MALO "SVETLOSTI" U SRPSKOM MRAKU

Lokalna stampa u Srbiji u borbi sa SPS-vetrenjacama

Udarcem na najsnazniju novinu medju lokalcima u Srbiji (6.000 tiraz) nije okoncan politicki lov na jos dvadesetak lokalnih nezavisnih novina, koje su se nedavno okupile bas oko "Svetlosti", pokusavajuci da naprave svojevrsni "pul".

AIM, Beograd,

Titova slika na zidu, sabrana dela Marksa i Lenjina, zvezda petokraka - sve je to samo deo "dekora" koji je u nemocnom besu pripremilo dvadeset novinara kragujevacke "Svetlosti" kao "docek" novoj i nametnutoj SPS - urednickoj garnituri. U stvari, kad pomenuti stignu, novinari ce napustiti prostorije i poceti da sa novim osnivacem, na nekom drugom mestu, prave svoj, prepoznatljiv, gradjanski orijentisan list, "Nezavisnu Svetlost". Bas kao sto to rade sada i novinari "Nase Borbe". Tako je okoncan sukob nezavisne uredjivacke politike i kragujevackih socijalista pod cvrstom rukom Borislava Jovica.

Udaracem na najsnazniju novinu medju lokalcima u Srbiji (6.000 tiraz), nije okoncan politicki lov na jos dvadesetak lokalnih nezavisnih novina, koje su se nedavno okupile bas oko "Svetlosti", pokusavajuci da naprave svojevrsni "pul". Tacnije, preduzece sa sopstvenom stamparijom koje bi ih stitilo od samovolje lokalnih SPS-mocnika. "Mi smo samo zecevi u sumi, odstreljuju nas kad i kako odluce", kaze danas direktor "Nezavisne Svetlosti", Pavle Cirovic. "I to sve 'po zakonu'".

Zecevi u sumi

Direktor "Vremena", Ivan Mrdjen, kaze da je "Svetlost" i udavljena zato sto je matica okupljanja svih lokalnih glasila, a vlast zeli u korenu saseci ideju o zajednickom preduzecu, koje bi sacuvalo slabacki demokratski zametak.

Recept je vec uspesno primenjen na slucaju "Borbe". Samo su kragujevacke vlasti bile mnogo efikasnije. U deset ujutru, nenadano je u skupstini ovog radnickog ("crvenog") grada pitanje "svojinske transformacije" lista stavljeno na dnevni red. Vec u podne izglasala je socijalisticka vecina da list postaje javno preduzece ( iako se po zakonu novinska delatnost ne smatra delanoscu od javnog interesa) sa novim rukovodstvom. Sud je, kako to na ovim prostorima biva, ponistio sopstvenu urednu odluku o registraciji.

Dva dana kasnije, vec je izdata "Svetlost" u reziji socijalista, na cijoj je naslovnoj strani pisalo - "list vracen gradu", iako to grad uopste nije trazio. Na kioscima se sada prodaje samo drzavna "Svetlost". O ovom slucaju saznali su Beogradjani ( radio B-92 i Stidio B su ih obavestili), osoblje ambasada, "Novinari bez granica" - jednom recju svi - osim Kragujevcana. Jer se u Kragujevcu, kao uostalom i u celoj Srbiji, moze videti samo rezimska televizija, a na kioske stize u ogranicenom broju primeraka cak i rezimu mila "Politika".

Odvedite coveka - dole

U unutrasnjosti Srbije, gde neprikosnoveno vladaju udruzene sile policije i vladajuce stranke, u poslednje tri godine dogodio se procvat lokalne nezavisne stampe: "Novi Pancevac", "Smederevac", "Borske novine", nisko "Videlo", "Mlavska zora", "Vranjske", "Obrenovacke novosti", "Has" iz Sandzaka, "Glas gore" iz Dragasa, "Zig" iz Subotice...

