U KORIST SVOJE STETE

Partije komunistickog porekla i sklopa nisu nastale u nastavku politickog ponasanja Evrope; one su se zacele na azijatskoj matrici poimanja politike zbog cega su im postupci primereni ovom prostoru: docepati se vlasti po bilo koju cenu i sa svakojakim sredstvima, a potom potamaniti sve sto je ilisamo moze da bude njima neprijatelj: poznate "preventivne likvidacije". U nas se to zlodelo pitomo nazivalo "levim greskama". Na tako opustosenoj ledini nije ni moglo biti opozicije osim tu i tamo, ponesto pojedinaca ili grupa, ali sasvim malih, koje je rezim surovo progonio i njima plasio narod kao dusmane koji mu rade o glavi. U tom politickom mrtvilu i na ovoj psiholoskoj pustari dogodio se u nas nevoljni uzmak jednopartijske vladavine: on je sa one druge strane gotovo nagnao da se ponesu stihijski zbog cega politicke stranke, odnosno stranke da nicu kao pecurke posle kise: sada ih ima negde 150, sto je mnogo i za zemlje mnogo vece od ove i sa puno duzim politickim zivotom od ovog naseg. Otuda veliko sarenilo u njihovim programima i nezgrapnost u njihovim postupcima. Jednako otsustvo skupa nastupa i okvirnih namera zbog cega jedne partije zagovaraju kraljevinu ali ne znaju kakvu, druge bi republike ali ne kazu koju a sve skupa ne znaju kako bi podelile vlast ako bi do nje stigli. U toj nesnalazljivosti nekog udela ima neprijatna cinjenica da su mnogi sada u opoziciji bili koliko do juce u drustvu sa "komunjarama" kojima sada osporavaju pravo da se pozivaju na demokratiju iako se gorljivo zalazu za nju kao najbolje ponasanje u politickom zivotu i nejgovim krivinama. Celnici dveju najprisuitnijih opozicionih stranaka u nas (Vuk Draskovic i Vojislav Seselj) u svojim mladim danima bili su zustri clanovi KPJ\SKJ. To nije ili ne mora biti njihov greh ali jeste ili moze biti njihovo ogresenje o ovo sto hoce da budu sada. Njihovo sada odricanje od komunizma uveliko lici na njihov nekada pristup njemu: u drugom slucaju su banuli u njega, u prvom su iskocili. U oba slucaja sa iskljuucivim misljenjem i rigidnim ponasanjem cega radi su jos uveliko zatocenici ambivalencije sto je ocito u raskoraku izmedju onoga stp gpvpre i i ovog kako rade. Otuda praskavost u njihovom ponasanju i ceste klizavice u njihovim postupcima: emocija je dobrodosla u bracnom krevetu ali u politickoj postelji ona obicno steti. Osim, naravno, ako nije simulirana. Umesto da pokaze i prokaze pravu prirodu rezima nastalog iz neobicnog braka, nase se opozicija trosi na sitnicama i zamara na malo vaznom. Njene doskocice mogu da zabavljaju prostotu ali ne menjaju nista; osim toga nisu ni pronicljive. Antologijski primer ovog zamajavanja drugih ali i sebe je njena sprdnja sa neukusom oblacenja Nikole Saainovica, jer on, eto, uz tamno odelo nosi bele carape sto bi sada znacilo da taj covek sa skladom u oblacenju nema blage veze; neki dodaju da ga nije mogao teci jer je u gradjanski prostor banuo pravo iz tamo neke vukojebine. Ta je prica jalova za ozbiljan politicki obracun s njim i njemu nalik. Prema racunici ljudi koji nesto znaju o tome, ovaj je gospodin sa belim carapama u onoj stravicnoj inflaciji (1993) iz ovog vec ogoljenog naroda izvukao najmanje cetiri milijarde maraka, onih nemackih, u cemu ne bi uspeo ni Smail Aga Cengic, kada je skupljao porez. On je , znaci, dobro obavio posao za svoje gazde, zbog cega je zasluzio unapredjenje: sa belim carapama ili bez njuih, svejedno. Najprisutnija, ali vec dosadana osobina opozicije u nas je otsustvovanje smirenosti: ona hoce sve i odmah, pri cemu obicno ne zna sta i kada. Zbog toga kasni kada mora da pozuri, a brza kada bi bilo pametnioje da saceka. U oba slucaja nepripremljena. To je, primera radi, dugo najavljivano i odrzano Nacionalno savetovanje o osnovama nacionalne politike na Kosovu i metohiji, odrzanom u porti manastira Gracanica. U papirima za ovo Savetovanje, a ni na samom skupu, nije bilo ni reci o mogucem ili samo prizeljkivanom sazivotu albanskog i srpskog naroda na ovom prostoru, a to je, a ne politicka galama, osnova njihovog sutra - kakvo god ono bilo. Politika ce, ako joj zatreba, odmah prevrnuti curak a politicari, kada procene - lako izvuci svoju kozu: ovi srpski kao sdjto su to radili i do sada. Ostace sigurno albanski narod, a ovaj srpski samo ako bude pameti, koje do sada nije bilo. To nije ponuda nekog novog bratstva (jer se ni sa onim prvim nismo usrecili), vec zahovaranje dijaloga u kome sa albanske strane nece biti samo "posteni" (koji ovde malo znace), vec oni koje taj narod jedino priznaje kao svoje. Sa one srpske, bilo bi politicki glupo i ljudski nepristojno da srpski narod , ovaj ovde, predstavljaju oni koji svoju brigu o njemu trosw vozikajuci se od Beograda do Pristine i od ovde do tamo, pa opet isto, to jest nista. Ovi narodi se jos dugo nece grliti, ali bar bogu da jedni pored drugog zive u bilo kakvom miru, jer je on uvek bolji od bilo kakvog rata. Da se na ovim prostorima Srbima sutra ne bi dogodio Knin.

Milenko KARAN psiholog AIM Pristina