ISTERIVANJE DUGOVA PISTOLJEM
Mnogi novopeceni biznismeni iz PriStine, ali i drugih krajeva Kosova, otisli su sa ovih prostora, sa obrazlozenjem da "posla nema, da se tesko zaradjuje i da bolje uslove pruza na primer Makedonija, Bugarska, Turska ili Albanija". Medju njima je i dobar broj, cija se danas adresa ne zna niti kojim se poslovima bave. Pod "losim uslovima privredjivanja", pri kriva se njihov beg ispred "bosova" koji sa pistoljem u ruci potrazuju svoje dugove.
Rec je o jednoj specificnoj kategoriji "bankara", koji rade bez ziroracuna, bez ikakvih papira, ali su spremni da kreditiraju svakoga ko prihvati kamatu i do 42 odsto mesecno (pa i zateznu kamatu), koju neretko korisnici takvih kredita ne mogu da podnesu.
Tako vlasnik jedne mini fabrike mora da preda kljuceve svoje imovine, gde je nekad radilo i 30-tak radnika, jer ne moze da isplati dug od 65 hiljada nemackih maraka. U stvari, glavnica je samo 5 hiljada maraka, dok sve ostalo otpada na kamate "kako normalne, tako i zatezne". Jedan pravnik iz Pristine, nekad advokat, zbog pozajmice od 35 hiljada maraka i kamate od 42 posto mesecno, da bi izbegao zaostravanje odnosa, morao je da proda stan i svu drugu imovinu, da bi pokrio dug. Laik koji je mislio da se u biznisu moze lako doci do para zbog duga od 2 800 maraka izgubio je kola koja vrede deset puta vise. Jedan od njih je morao da svoj biznis "prebaci" u Skoplje, jer su mu pretili zbog dugova, a njegova porodica zivi skriveno, jer u stan ne sme. "Nisam mogao da shvatim da su ljudi toliko bezdusni i bezosecajni da u svoje igre ukljucuju i one koji nemaju pojma sa biznisom - decu ili ostale clanove porodice", kaze rezignirano sagovornik. S.LJ.
Bajram Krasnici, advokat iz Pristine kaze da nisu retke pojave da se dugovi isteruju raznim prinudnim merama. "Sreca sto jos nemamo ni jedan slucaj ubistva ili zlostavljanja dece i ostalih clanova porodice. U takvim odnosima tesko da moze neko da utice, jer se sve radi na bazi verbalnog dogovora, nema nikakvih pismenih dokaza ili svedoka preko koga taj predmet moze da udje u normalnu, pravnu proceduru", kaze Krasnici i dodaje da ima slucajeva da su njegove kolege overavale nekakve ugovore, pogotovo kada je u pitanju hipoteka duznika, ali da takvi dokumenti nemaju snagu pravnog akta, jer se postavljaju van zakonskih okvira, ili se pak uglavnom tu spominjaju nemacke marke i druge inostrane valute, a zna se, podvlaci on, da je zakonsko sredstvo placanja dinar. "Jos u doba Ante Markovica, zakonom je bilo dozvoljeno da se formiraju razne agencije, kao i one za osiguranje i isterivanje dugova. Na Kosovu ne postoji ni jedna takva. Meni su telefonirali neki beogradjani, koji su bili zainteresovani da se nesto tako osnuje u Pristini, ali sam takve ponude odbio, jer je tesko baviti se ovim delatnostima bez saradnje sa organima vlasti. Albanci u najvecem broju slucajeva nece nikakvu saradnju sa srpskim organima, pa su zbog toga problem isterivanja dugova uzeli u svoje ruke. Ovaj teren su osvojili Albanci, dok su drugi izgubili posao medju kojima su bili i oni za koje se sumnjalo da su iz neke Arkanove filijale", kaze Krasnici.
G.S., takodje advokat, kaze da su u svetu privatnog biznisa poznate institucije pozajmljivanja novca ili kreditiranja izmedju pravnih i fizickih lica. "Nas problem je u tome sto se sve regulise izvan institucija, ali, u danasnjim okolnostima tesko je to institucionalizovati, jer Albanci ne priznaju i nece nikakvu saradnju sa srpskim vlastima. Desilo se par slucajeva hapsenja ljudi koji su se bavili isterivanjem dugova, ali ko su oni? Jedan od njih, najveci, bio je Albanac, inspektor MUP-a u Pristini. Sama ova cinjenica ukazuje na to da je i ova delatnost pokrivena i zasticena od strane vlasti. Taj inspektor i ne bi bio uhapsen da nije duboko zagazio u "bankarstvo", ili pak izmakao kontroli svojih nalogodavaca", prica G.S.
Sumnja se da je na jednu kucu u Pristini, pre godinu dana bacena "kasikara", kada je jedno lice nastradalo, zbog nerasciscenih duznicko-poverilackih odnosa. Istraga tapka u mestu, a slucaj se karakterise kao "enigmatican"...
Iako su ovo slucajevi koji su ugledali svetlost dana, a nema sumnji da ih ima jos podosta, na Kosovu se jos uvek ne moze govoriti o pojavi najekstremnijeg oblika reketiranja, kakav se desava npr. u samoj Srbiji i drugim regionima. Kosovsku "poslovicnu idilu" kvare jedino ovakvi "bankari" i njihovi "neposlusni" duznici.
Ibrahim REXHEPI AIM Pristina