LEVI DIREKT

Socijalisti Srbije pred novom Osmom sednicom

Razalovanjem Milorada Vucelica, direktora rezimske televizije u Srbiji, za koje su znali mnogi clanovi JUL, a nisu i neki najvisi funkcioneri SPS, Milosevic je udario na cetiri unutarpartijska lobija: "nacionalni", "biznismenski", "cinovnicki" i lobi "lokalnih gazda"

AIM, Beograd, 4. 9. 1995.

Kada se pre desetak dana Slobodan Milosevic, predsednik Srbije i "zamrznuti" predsednik vladajuce Socijalisticke partije Srbije, pojavio na sednici Glavnog odbora mnogi nisu uspeli da skriju iznenadjenje. Jednostavno: Milosevica nisu ocekivali. A Milosevica su na sednicu dovela upozorenja da se na njoj sprema veliki napad na JUL, pokret na cijem se celu nalazi dr Mira Markovic, njegova supruga.

Iznenadni dolazak nagovestio je da ce se obistiniti ono sto je "julovac" Zoran Cicak pre samo jednog meseca najavio: "Osma sednica u redovima SPS". Doduse, Cicak je tada odstranjen iz vrha JUL, sada se cini, ne samo zbog starih racuna sa Zoranom Todorovicem, generalnim sekretarom Udruzene levice, vec i zato sto je "prerano zakukurikao" i "otkrio akciju".

Iznenadjenje

Sednica Glavnog odbora protekla je u sukobu Mihajla Markovica, doskorasnjeg "ideologa SPS" i Slobodana Milosevica. Markovic je Milosevica optuzio za losu nacionalnu, drzavnu i personalnu politiku, a zamerio mu je i favorizovanje JUL-a. Niko se od prisutnih nije ni saglasio sa Markovicem, niti je opovrgao njegove reci. To je ucinio jedino Milosevic, ali su i njegove reci propracene - tisinom. I taman kada su u javnost dospeli sturi detalji o obracunu medju socijalistima, deo politicke carsije je poceo da prica o smenjivanju Milorada Vucelica, direktora drzavne Televizije i sefa poslanickog kluba socijalista u Skupstini Srbije. Za celu pricu izuzetno je vazno da se zna da je vest dosla iz krugova JUL-a, da njegovi clanovi (Cicak i Ljiljana Habjanovic-Djurovic) preko novina traze Vucelicevu ostavku skoro godinu dana (na tom spisku su bili i Bora Jovic, Mihajlo Markovic, Brana Crncevic, Milomir Minic), a da je zbog slicnih zahteva mesto direktora TV Politika izgubio Aleksandar Tijanic, sadasnji direktor BK televizije (u bliskim odnosima sa Mirom Markovic).

Zgranuti su bili neki socijalisticki ministri kada je na sednici Vlade Ratomir Vico, ministar informisanja, predlozio smenjivanje Vucelica i to pod tackom "razno". Neki su pomislili da je rec o "dogovoru" premijera Marjanovica i Mire Markovic, ali su na pauzi, posle okretanja telefona, saznali odakle vetar duva, pa su pokusavali da "promene misljenje". A odakle je duvao vetar, saopstila je Nada Popovic-Perisic, ministarka kulture, rekavsi: "Ako Milorad Vucelic ne prihvata sugestiju predsednika Republike, onda tu nema sta da se razgovara". Dakle, Milosevic je trazio od Vucelica da podnese ostavku, direktor Televizije Srbije je vise voleo da bude smenjen.

Zasto je Milosevic smenio Vucelica? Verovatno, najmanje zato da bi ispunio zelje dr Mire Markovic (koja, bez objasnjenja, vec u dva broja "Duge" ne objavljuje svoj "Dnevnik"), vec zato sto Vucelic nije pokazao dovoljno entuzijazma i kreativnosti u televizijskoj prezentaciji nove Miloseviceve politike "mir po svaku cenu"; sto je bez zvanicne dozvole napadao JUL; sto je zadrzao suvisnu dozu "patriotizma-nacionalizma"; sto se isuvise posvetio "privatnom biznisu"...

Smenjivanjem Vucelica, mnogo vise nego raspravom sa Mihajlom Markovicem, Milosevic je "udario" u cetiri partijska lobija: "patriotsko-nacionalni", "biznismenski", "cinovnicki" i lobi "lokalnih gazda". Socijalisticka partija jeste skup ljudi okupljenih oko drzavnih monopola na novac, vojsku, policiju i "istinu" i koji zele da ga sto vise iskoriste i za sopstvene interese. "Ideoloski", oni se dele u nekoliko grupa. "Levicu", ljude bliske JUL-u: Slobodan Unkovic, Radmilo Bogdanovic, Vladimir Stambuk, "biznismenski lobi": dvojica Tomica, Tomica Raicevic, Dusan Matkovic, Nikola Sainovic, Mirko Marjanovic, Perucic, Nebojsa Covic; "cinovnicki lobi": Milomir Minic, Zoran Andjelkovic; lobi "lokalnih gazda": Dobrivoje Budimirovic, Raka Radovic... Vucelic je imao izuzetno dobre odnose sa "biznismenskim lobijem" (kruze nepotvrdjene price da se i sam oprobao u pravljenju novca i da ima firmu u Svajcarskoj) sa kojim deli uverenje da ne treba dopustiti ni JUL, niti Srpskom pokretu obnove, da sirenjem u Vladi, odnosno ulaskom u Vladu (o cemu se ovih dana vode izuzetno intenzivni razgovori) - dobiju deo kolaca koji sada "jede" samo SPS.

