OLUJA I U SLOVENIJI
Dogovor o saradnji slovenacke i hrvatske vojske
AIM, LJUBLJANA, 2.9.1995. U letnjem mrtvilu na slovenackoj politickoj sceni, gde je odmarajuce Slovence uzdrmala, pa i to za kratko, hrvatska vojnicka akcija Oluja u Krajini, pravu oluju u javnosti prouzrokovala je agencijska vest o splitskom susretu slovenackog ministra odbrane Jelka Kacina sa svojim hrvatskim kolegom Gojkom Suskom i njihova zajednicka najava da ce obe zemlje poceti sa pripremama za potpis dogovora o vojnickoj saradnji.
Sve se desilo potpuno neocekivano. Ministar Kacin je otisao na godisnji odmor. Za svoj cilj izabrao je Hvar, znaci Hrvatsku kao i velika vecina Slovenaca. Ali za vreme odmora iznenada se pojavio u Splitu i sastao sa ministrom Suskom na neformalnom susretu. I dok se medjunarodna javnost (kao i slovenacka) uzbudjuje zbog nacina kako je izvedena hrvatska Oluja, koji je imao za posledicu jedno od najvecih preseljenja odnosno beg jednog naroda na ovim prostorima, Kacin je nasao za shodno da Susku tom prilikom i cestita "na uspesnoj akciji". Slovenacka javnost je reagovala prilicno ostro. Prvo joj se ne svidjaju bilo kakvi savezi sa Hrvatskom, a drugo, mnogi su novinski komentatori upozoravali da su prebrze cestitke povodom Oluje bile neprihvatljive ali jos nekako razumljive, jer su pojedini ministri (na primer ministar unutrasnjih poslova Ster) istrcali, ali su zakasnele reakcije Jelka Kacina jos gore i da je veliko pitanje bas u tom trenutku sklapati dogovore o vojnoj saradnji sa Hrvatskom.
Ministar Kacin za sada cuti ali su se oglasili neki zvanicnici iz ministarstva odbrane. Tako je drzavni sekretar u ministarstvu odbrane Boris Znidaric, koji je bio clan slovenacke delegacije na splitskom susretu komentirao da je neumesna svaka uzbuna. Prvo je naglasio da je izjavu o dogovoru obe vojske dao ministar Susak a ne i Kacin. Po njemu, glavni cilj tog dogovora bila bi razmena vojnih atasea obe zemlje a nikako i sporazum o nekom sigurnosnom dogovoru koji bi ukljucivao pomoc ili saradnju u vojnim operacijama. Slovenacki drzavni sekretar je tom prilikom dao intervju naedeljniku Mladina, u kome objasnjava da su u Splitu razgovarali o buducem papiru za koji se jos ne zna hoce li biti memorandum ili bas dogovor, ali po svemu sudeci bit ce ovo prvo. Naime, Slovenija ima slicne dokumente potpisane sa raznim drzavama. Radi se o cetiri okvirna dogovora o saradnji medju ministarstvima odbrane koje je Slovenija potpisala sa Madjarskom, Ceskom, Austrijom i Makedonijom, dok su sklopljena tri memoranduma sa Albanijom, Velikom Britanijom i SAD. Slicni dogovori, odnosno memorandumi su u pripremi jos sa Nemackom, Slovackom, Italijom i Francuskom. Svi predstavnici ministarstva odbrane koji su se javno oglasili povodom najave dogovora sa Hrvatskom naglasavaju da se radi o pripremi dokumenta bez konkretnih obaveza vojne saradnje dve susedne vojske, u okviru koje je moguce, na primer, razmena profesora i drugi oblici saradnje na polju skolovanja kadrova, saradnja centara za istrazivanje i slicno.
Reakcije na "dogovor o dogovoru" bile su ipak glasne. Prvi se javio Zmago Jelincic, predsednik Slovenacke nacionalne stranke, koji se vec duze vremena zalaze za opreznu i mnogo ostriju politiku prema Hrvatskoj. Po njemu bi dogovor sa Hrvatskom znacio ponovno ukljucivanje Slovenije u konfliktno podrucje Balkana i potsetio na neke ideje, koje su se pojavljivale u nekim izjavama Janeza Janse pa i Lojza Peterlea, o mogucoj konfederaciji Slovenije i Hrvatske. Jelincic je stavio odlucno NE, dok je Demokratska stranka ocenila bilo kakvo sklapanje sporazuma sa drzavom koja je u ratu kao nepromisljen i prebrz cin i upozorila da bi svaki takav ugovor trebao biti ratifikovan u parlamentu. Hriscanski demokrata Lojze Peterle u takvom ugovoru ne vidi nikakvih strahova i pretnji, ali se i on zalaze za redovnu proceduru usvajanja u parlamentu.
I dok su se stranacki lideri javljali, vlast je neko vreme cutala, da bi se pre par dana konacno saznalo da je ministru Kacinu poslao sve pre nego prijatno pismo i premijer Janez Drnovsek. Iz krugova blizu vladi saznaje se da je predsednik vlade Drnovsek negativno ocenio posledice Kacinovog susreta sa Suskom u Splitu i da ga je pri tome obavestio da bi se pre takvih odluka ipak trebao posavetovati "u sirem krugu". Naime, kazu nasi izvori, Drnovsek je Kacina upozorio na isto kao i Jelincic - da ne bi bilo dobro da Sloveniju bilo ko povezuje sa krizom i ratom na teritoriji bivse Jugoslavije.
Na sve to je kao tacka na "i" stigla vest kako je usred Piranskog zaljeva patrolni camac hrvatske policije zaustavio dva slovenacka ribarska broda i pokusao ih odvesti do Umaga. Brodovi su pozvali u pomoc najnoviji brzi i najsavremenije opremljen camac slovenacke policije koji je "ubedio" hrvatsku policiju da se povuce. To je u vec ionako ne bas idilicne odnose izmedju dve susedne drzave unelo i nove napetosti tako da je Kacinov i Suskov plan ocigledno bio stvarno preuranjen.
JANJA KLASINC