SVAKO SE MORA VRATITI NA SVOJE

Beograd Sep 9, 1995

` Intervju sa liderom preostalih Srba u zapadnoj Slavoniji,

Veljkom Dzakulom

AIM, Beograd, 9.9.1995.

Veljko Dzakula, neformalni lider preostalih Srba u Zapadnoj Slavoniji za sebe kaze da je clan predsednistva i, zajedno sa Miloradom Pupovcem, jedan od osnivaca Srpskog demokratskog foruma u Hrvatskoj. To je njegova funkcija jos iz

  1. godine, od osnivanja Foruma, ali su okolnosti za ove cetiri godine bile takve da u toj organizaciji nije mogao da radi. Sada, posle akcije "Bljesak", posto je ostao u Pakracu, nastavio je delovanje u SDF.

AIM: Kakva je sada situacija u Zapadnoj Slavoniji i u Vasem Pakracu?

  • Posle akcija "Bljeska" i "Oluje" bilo je incidenata. Slaveci pobedu grupe hrvatskih vojnika upadale su u srpska sela, ponekad provocirale i fizicki napadale pojedince. Mi smo odmah intervenisali kod UNCRO-a i ambasada tako da je brzo usledila akcija, u kojoj su oni koji su to cinili liseni slobode i protiv njih je pokrenuta istraga. Povecana je opreznost i hrvatske policije i evropskih posmatraca, tako da je sada situacija pod kontrolom, ljudi mogu slobodno da se krecu i zive. Medjutim, jos uvek nismo nasli odgovore kako da ljudi resavaju osnovna egzistencijalna pitanja. Kako da rade, a ne iscekuju humanitarnu pomoc?

AIM: Sta je sa gradjansko-pravnim statusom Srba u Zapadnoj Slavoniji?

  • Stanje je daleko bolje u Pakracu nego, recimo, na podrucju Okucana, gde je ostalo daleko manje ljudi, gde su rasuti i medjusobno nepovezani, tako da teze resavaju pitanja domovnica i putovnica. Ima otpora i u tamosnjoj opstinskoj birokraciji. Opstina Pakrac to najbolje i najbrze resava, jer smo tu najbrojniji i pritisak je najveci. Mislim da nije ostalo vise od sto ljudi koji nisu resili svoj status. Medju njima je jedan dio Srba koji tu zive, ali su poreklom iz Bosne te imaju poteskoca da dobiju dokumenta, kao i jedan dio ljudi koji su izasli iz zatvora, ali im u kompjuterima jos nisu ukinute poternice. Sve probleme sa kojima se suocavamo iznosimo pred Evropsku zajednicu, njihove posmatrace, predstavnike UNCRO . licno, cim cujem za neki slucaj maltretiranja, ili krsenja prava, odmah upoznam ambasade Francuske, Engleske, Rusije... Zahvaljujuci i njihovom delovanju hrvatske vlasti, htele ili ne, moraju te probleme da resavaju... Izborili smo se za takvu poziciju, pa su do sada, hrvatskih vlasti smenile dvojicu nacelnika opstine Pakrac, zbog toga sto nisu bili za saradnju, zato sto su bili kruti. Hrvatska je shvatila da mora menjati nesto u svojoj kadrovskoj strukturi, ako zeli da popravi odnose medju nama. Sem toga, shvatila je da od ekstrema ne beze samo Srbi, nego i umereni Hrvati, strucnjaci bez kojih nije moguc svakodnevan, normalan zivot.

AIM: Kakvi izgledaju svakodnevni odnosi Srba i Hrvata, cetiri meseca posle akcije "Bljesak" ?

  • Rekao bih da su iskustva razlicita. Ljudi se medjusobno posecuju i razgovaraju, cudeci se cemu je sve to bilo i ciji je to interes. Ali ima i provokativnih pitanja:"Jos uvek ste tu? Sta cekate, sto ne odlazite ?" Toga ima u mnogo manjoj meri. Polako se stvara klima tolerancije, trazi se mogucnost da se komunikacija uspostavi, tako da vec ima primera da ljudi zajedno rade neke poslove. Recimo, posto se sada popravljaju samo hrvatske kuce, kao zelja hrvatskih vlasti da hrvatskim prognanicima obezbede stambeni prostor, nije bilo dovoljno zidara Hrvata, pa su morali angazovati Srbe. I sada imamo dve grupe radnika, Srba, koji rade samo te poslove za devize. Tako da verujem da ce interes pobediti sve one koji su smatrali da mogu jedni bez drugih da zive i da su jedni drugima suvisni.