Iznikli su kao oponenti gradskim listovima, apologetima vladajuce stranke, nekada komunisticke, sada socijalisticke. I krnje slatku lakirovku juga kojim neprikosnoveno vlada Milosevic. Oni pisu kada se negde pojavi zutica, koju vlasti prikrivaju. Njihovi urednici ustaju rano da se domognu retkog primerka "Vremena", ili "Nase Borbe", prestampaju neki dobar tekst, pa sa takvom novinom izadju na ulicu, u potpuni informativni mrak.

Nikada se u Beogradu, na primer, ne bi saznalo, za slucaj vodoinstalatera Milana Jovica, da nije bilo lokalaca. On je, naime, dosao u zgradu milicije u Zajecaru da u podrumu zameni vodovodnu cev, a zavrsio tesko isprebijan, zahvaljujuci nespretnom inspektoru koji je miliconaru rekao - odvedite coveka dole. A voditi nekoga "dole" u zajecarskom MUP-u, znaci tuci coveka dok ne prizna, ili "prizna". Bolnu zabunu su objavile "Borske novine", i bile razgrabljene.

Njihov neposlusni urednik, Miroslav Radulovic je do sada u nekoliko navrata bio na "informativnim razgovorima", a zabranjen je i poslednji broj ovog lista. On ima nevolje i sa stamparijama. Kada se odvazio da objavi tekstove koji se ne svidjaju vlastima, za kratko vreme je morao da promeni cak tri.

Ni drugima nije lakse. "Pancevac" je , takodje, morao da postane "Novi Pancevac". "Smederevac" je nedavno za dlaku izbegao gasenje, zbog "nevaljalih tekstova", a predsednik smederevske opstine poslao je pismo-opomenu svim preduzecima - da se ne reklamiraju u ovom listu.

"Vranjske" novine jedva sastavljaju kraj sa krajem, poverio se novinaru "Svetlosti" urednik Vukasin Obradovic, tvrdeci da mu posao ometa i finansijska policija koja se pojavljuje na vratima onih privatnika koji objave reklamu u ovim novinama.

Sto juznije - to tuznije

Kad se potrose politicki i "zakonski" pritisci, na scenu stupaju ekonomski. Hartija je u rukama monopolista, a monopolisti u rukama vlasti, pa nije tesko pogoditi mogucnosti malih novina da je se domognu. Potom, u rukama vlasti su i stamparije, cak i kada su privatnici vlasnici, jer i sami zavise od politickih sila. Monopolisti se kriju i u distribuciji, pa mukom stecen novac kasni i po nekoliko meseci.

Vlasnici listova i novinari, entuzijasti koje sredina uglavnom dozivljava kao "izdajnike srpstva" ( kad vec nisu "za Slobu") cesto nevoljno priznaju da je "sto juznije to tuznije". "Videlo" nezavisno glasilo u Nisu, u gradu od 260.000 stanovnika, proda se tek u 1.200 primeraka.

Lokalni Don Kihoti sasvim razlicito vide ishod svoje borbe sa SPS-vetrenjacama.

"Na nas u Vranju gledaju kao na elementarnu nepogodu, koja ih je trenutno pogodila, desila se, traje i sad cekaju da prodje, izjavio je svojevremno novinaru "Svetlosti" urednik "Vranjskih novina", Vukasin Obradovic. "Pokusavamo da na jug, u dobro znan informativni mrak, unesemo malo svetlosti, ali je to jako tesko jer je poslovanje u konkretnim uslovima na ivici rentabilnosti. Zato je perspektiva novine sumorna".

"Ima nade za nas lokalce", kaze Miroslav Radulovic, urednik "Borskih novina". "Kad u Boru nisu uspeli, u tom uporistu vladajuce stranke, uprkos svim pritiscima, onda cemo preziveti".

Urednik "Novog Pancevca", Djordje Zojkic, veruje da rat nije izgubljen, i da ce planirano zajednicko preduzece zaziveti.

Entuzijazam i upornost objasnila je novinarka , Olivera Bergam, kada je posle visednevne bitke za slobodu "Svetlosti", na konferenciji za stampu uzviknula: " Mi ovu novinu volimo, nama je do nje stalo".

Gordana Igric