Slobina ponuda "rodjacima"

Cinjenica je da je smenjivanje Vucelica "islo" potpuno mimo partijske strukture SPS, sto znaci da je Milosevic tako poslao poruku "strukturi" da nije bas toliko mocna. A taj partijski establisment bi svakako ulaskom SPS u JUL pao na hijerarhijskoj lestvici. Najvecu netrpeljivost prema agresivnom JUL-u dosad su pokazali upravo ljudi iz lobija "lokalnih gazda", kojima je pokret levice na terenu pokusao (ponegde i uspeo) da uzme deo vlasti. Upravo su na lokalnom terenu bili dosad najzesci obracuni JUL i SPS, od kojih je onaj u Topoli, gde socijaliste kontrolise Bora Jovic, postao simbol otpora vladajuce stranke agresivnim pulenima Mire Markovic.

Od svih razloga sukoba sa ljudima iz svoje stranke - Milosevic ce, izgleda, prvo otklonitii onaj sa strankom svoje zene. Po jednoj informaciji, odluceno je da po lokalnim organizacijama socijalista pocne rasprava o njihovom odnosu sa JUL, a po drugoj je vec na pomenutom Glavnom odboru Milosevic kazao da nije dopusteno biti istovremeno clan i SPS i JUL.

Za razumevanje slozenog politickog mozaika u Srbiji treba dodati i sveze poklapanje stavova SPS i Srpskog pokreta obnove Vuka Draskovica. Iako uticajni funkcioner SPS smatra da ovo ne treba tumaciti kao najavu za eventualnu koaliciju, jedan clan SPO tvrdi: "Sloba nam nudi toliko da ce biti i za sve nase rodjake".

Izgleda da bi, u trenutku kada se sprema da potpise "kapitulaciju sopstvene politike", Milosevic zeleo da u taj nevoljni posao uvuce sto vise ljudi, da tezinu poraza podeli sa drugima i da se istovremeno prikaze kao pravi vodja svih Srba, a ne samo kao apsolutni paroh socijalista. Tako je u poslednje vreme sasvim "odledio" svoje odnose sa direktorom kompanije "Politika", Zivoradom Minovicem, uz ciju se podrsku svojevremeno ucvrstio na vlasti. Na tu novu politiku morace da pristanu i clanovi njegove stranke, pokusavajuci pri tome da Milosevic drugima da sto manje, a sopstvenoj stranci sacuva sto vise moci i novca.

Milosevicu nije svojstveno da se okolo razbacuje darovima. Jednostavno: kao sto SPS ne bi postojala bez Slobodana Milosevica, ni on ne bi imao moc koju poseduje bez stranacke strukture socijalista. Naravno, vise puta je dokazano, da je Milosevicev rejting medju biracima Srbije bio uvek iznad onoga koji je imala SPS. Brak iz racuna, najkraci je opis odnosa SPS i Milosevica.

Zato jedan clan SPO kaze da misli da ce Milosevic "skinuti jos oko dvadesetak krivih ili neduznih, vaznih ili nevaznih es-pe-esovskih glava tek da bi disciplinovao stranku, da pokaze ko je gazda; i da ce se JUL utopiti u SPS, jer je izgubio svoju jedinu i omiljenu temu - obnovu 'velike' Jugoslavije".

Drugacije razmislja jedan opozicionar-biznismen, dobro upoznat sa stanjem u SPS: "JUL je shvatio da se sada Milosevic prevashodno bavi spoljnom politikom. Zato je krenuo u ofanzivu u pokusace da prosiri svoje prisustvo u Vladi. Nece mu smetati ni ulazak SPO u Vladu, niti da novi mandatar bude iz Nove demokratije, jer ce i jedno i drugo slabiti moc socijalista, sto je trenutno JUL-u i najvaznije".

U svim ovim kombinacijama presuditelj ce biti Milosevic. On je i dosad pokazao vestinu da istovremeno sedi na dve-tri stolice, da svadja svoje saveznike, da ih malo koristi, a malo "zaledi". Otuda i ne treba zuriti sa bilo kakvim zakljuccima, ukoliko za koji dan uslede nova razalovanja medju socijalistima, ili "unapredjenja" medju JUL-ovcima i es-pe-ovcima Vuka Draskovica. Umeo je Milosevic da, na primer, koristi Mladica u obracunima sa Karadzicem, iako je sve vreme znao da je generala teze kontrolisati i da je on mnogo tvrdji orah od paljanskog vozda. Medjuljudski odnosi, odnosno "kadrovska politika" - to je Milosevicevo carstvo igre.

Dragan Bujosevic