AIM: Tokom akcije "BLJESAK", nakon predaje, oko hiljadu i po Srba naslo se u zatvorima i po sabirnim centrima. Sta se potom dogodilo sa njima i koliko ih je jos u zatvoru?

  • Nakon odvodjenja u sabirne centre i zatvore, podvrgnuti su grubom ispitivanju, a potom su pustani. Za sada je u zatvorima zadrzano jos 111 ljudi, od kojih se najvise nalazi u Bjelovaru i Pozegi, zatimu Osjeku, Zagrebu, Lepoglavi i u Splitu... Jos traje istraga i samo je protiv nekolicine dignuta optuznica. Optuznice su generalne, bez konkretnih cinjenica i dokaza, bez svedoka, tako da bih rekao da su to, pre svega, politicki procesi, na sta pokusavamo upozoriti i medjunarodne posmatrace i diplomate. Sada je osnovni problem njihova pravna zastita. Treba naci dovoljan broj advokata i para za te advokate, da dodju u Bjelovar, u Pozegu, u Osjek, kako bi smo ubrzali te procese i kako bi ti ljudi sto pre dosli na slobodu. Za sada dobijam sa svih strana samo verbalnu podrsku, a nikakvu konkretnu pomoc , sto me brine jer ljudi zasluzuju da im se pomogne da se spoje sa svojim porodicama i da shvate da nisu ostavljeni na milost i nemilost...

AIM: Imate li kontakte sa vlastima, sa zvanicnicima u Zagrebu?

  • Postoje kontakti i ja bih rekao da su korektni. Imamo ih i mi iz Demokratskog foruma, ali i Savez srpskih organizacija, gospodin Djukic, gospodin Pupovac, gospodin Tatalovic, koji je predsednik Saveza srpskih organizacija. Imali smo razgovore u vezi sa posledicama akcije "Oluja" sa gospodinom Dodigom, koji je ministar za etnicka pitanja. Ja sam nedavno razgovarao o problemu zaposljavanja. Zapravo, imamo bolju komunikaciju sa ljudima iz Vlade u Zagrebu, nego sa lokalnim vlastima u Pakracu. Rekao bih da su ljudi u lokalnim vlastima ograniceni, nesposobni za funkcije koje, kako oni kazu, obnasaju. Jednostavno, oni se boje razgovora i komunikacije, jer se plase da time moraju poceti resavati probleme zajednickog zivljenja na tim prostorima.

AIM: Kakav je vas utisak, da li je hrvatska vlast uopste raspolozena za povratak Srba na prostore na kojima su ziveli?

  • Postoje dvije linije u Hrvatskoj. Jedna shvata da Hrvatska ne moze biti etnicki cista, da ne moze biti bez Srba i da je sve ovo sto se desilo katastrofa i za Hrvatsku kao drzavu, koja silno zeli ostati u Evropi. Imate i drugu liniju koja zeli da se po svaku cenu trajno resi Srba, pa da posle toga razvija svoju demokratsku Hrvatsku. Struja koja je za ostanak Srba u Hrvatskoj je znacajna, to su izuzetno kvalitetni ljudi, ali je klima takva da oni ne smeje biti jako glasni. Njihovi deluju u tom pravcu, ali previse tiho i sporo i Srbi jos uvek napustaju Hrvatsku. Mislim da mora pobediti razum i da medjunarodna zajednica ne sme dozvoliti da Hrvatska bude etnicki cista. Demokratizacija Hrvatske moguca je jedino povratkom Srba, pre svega u Krajinu, a onda i u citavu Hrvatsku. Normalno, to podrazumeva i povratak Hrvata i Muslimana i svih drugih na prostore gde su ziveli. Mislim da nema srece ako se vrate jedni bez drugih. U to sam se uverio i nedavno. Grupa prognanika, Srba i Hrvata iz Petrinje, otisla je tamo da vidi sta im je sa imovinom. I nakon stisavanja prvih emocija, kad su videli da su im kuce citave, svi su rekli isto: "Nema nam komsija ! Nemamo sa kim da zivimo !" I nisu ostali tamo, jer nema komsija ! Sa tim se suocavaju svi koji se sada vracaju tamo gde su ziveli. Zato se svi moraju vratiti na svoje .

