ZONA SUMRAKA
,AIM, Beograd, 12. 09, 1995.
Policija i zloupotrebe
Umesto da bude brana svakom kriminalu, policija u Srbiji ima nesluzbenu ulogu zone sumraka u kojoj se realizuje partnerski odnos drzave i mafije. Kriminal je u Srbiji postao mladji partner vlasti, a policija puki instrument za nekaznjenu zloupotrebu drzavnih funkcija i siroku skalu krsenja zakona i ljudskih prava, bilo da ih cine vlast ili mafija.
Posto od rata nema veceg kriminala, kazu sociolozi, katastrofa koja je pogodila bivsu Jugoslaviju otvorila je prostor za sve druge vidove patoloskih stanja drustva. Sankcije su samo pojacale efekat, posto je policija kao aparat aktuelne vlasti morala da zazmuri na oba oka da bi se legalizovalo nelegalno.
Pranje biografija
U vec pomenutoj zoni sumraka, pod zastitom policije i dan-danas se nesmetano odvija sverc oruzja i nafte - dva najunosnija biznisa u "petoletki" koja upravo istice. Koliko je, naocigled haotican, uvoz nafte i derivata bio u stvari dobro organizovan posao, najbolje su osetili sverceri amateri koji su pokusali da se u taj posao ukljuce kao slobodni strelci. Odmah su dosli pod udar policije koja, inache, bez zaustavljanja zna da propusti chitave konvoje cisterni koje uvoze veliki magovi tog posla, ratni profiteri bliski vlasti.
Da li je policija nelegalan uvoz oruzja dozivela kao vrhunac svoje zloupotrebe? Verovatno da nije, jer se delimicno i sama naoruzala bas na taj nacin. Recimo da je to bio policijski reket na nelegalan uvoz oruzja, a sve je obavljeno pod patriotskom zavesom, posto je trebalo naoruzati goloruki srpski narod s one strane Drine. Mozda je taj vrhunac bio uvoz iz inostranstva mnogobrojnih domacih kriminalaca koji su van granica bivse Jugoslavije bili na usavrsavanju, ako vec nisu obavljali specijalne poslove za Sluzbu drzavne bezbednosti? Ili su to bili trenuci trijumfa, kada su se ti isti kriminalci vracali sa ratista, "opranih" biografija i punih dzepova? Posto je sankcije bilo najlakse probiti uz pomoc kriminala, drzava olicena u aktuelnoj vlasti nije se libila da isprlja ruke, i da se raznim sredstvima i ljudima posluzi da bi prikupila sredstva za vodjenje rata.
U ogromnom poslu nelegalnog uvoza nafte u mrezi zakona nasle su se samo dve krupnije "ribe" - ministri u Vladi srbijanskog premijera Radomana Bozovica - Sava Vlajkovic i Velja Mihajlovic. Kao da je negde bilo reseno da samo ova dvojica plate ceo "racun" mutnih poslova oko nafte. To je postalo ocigledno kada je u centru Beograda, na stepenistu zgrade u kojoj stanuje, ubijen jedan od glavnih svedoka ove afere. Svi ostali akteri, ukljucujuci i "drzavne" banke bez kojih posao nije mogao da bude obavljen, uspeli su da se izmigolje zakonu. Vlajkovic i Mihajlovic kaznjeni su zatvorom, cime je verovatno trebalo smiriti javnost i pokazati da se u Srbiji uspesno vodi borba protiv kriminala. Podmitljivi ministri su kaznjeni, dok je policija nastavila da gleda kroz prste organizovanom svercu nafte.
Uspavana bezbednost
U kojoj meri je, na primer, zloupotrebljena Sluzba drzavne bezbednosti Srbije koja je dozvolila da joj preko granice "procuri" u inostranstvo suma od 300 miliona maraka sa Jezdimirom Vasiljevicem, organizatorom prevare poznate pod imenom "Jugoskandik"? Gazda Jezda, vlasnik privatne banke, voleo je nezvanicno da se slika u grombi-kaputu, sa sesirom na glavi i tompusom u ustima i - "heklerom" u ruci! Svojim vernim pratiocima je pricao kakve je sve zasluge imao za uvoz oruzja namenjenog Srbima u Hrvatskoj i paravojnim formacijama koje su pokrivale teritorije Istocne Slavonije i Semberije. Sigurno je da je srbijanska policija morala debelo da se pravi nevesta da bi sav novac, koji je opljackan u Hrvatskoj i Bosni, presao preko granice i bio podvrgnut "pranju" u privatnim bankama u Srbiji! Taj novac nije mogao na saltere Narodne banke Jugoslavije, ali jeste kod Jezde, dok nije "odjezdio" u Ekvador, i kod Dafine Milanovic, dok nije bankrotirala.
