EPIDEMIJE NA KOSOVU

Kao i svake godine, Kosovo je prava "meta" raznoraznih virusa i epidemija koje je, gotovo, savremeni svet u potpunosti zaboravio. Sto zbog neregulisanih kanalizaciono vodovodnih sistema, uglavnom po manjim mestima i selima, sto zbog nehigijensskih uslova u kojima, iz raznoraznih razloga, zive gradjani ovog regiona, ali i nepravovremene neinformisnosti stanovnistva i verovatno najnizeg stepena zdravstvene zastite, ne prodje ni jedna godina da statisticki podaci ne pokazu barem neki stepen vise ili zarazenih ili umrlih u odnosu na prethodnu godinu. Zbog vec poznatih nesuglasica aktuelnih srpskih vlasti i lekara Albanaca, vec pet godina se i ne moze na pravi nacin pratiti zdravstveno stanje stanovnika Kosova. U pristinski bolnicki centar, doduse lece se najdrasticniji slucajevi, ili oni gradjani albanske nacionalnosti koji jednostavno nisu u bogzna kakkvoj materijalnoj situaciji da bi se lecili na privatnoj klinici. A pitanje je koliko i privatne zdravstvene ustanove raspolazu, u slucajevima epidemija, neophodnim prostorom, medikamentima i injekcijama. Pored uobicajene zutice i trbusnog tifusa, ovu godinu "obelezio" je virus Hanatam, koji je za nepunih mesec dana odneo cak 10 zivota. Na infektivnoj klinici u Pristini trenutno se leci 43 osobe obolele od hemoralgicne groznice, ali se stice utisak da zdravstveni radnici osim sto primaju slucajeve ne rade nista na sprecavanju daljeg sirenja ove bolesti. Jedino sto je primetan veliki strah kod gradjana, pa se cesto moze cuti "da sirenje ove zarazne bolesti moze poprimiti posledice epidemije koju je nedavno izazvao virus embole". Do sada su samo evidentirana zarista. Zarazeni bolesnici se javljaju uglavnom iz okolnih sela opstine Pec, Orahovca, Srbice, Kline, i svi su albanske nacionalnosti. Karakteristicno je da se zitelji ovih gotovo etnicko cistih sredina uglavnom bave poljoprivredom i stocarstvom, tako da je "uzrok " zaraze poznat. Ima i misljenja da su epidemije upravo u ovim regionima ceste zbog poremecaja ekoloske ravnoteze, prouzrokovane prekomernom secom suma. Ako je verovati statistickim podacima, u poslednjih pet godina od hemoralgicne groznice, na Kosovu se razbolelo 61 lice, od kojih je 27 umrlo. Epidemioloska sluzba Zavoda za zastitu zdravstva nije nasla za shodno da preduzme bilo kakve zastitne mere i ako se prvi zarazeni pacijent javio infektivnoj klinici jos marta ove godine. U maju mesecu se broj povecao na cetiri, od kojih je jedno lice umrlo, a vec u junu, od 12 zarazenih umrlo je 7 osoba. Trenutno se na klinici leci 26 gradjana. Iako ovaj virus prenose insekti i poljski misevi, izvor zaraze moze biti i zarazena osoba, pa je za lecenje obolelih neophodno obezbediti karantin. Medjutim, po recima naseg sagovornika doktora Saliha Ahmetija, koji je i jedan od najpoznatijih infektologa na Kosovu, kaze da "jos uvek nista nije preduzeto i da se oboleli tretiraju kao i svi ostali bolesnici". Epidemiolozi, infektolozi, a ponajvise gradjani Kosova svesni su da se ovo leto nece zavrsiti sa ovih par "epidemijica". Iako se razne inostrane humanitarne organizacije, koje su vec godinama prisutne na Kosovu, jos uvek nisu pojavile na terenu, ipak se najvise racuna, sto na njihovu strucnu pomoc, sto na pomoc u lekovima i drugom medicinskom materijalu.

Tahire GOVORI AIM Pristina