AIM: Cini se da se ipak odigrava sve suprotno, da se upravo ostvaruju planovi o "humanoj razmeni stanovnistva". Predsednik Tudjman je i nedavno izjavio kako je o tome jos 1992. u Zenevi razgovarao sa Dobricom Cosicem, tadasnjim predsednikom SRJ ?

  • Ako su oni to zbilja dogovarali, kao sto se govori, onda bi oni trebalo prvi da se presele, da gospodin Tudjman ode u Beograd, a gospodin Cosic u Zagreb, ili u Knin. Pa, ako oni mogu tako da se presele, tamo da zive, mozda ce i neko drugi poci za njihovim licnim primerom, mozda ce narod shvatiti da je tako nesto moguce. A ovako, preseljavati negog drugog, da bi zadovoljio interese svoje drzave kako si je zamislio, zlocin je prema narodu, kako onom koji se seli tako i onom prema koji ostaje i to ne moze biti trajnog karaktera. I u razgovorima koje sam imao sada u Beogradu, u strankama i u drugim krugovima, dobio sam cvrsta obecanja da cemo zajedno raditi na povratku prognanog stanovnistva, kao i na resavanju pitanja statusa nas koji smo tamo ostali da zivimo. Naravno, ja ne mislim da je sada moguce okrenuti kolone koje su otud bezale i reci "hajdmo nazad", jer to nije pitanje necije zelje, nego prevashodno politicko pitanje koje se mora resavati i pred medjunarodnom zajednicom, koja snosi deo odgovornosti za tragediju koja nas je snasla.

AIM: Milite li da je, posle svega realno traziti i ocekivati primenu plana Z4, kako za Istocnu, tako i za Zapadnu Slavoniju, i za ceo prostor bivse Krajine?

  • Hrvatska sada insistira samo na resavanju Istocne Slavonije i Baranje, po principima Plana Z4 i to ne vise na pet, nego na tri godine, ali tu postoji ogroman problem. U Istocnoj Slavoniji i Baranji zive pretezno Srbi iz Zapadne Slavonije, koji su proterani iz svojih kuca, koje su zapaljene. Sada govorim svima da ne mogu vratiti Hrvate u taj prostor, jer se Srbi koji su u njihovim kucama nemaju gde vratiti. Tako da ako neko zeli ozbiljno da resava taj problem, mora i prostor Zapadne Slavonije da stavi u Plan Z4 i da se ekonomskim programima za obnovu i rekonstrukciju omoguci povratak ljudima. Povrh toga, Plan Z4 , koji je Milan Babic potpisao dan pred pocetak "Oluje", treba vratiti i da bi Hrvatska shvatila da ne moze silom resavati etnicko pitanje iseljavanjem ljudi te da, zbog onoga sto je ucinila, mora p rihvatiti Plan Z4. Mislim da je to jedini put mira i stabilnosti na prostorima bivse Jugoslavije i Balkana.

AIM: Gospodine Dzakula, kao zagovornika politickih, a ne vojnih resenja, jos 1992. godine su Vas uhapsile tadasnje krajinske vlasti a 1993. bili ste kidnapovani u samom centru Beograda. Osecate li se bezbedno sada u Beogradu?

  • Da, osecam se bezbedno, ali mi je ostalo u secanju sve sto mi se dogodilo. Nadam se da su bar sada mnogi shvatili koliko sam bio u pravu, kada sam opominjao na opasnost koja nam je pretila zbog pojedinaca koji su bili na mestima kojima nisu dorasli. Ja sam i dvadesetak dana pre "Oluje" upozoravao da je moguce sve sto se potom desilo. I sada govorim, makar se to nekome opet ne svidjalo : Ne sme se Istocna Slavonija odvojeno posmatrati ! Sta je sa onim preostalim, vecim delom Krajine, koji niko ne bi smeo da zanemari? Ni medjunarodna zajednica, ni Hrvatska, ni svi pregovaraci koji su u to umesani. Mnogo je nesretnog naroda da bi neko sada mogao preuzeti na sebe odgovornost da se bavi samo tim problemom, samo Istocnom Slavonijom.

RADE RADOVANOVIC