KUDA ZURI KARL BILT?

Milosevic spreman da prizna Bosnu

Samo sto je dobio mesto u prvom pregovarackom timu za probleme prethodne Jugoslavije, Karl Bilt je hteo da postigne odlucujuci "pogodak", ali su ga u tome sprecili predstavnici Kontakt grupe. Na ministarskom sastanku u Londonu, gde je Kontakt grupa raspravljala o tome kako da se medjunarodne snage suprotstave generalu Ratku Mladicu koji osvaja muslimanske enklave pod zastitom UN, Bilt se pojavio s obecanjem predsednika Srbije Slobodana Milosevica da je spreman da prizna Bosnu i Hercegovinu, a za uzvrat da Jugoslavija bude oslobodjena sankcija. Ono sto se Biltu ucinilo kao gotov sporazum, vrlo odlucno su relativizovali Amerikanci, rekavsi Biltu da je on veoma blizu sporazumu, ali da taj sporazum jos nije postignut.

U Beogradu, zahteve Amerikanaca povezuju pre svega sa statusom Bosne i jos ostrijom izolacijom bosanskih Srba, koje bi trebalo da sprovede Beograd. Izvesni politicki krugovi tvrde da Amerikanci traze i da godinama nadziru granicu na Drini, sprecavajuci tako realizaciju ideje Velike Srbije. Sledeci zahtev se odnosi na status Kosova u Srbiji, i na punu autonomiju za koju se traze garancije od Milosevica. A treci kamen spoticanja jeste jugoslovenski novac koji je zarobljen u svetskim bankama. Naime, ako se i ukinu sankcije Jugoslaviji, to ne znaci da ce i Amerikanci automatski osloboditi srpski novac zarobljen u njihovim bankama. Zna se da su Sjedinjene Americke Drzave i ranije, umele da primene "zamrzavanje" novca zemljama sa kojima su bile u sporovima.

U svakom slucaju, diplomatski sporazum sa Srbijom, koji je nagovestio Bilt, predstavlja i za samog Milosevica dramatican zaokret, narocito na srpskoj politickoj sceni, uprkos tome sto neke opozicione stranke podrzavaju predsednika Srbije, glasno savetujuci da preduzme taj korak. Onog trenutka kada se u Beogradu stidljivo saznalo - samo je deo medija objavio tu informaciju, a to nisu ucinile "Politika", drzavna "Borba" i drzavna Televizija - da je ucinjen taj prvi sudbonosni korak ka priznanju Bosne ( sad se prakticno traze nacini kako da se usklade interesi), radikalne opozicione partije zestoko su reagovale.

Posto su Vojislav Seselj i njegov zamenik u zatvoru, javio se mladi poslanik Aleksandar Vucic i priznanje Bosne u njenim "komunistickim" granicama nazvao "konacnom izdajom srpskog naroda". Srpska liberalna stranka je osudila Milosevica zbog "jos jednog krsenja Ustava, koji je sam doneo". Tim priznanjem Milosevic "gazi srpski nacionalni interes u ime kojeg je produzio svoju neogranicenu vlast...Tim potezom prekodrinski Srbi se uteruju u jednu drzavu u kojoj oni po svojoj volji nece da zive, cime se grubo krsi njihovo pravo na samoopredeljenje i stvaranje vlastite drzave, koje je inace priznato svim drugim narodima bivse Jugoslavije... Nelegitimno priznavanje BiH od strane sefa jedne federalne jedinice, koji za tako nesto nije ovlascen, i ostavljanje srpskog naroda preko Drine na cedilu, predstavljaju cin samovlasca i uzurpacije."

Mirnijim tonom, ali zato nista manje pomirljivom kvalifikacijom, iza koje se krije i ocena da Milosevic vise ne kontrolise dogadjaje sa druge strane Drine, ovu situaciju ocenio je predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica, Seselj u fraku - kako ga nazivaju u beogradskim politickim krugovima: "Slobodan Milosevic je odavno fakticki priznao BiH, u avnojevskim granicama, ali to nece nista promeniti na terenu. Potrebno je da Bosnu prizna Republika Srpska, a ona moze samo da prizna dve drzave u Bosni, sve drugo su pusti snovi."

Stav "Republike Srpske" jasno je definisan u izjavi predsednika parlamenta bosanskih Srba, Momcila Krajisnika: "Celovita Bosna vodi u dugorocan rat. Narod i rukovodstvo Republike Srpske nece prihvatiti Bosnu kao jedinstvenu drzavu. Bosna ne postoji i bez obzira na respekt koji imamo prema licnostima iz SR Jugoslavije, smatramo da niko nema pravo da pocini tako veliku gresku kao sto bi bila njeno priznavanje."

Clan uzeg rukovodstva Srpskog pokreta obnove, Milan Bozic, smatra da bi ukidanje sankcija za priznavanje Bosne bio dobar aranzman Milosevica, ako to podrazumeva i pravni kontinuitet Jugoslavije. Bozic, ipak, sumnja u takav aranzman zbog nepopustljivog stava Amerikanaca. Najavu priznavanja zato ovaj politicar ocenjuje kao pokusaj animiranja medjunarodne javnosti, nagovestaj da se pregovori odvijaju u dobrom pravcu i da medjunarodna zajednica ima jos poneki adut u ruci.

Nekadasnji ambasador bivse Jugoslavije Novak Pribicevic u priznavanju Bosne vidi sansu da se svima stavi do znanja da nece biti ni Velike Srbije ni Velike Hrvatske, a clan Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji, Stevan Lilic, podseca da Milosevic formalno ne moze da prizna Bosnu, posto je to u nadleznosti savezne drzave. Lilic, ipak, ne dovodi u sumnju Milosevicevu poziciju glavnog pregovaraca, i zato smatra da je njegova odgovornost za rat utoliko veca, jer je Bosnu mogao da prizna i ranije.

Predsednik Liberalnog saveza Crne Gore, Slavko Perovic, zahtev medjunarodne zajednice za priznavanjem Bosne smatra licemernim, pogotovo posle pada Srebrenice i Zepe. Tvrdi da je narocito licemerno traziti priznanje od predsednika Milosevica, koji je, po njegovim recima "glavni kreator celokupnog zla i holokausta koji se desava u Bosni".

Mozda je najbolju ocenu dao novi pregovarac Karl Bilt. Uprkos svom pocetnom uspehu i podrsci koju dobija sa svih strana za svoj efikasan pocetak, Bilt je posle najave Milosevicevog priznanja Bosne, vrlo trezveno ocenio da sad vise ni taj potez ne garantuje uspeh u daljim pregovorima o resenju bosanske krize.

Viktor Hendl