - partiji koju predvodi supruga predsednika Srbije - za koju se smatra da je preuzela sva velika preduzeca postavljajuci na njihovo celo svoje ljude), zatim ljudi iz bivse nomenklature koji se nisu zamerili vlastodrscima i poneki "novi" disident (kao sto je, na primer, Ivan Stambolic, bivsi predsednik Predsednistva Srbije, a sada direktor Jugoslovenske banke za ekonomske odnose sa inostranstvom). Neki od njih uporedo prave i politicku karijeru - Radoje djukic, vlasnik vrlo uspesne trikotaze "djukic", ministar je za trgovinu u srpskoj vladi. Pripadaju raznim politickim stranaka, ali gotovo paradoksalno zvuci podatak da je jedan od bogatijih ljudi u Srbiji, Nenad djordjevic (vlasnik trgovinske firme BTC), clan Udruzene levice i jedan od glavnih argumenata njenog ideologa, gospodje Mire Markovic, za tvrdnje da "nova" srpska levica nije protivnik privatnog vlasnistva.

U drugoj socijalnoj grupaciji su ljudi koji bi u nekoj normalnoj drzavi bili ili u zatvoru ili u bekstvu, ali su danas u Srbiji ugledni, mocni i cenjeni gradjani. Najpoznatiji predstavnik ovog sloja je Zeljko Raznjatovic-Arkan koji je neosporno vlast zaduzio obavljajuci prljave poslove u ratnim, ali i onim drugim uslovima i pritom veoma bogato naplatio svoje usluge. Njegovo vencanje sa jednom od najpoznatijih pevacica turbo-folka bilo je medijski dogadjaj pocetkom ove godine u Srbiji.

Za razliku od ekonomske, tipican pripadnik politicke elite u Srbiji je visokoobrazovan, potice iz srednjih slojeva drustva, po pravilu je duze vremena bio clan bivseg SKJ i smatra da je obezbedjivanje jake i stabilne privrede u Srbiji najvazniji cilj drustva u narednih deset godina. Po obrazovnoj strukturi, politicka elita u Srbiji ne zaostaje za elitom u ostalim istocnoevropskim zemljama.

Mada u Srbiji nema sistematicnijih istrazivanja o vezama koje postoje izmedju nove politicke i ekonomske elite, prema rezultatima studije koju je 1993. godine objavio beogradski Institut politickih nauka, potomci stare politicke elite i nomenklature neuporedivo su zainteresovaniji za elitne polozaje u privredi i politika ih ne zanima previse. Pomenuto istrazivanje ustvrdilo je da se ekonomska elita u Srbiji tesko moze meriti sa slicnim slojem u svetu jer je u njoj najmanje onih koji su to mesto ostvarili zahvaljujuci znanju, preduzimljivosti, inicijativi, inovativnosti ili strucnosti. U poslednje vreme, cak i oni ciji su poslovni rezultati izuzetno dobri, sve cesce "beze" u politiku i, bez obzira na formalnu politicku i stranacku pripadnost, priklanjaju se onima koji imaju stvarnu moc u rukama.

Politika je, ocigledno, u Srbiji propusnica za bavljenje velikim biznisom. U Beogradu se prica da se najveca nezvanicna berza poslova, i to onih najvecih i najunosnijih (mada ne nuzno i legalnih), nalazi u holu Skupstine Srbije za vreme pauze skupstinskih zasedanja.

Do slicnih zakljucaka dosao je i dr Mladen Lazic ("Srbija izmedju proslosti i buducnosti , Institut drustvenih nauka, Beograd, 1993.). koji tvrdi da je uklanjanje barijera s privatnog sektora za sada najbolje iskoristio sloj direktora drustvenih preduzeca ( i njihovi potomci) koji su osnivaci gotovo polovine vecih privatnih firmi u Srbiji. Nema podataka o poreklu niti o visini kapitala koji se trenutno vrti u ovim krugovima jer su zvanicni podaci koje saopstavaju drzavne institucije daleko od realnih.

Destrukcija pravnog sistema u uslovima ratnog okruzenja i ekonomske blokade i izolacije zemlje izuzetno pogoduje koriscenju nelegalnih sredstava privatne akumulacije i uvodi paralelan sistem poslovanja o kome nema ni traga u poslovnim knjigama firmi, ili izvestajima drzavnih sluzbi. Nema nikakvih podataka o tome koliko je kapitala drusptvenih firmi prebaceno u privatne firme u zemlji ili inostranstvu niti kolika je u tome uloga direktora javnih preduzeca koji se za ovakve poslove koriste stecenim poslovnim i licnim vezama i informacijama.

Nelegalnost, nasilje, korupcija i pljacka u kojoj ucestuju pojedinci i drzavni aparat, mafijaska akumulacija kapitala, politizacija kriminala i kriminalizacija politike - doveli su u Srbiji do velikog socijalnog raslojavanja. Godine razularene hiperinflacije osiromasile su i onako potpuno istanjen srednji sloj i dovele do zaostravanja spica socijalne piramide na cijem se vrhu sada nalazi, prema nekim procenama (jer pouzdanih podataka nema), tek oko pet odsto ukupne populacije.

S obzirom da se radi o sloju koji postojeci kapital koristi za licno bogacenje, pravljenje novih para na prljavim i crnim poslovima ili ih trosi zbog socijalnog prestiza, dr Lazic zakljucuje da se radi o parazitskom drustvenom sloju kome pogoduju nestabilni drustveno-ekonomski odnosi, razgradjen pravni poredak i znacajna komandna uloga drzave. Da se radi o sprezi izmedju novih bogatasa i drzave, vidi se i po cestim udarima na dinar koji se obavljaju njegovim "pustanjem" na ulicu, sto po pravilu dovodi do skoka crnog kursa marke, kao i aktivnostima tzv. duznickog lobija, grupe velikih banaka i preduzeca kojima odgovara visoka inflacija jer se u tim uslovima ostvaruje i enormna inflatorna dobit.

Celokupna danasnja situacija u Srbiji pogoduje ucvrscivanju nove antimodernizacijski orijentisane elite koja pretenduje na monopolski polozaj i zbog cega je spremna da ulazi u svakovrsne dogovore sa vlascu koja joj ga moze obezbediti i garantovati. Zaustavljanje procesa privatizacije, odugovlacenje sa donosenjem bazicnih sistemskih zakona i izostanak gotovo svake kontrole, pokazuju da je vlast u Srbiji mnogo raspolozenija da sama stvara novu ekonomsku elitu koja ce u potpunosti zavisiti od nje, nego da taj posao prepusti trzistu i trzisnoj utakmici.

Milica Kostic