I u Dafininom slucaju bila je vise nego ocigledna paznja Drzavne bezbednosti. Sef tima za sanaciju Dafiment banke, koja je na hiljade stedisa ostavila bez uloga, je prof. dr Kostadin Pusara, koji je svojevremeno kao drzavni sluzbenik, snabdeven laznim legitimacijama, kontrolisao rad jugoslovenskih firmi u inostranstvu. Dakle, bavio se poslom koji je po prirodi stvari u resoru drzavne bezbednosti. A covek koji je vodio odbor Savezne skupstine, zaduzen da ispita izmedju ostalog i koliko je kriva vlasnica, jeste Vukasin Jokanovic, sada savezni ministar unutrasnjih poslova. Tako je i drzava sita, jer je preko tih banaka izvukla dobar deo deviza koje su kod stanovnistva bile sakrivene u "slamaricma", a i "ovce" su na broju, samo sto su to stedise po drugi put osisane, jer su to jednom vec iskusile sa drzavnim bankama. U svemu ovome policija nije uspela da sacuva cak ni nekoliko miliona maraka sitnine koja je ostala u trezoru Jugoskandika posle Jezdinog bekstva. Kasnije se otkrilo da je jedan od ucesnika u pljacki trezora nekada bio u specijalnim jedinicama MUP Srbije! Pitanje je, naravno, da li je taj specijalac do kraja zivota bio u vezi sa svojim nekadasnjim poslodavcima.
Pravo na - elektrosok
Od klasicnih policijskih tortura belezimo sledece: Dusana Lukica, koji je u Beogradu, tvrdi policija, uhvacen u pokusaju kradje kola, a onda u policijskoj stanici obucen u zastitni pancirni prsluk, da ne bi ostale modrice, pa pretucen bezbol palicama. Mupovci koji su se odvazili da govore kazu da je to novi specijalitet. Lukicu nisu ostale modrice, ali je podlegao unutrasnjim povredama posle tog zverskog mucenja. Dogodilo se to aprila ove godine. Bilo je i zabelezenih ubistava koja su pocinili policajci, ali su to slucajevi za sebe. Ranije ili kasnije otkrivena ubistva ciji su vinovnici bili u uniformama MUP-a, zabelezena su ove godine u Beogradu, Nisu, Jagodini, Pirotu, Trsteniku, Pristini, a slucajeva pretucenih uhapsenika ima nebrojeno mnogo. U Zajecaru su zabelezene dve optuzbe da su policajci pribegli mucenju uhapsenih - elektrosokovima!
Sistematska prebijanja Muslimana u Sandzaku, u kontinuiranoj policijskoj akciji traganja za oruzjem, vec imaju politicki prizvuk. Ovim slucajevima u Srbiji se uveliko bavio Fond za humanitarno pravo, ali bez vidljivih rezultata, sve dok novi politicki pokret na srbijanskoj sceni - JUL, nije krenuo u odmrzavanje odnosa sa Sandzaklijama. To kao da je odobrovoljilo i policiju, pa je intenzitet policijske represije u ovom delu Srbije trenutno u padu. Medju kidnapovanjima, u nezabelezen primer na jugoslovenskim prostorima spada otmica 17 Muslimana iz voza na pruzi Beograd - Bar, u selu Strpci, gde deo pruge prolazi preko teritorije Republike Srpske. Policija koja je bila u pratnji voza nije ni pokusala da spreci otmicu pretezno jugoslovenskih gradjana. Posto otetima ni do danas nema traga, sumnja se da su ih otmicari poubijali. Covek koji je u kafanama po Srbiji pricao da je izvrsio tu otmicu i pobio Muslimane, dospeo je u zatvor, ali je iz njega izisao i primirio se negde, u bosanskim brdima. U Beogradu je bio kidnapovan i novinar "Vremena" Dusan Reljic. Misli da je to ucinila Drzavna bezbednost, mada mu se otmicari nijednog trenutka nisu predstavili. Reljic je pusten, a sada je u Nemackoj, posto se tamo, verovatno, oseca bezbedniji.
Spektakularna je bila i otmica Veljka Dzakule, politicara iz redova slavonskih Srba, koju je DB ucinila u Beogradu, posle jedne najavljene emisije u kojoj je Dzakula trebalo da govori. Ako je za utehu, Dzakula, koji je ostao u Slavoniji - delu koji je Hrvatska vratila u svoje granice u maju ove godine - nista bolje ne prolazi ni u Hrvatskoj.
Lazna slika
Svakog dana u Srbiji policajci u dve intervencije prekorace ovlascenja. Tako kaze statsistika. Statistika, medjutim, belezi samo slucajeve u kojima su podnete krivicne ili disciplinske prijave. A svako ko je imao posla sa policijom zna koliko je tesko dokazati prekoracenje ovlascenja. U tim slucajevima policija u Srbiji nema uz sebe samo sud, nego i renomirane medicinske ustanove kao sto je beogradski Urgentni centar, koji, tvrde osteceni, vrlo nerado izdaje potvrde o povredama zadobijenim u sudaru sa policijom.
