KRAJISNICI NA KOSOVU

AIM, Pristina, 19. 08. 1995.

Plodovi balkanske oluje

Hrvatska "Oluja" je svojim vetrom uspela da preko granice otera more Srba, koji se presli i Drinu kako bi sebi nasli utociste. Srpske vlasti su javile da je granicu Srbije do sada preslo oko 150.000 Krajisnika i da se oni zbrinjavaju po raznim centrima na teritoriji Srbije. Deo izbeglica stigao je i na Kosovo - po zvanicnim srpskim podacima njih oko 2000, a prema albanskim oko 3000. U srpskim sredstvima informisanja se najavljuje 16 do 20 hiljade Krajisnika koji bi se smestili na Kosovu. Ovih dana se oglasio i SPS za Kosovo, isticuci da na teritoriji Kosova ima mogucnosti za veci smestaj izbeglica iz Hrvatske, sto ukazuje da se i nadalaje planira odredjena brojka naseljavanja krajiskih Srba na ovom podruciju. Po nekim proracunima, po hotelima, odmaralistima, studentskim domovima i slicno moze se naci oko 15 do 20 hiljada kreveta za prihvat izgeglica.

U razgovoru sa predsednikom prinudnog organa Crvenog krsta za Kosovo Borom Moracicem i sekretrom Ruzicom Simic, saznajemo da se prihvat izbeglica ne obavlja preko Crvenog krsta vec preko specijalnog koordinacionog tela, Staba za prihvat izbeglica, koji predvodi, kako nam rekose, "zamenik nacelnika kosovskog okruga" Milos Nesevic. Stabovi su organizovani i po opstinama, sto znaci da ih ima ukupno 24. G. Nesevic kaze da se radi o privremenom smestaju, i kako se nada da ce se ti ljudi jednom vratiti na svoja ognjista, da su u pitanju ljudi u nesreci kojima treba pomoci i da ovo ne treba da brine gradjane Albance. Na pitanje da li bi se ovi ljudi mogli, recimo, "privremeno" zaposliti u Trepci, "zamenik nacelnika" istice kako ne bi bilo lose za sve nas, i za drzavu, da se rasteretimo njihovog izdrzavanja. Ovih dana oglasio se i novi prinudni direktor kombinata "Trepca" Novak Bjelic, medijska zvezda prilikom nedavne Milosceviceve posete "Trepci", izjavljujuci da u ovom poznatom kosovskom rudniku, odakle su isterani radnici Albanci, ima slobodnih 550 radnih mesta.

U kontekstu vec duze poznatog javnog plana drzave za naseljavanje Kosova sa 100.000 Srba kojima bi se dodelile razne benificije, kao besplatno zemljiste, posao, krediti, pa i kuce, dolazak srpskih izbeglica na Kosovo izgleda drugacije od samo "pomaganja ljudima u nesreci". Ranije je, zbog teskog politickog, ekonomskog i sveukupnog stanja na Kosovu, plan izgledao tesko ostvarljiv - gde naci tih 100 hiljada Srba koji bi dobrovoljno hteli na Kosovo? Sada je on dobio sasvim novi element. Srpske izbeglice, koje su aspoulutno sve izgubile, ne mogu birati gde ce i kako ziveti. Talas izbeglica koji je preplavio Srbiju upravo se poklopio sa prvim zavrsecima gradnje planskih naselja za srpske koloniste.

Izgleda kao da su krajiski Srbi postali sredstvo dvostruke igre. Posle njihovog "ciscenja" u Hrvatskoj - za koje mnogi svetski poznavaoci balkanske situacije isticu da je bio srpsko-hravatski "joint venture" - sada su na teritoriji koju treba "ocistiti" od 90% albanskog elemenata. Uzgred, teritorija Kosova je priblizno iste velicine kao Krajina (oko 10 hiljada kvadratnih kilometara), ali je jedno od najnaseljenjih podrucja u Evropi sa oko 2 miliona ljudi, i optereceno teskom bezbednosnom ali i ekonomskom situacijom. Izgleda da ce se za ovu situaciju postarati nove mere srpskih vlasti, kao sto je Zakon o drzavljanstu. Po postojecem predlogu zakona, Albanci koji su memenatalno van Kosova - procenjuje se da ih ima oko 350 hiljada - ostali bi bez drzavljanstva SRJ. I eto novog prostora za promenu etnicke strukture Kosova, koja se kao dugorocni plan srpske politike nimalo ne skriva.

Dolazak srpskih izbeglica je u velikoj meri uznemirio Albance na Kosovu, pa se svakog dana preko medija mogu cuti reagovanja albanskih partija i organizacija na ovaj dogadjaj. Narocito se istice bojazan da ce oni biti baza za regrutovanje novih deset hiljada vojnika i policajaca Srba za Kosovo. Tim povodom oglasili su se i predsednik Albanije Berisha kao i ministar spoljnih poslova Sereci, dok je ministar odbrane Zhulali rekao da Albanija ne moze ostati skrstenih ruku ako se neko zlo desi na Kosovu. Reagovanja su dosla i od drugih susednih juzno-balkanskih drzava. Ministar odbrane Makedonije Blagoje Adjinski i zamenik ministra odbrane Grcke Kuriotis osudjuju dolazak srpskih izbeglica na Kosovo kao nesto veoma opasno za stabilnost juznog Balkana. Njima su se pridruzila i reagovanja americkih vlasti, ali koliko sve to moze uticati na dolazak srpskih izbeeglica na Kosovo tesko je reci.

Srpske vlasti nastavljaju sa propagandom za pomoc i njihov prihvat na Kosovu, mada izbeglice ne dolaze rado na ovu teritoriju. Kada je jedna grupa izbeglica vozom stigla u Pec, saznavsi da su stigli na Kosovo a ne u Beograd, kako im je bilo obecano, ljudi nisu hteli da izadju iz voza, vec su trazili da budu vraceni. Na scenu je stupila policija Srbije, i posle njihove akcije "ubedjivanja", izbeglice iz Krajine nasle su se po hotelima u opstini Istok. Slicno se desilo i sa onima koji su stigli na Kosovopoljsku zeleznicku stanicu.

Nepopularni koopredsednik konferencije za bivsu Jugoslaviju Karl Bildt je pre nekoliko dana izrekao jednu misao koja je neke iznervirala a neke uznemirila. On je rekao da se prihvatanjem "fait acompli" u Hrvatskoj otvara put Milosevicu da isto ucini i na Kosovu.

Ylber HYSA