U Srbiji prema tvrdnjama lidera opozicionih politickih stranaka, ima izmedju 80 i 100.000 policajaca. Kao da je uporedo sa jacanjem te sluzbe rastao i broj kriminalnih dela. Iz toga mnogi danas izvlace zakljucak da se policija u stvari bavi kriminalom. Najtezi udarac policiji zadao je inspektor Dragan Mladenovic, koji je u beogradskim medijima svedocio o tome kako u samoj srbijanskoj policiji postoje dva klana koja se medjusobno razracunavaju u borbi za vlast. Policija je neefikasna - i to je rekao Mladenovic - i u to nema sumnje. A neefikasnost policije uvek je znak da nesto nije u redu.
Ukoliko su nezvanicne brojke tacne, onda jedan policajac dolazi na 100 gradjana, sto je deset puta vise od svetskih normi. Ne bore se samo klanovi u policiji izmedju sebe, nego se bori i MUP protiv MUP-a. Poznato je da su prostorije Saveznog MUP bile okupirane, i da su savezne policajce iselile njihove republicke kolege. Akciju je sproveo Milosevicev covek za specijalne zadatke Mihalj Kertes, u to vreme pomocnik nacelnika republickog MUP-a. To, navodno, nije uradjeno samo zbog kadrovskog "provetravanja" savezne sluzbe, nego i zato da bi se Kertes domogao tada najmodernije opreme za prisluskivanje koju je imala savezna Sluzba drzavne bezbednosti. Nekadasnji premijer Jugoslavije Milan Panic je optuzio Kertesa da prisluskuje tadasnjeg predsednika Dobricu Cosica, dok se Nebojsa Covic, sada gradonacelnik Beograda, zalio da savezna vlada prisluskuje Socijalisticku partiju Srbije, a predsednik Demokratske stranke Zoran Djindjic je otkrio da i njega prisluskuju. Zna se da u Sriji ima prisluskivanja, da ono prakticno ne podleze nikakvoj kontroli i da se koristi cak i za pravljenje snimaka raspolozenja javnosti uoci izbora ili posle nekih znacajnijih politickih poteza, pre svega, partije na vlasti. SDB se nije trudio da demantuje optuzbe.
A kakav je odnos policije prema stranackim liderima? Najlakse je dati odgovor na primerima Vuka Draskovica i Vojislava Seselja. Dok je bio blizak socijalistima, Seselj je mogao nesmetano da vitla pistoljem ispred Savezne skupstine, a njegov telohranitelj da puca u vazduh iz zabranjenog "uzija". Otkad su se putevi socijalista i radikala razisli, Seselj je pretplacen na zatvor zbog prekrsaja, a njegov poslanicki imunitet supalj je kao svajcarski sir. Kod Vuka Draskovica situacija se razvijala obrnuto. Najpre je pritvaran, pa i pretucen, dok se sada u gradu vidja i bez telohranitelja. Da li je u medjuvremenu u Srbiji toliko porastao stepen politicke kulture da lideru SPO ne treba telohranitelj, ili je Draskovic vec toliko blizak vlasti da vise nema cega da se plasi?
Policija u Srbiji je, inace, ispekla zanat u masovnim protestima i za nju vise nema tajni u tome kako se efikasno suprotstaviti demonstrantima. Rezim je samo jednom sebi dozvolio da bude iznenadjen silinom demonstracija, marta 1991. godine. Nakon ovih demonstracija, tadasnji ministar MUP Srbije Radmilo Bogdanovic, covek blizak Milosevicu, morao je da da ostavku. Od tog trenutka, policija je bila vise nego spremna za masovne demonstracije. To se najbolje pokazalo na Vidovdanskom saboru, juna 1992, kada su na beogradskim krovovima snajperisti branili Televiziju Beograd, istina, ne upotrebivsi oruzje. U junskim demonstracijama 1993, kada je deo pripadnika SPO napravio juris na Saveznu skupstinu, na celu sa Draskovicima, Danicom i Vukom, policija nije imala previse problema da zavede red, ali je zato na neduznim gradjanima koji su se u zlo doba zatekli na pogresnom mestu ispoljena ogromna doza brutalnosti. Mediji su bili puni snimaka isprebijanih ljudi, a ista sudbina zadesila je i bracni par Draskovic, na kojima policija nije zalila pendreke. Slike pretucenog bracnog para, koji je danima bio u pritvoru, obisle su svet, pa je, zacudjena brutalnoscu rezima, iz Pariza doputovala Danijel Miteran, supruga tadasnjeg predsednika Francuske, i izgleda uspela da smeksa Milosevica, kome je Fransoa Miteran, kazu, bio veoma naklonjen. Brutalnost policije je ostala nekaznjena, a Milosevic se smilovao i rekao Vuku Draskovicu da ga pusta iz zatvora na molbu svoje supruge Mire Markovic.
Bila je to abolicija koja je ucinila nevaznim sve kasnije sudske rasprave povodom policijske torture. A otkad je ministar unutrasnjih poslova Srbije Zoran Sokolovic, policija na sve optuzbe mudro cuti. I prolazi kroz sva iskusenja.
Viktor Jednak