DO MIRA BEZ ALTERNATIVE

,AIM, Beograd, 19. 07.

Odnos prema Bosni u Srbiji

Veliki je ulog srpske vlasti u Bosni. Od pocetka kao povod rata se uzimala odluka predstavnika Hrvata i Muslimana da "podju putem secesionistickih republika" (Slovenija i Hrvatska) i isticala obaveza matice u Srbiji da pomogne "braci preko Drine". Do velikog Milosevicevog zaokreta od pre godinu dana osnovna stavka programa ove vlasti bila je sadrzana u sloganu "Svi Srbi u jednoj drzavi". Bosna je bila glavni unutrasnjopoliticki problem ove drzave kojim su zabasurivani svi ostali. Bosna je, uostalom, bila i razlog za uvodjenje sankcija.

U tom periodu opozicija je, ustaju}i protiv Miloseviceve politike, uglavnom istrajvala na antiratnoj liniji. Izuzetak je bila Seseljeva Srpska radikalna stranka cija se uloga uglavnom iscrpljivala u prezentiranju i odrzavanju najekstremnijih namera i zamisli politike SPS. Doduse i u okviru opozicije je bilo znacajnih razlika "na zajednickom putu": od koalicije DEPOS do sandzackog SDA.

Stampa i elektronski mediji prolazili su kroz razlicite faze. U leto 1992, posle poznatog strajka i nepojavljivanja "Politike" na kioscima, i u vreme zauzimanja tadasnje savezne vlasti Cosic-Panic za samostalnost te novinske kuce - bilo je vreme, valjda, najvecih dometa slobode stampe u Srbiji. Pri staroj koncepciji "slobode" - da je od prenosenja informacija vazniji posao prenosenje golih propagandnih poruka za racun aktuelne vlasti koja jedina zna sta je "nacionalni interes" i kako se on stiti - ostali su tada RTS i "Vecernje novosti". javno mnenje u Srbiji vidno je ozivelo. Ali to stanje nije potrajalo.

Kada je pre godinu dana srpska vlast uvela "embargo na Drini" mnogo toga se promenilo na politickoj i medijskoj slici Srbije. Odjednom (u danu!) programi RTS vesti sa bosanskih ratista se drasticno skracuju i svode na rang lokalnih zanimljivosti, a voditelji i urednici TV Dnevnika ih preseljavaju u dvadesete minute emisije, malo pre vremenske prognoze. Bolje prolaze jedino mirovni predstavnici Oven/Bilt i Stoltenberg, Zotov i Frejzer, kada dolaze u Beograd da razgovaraju sa predsednikom Srbije o "trazenju mirovnog resenja za krvavi boasanski rat".

Vlast u Srbiji sada promovise novi slogan: "Mir nema alternativu!" Karadzic, Krajisnik, Koljevic, koji su gotovo svakodnevno boravili u Beogradu, odjednom imaju problema pri ulasku u Srbiju. Na granicu prema Bosni stizu strani posmatraci. Uspostavljaju se i kontakti sa Muhamedom Filipovicem, zenevskim ambasadorom vlade u Sarajevu. Spoljnopoliticki nastupi Beograda priblizavaju se stavovima medjunarodne zajednice. Insistira se da bosanski Srbi potpisu plan Kontakt grupe. Cak se islo toliko daleko da je u Beogradu tumaceno kako taj plan predvidja konfederalno povezivanje Bosansnkih Srba sa Srbijom, iako se posle "pazljivim citanjem" utvrdilo da to nije tacno.

Sve je ucinjeno da se rat, koji se ipak vodi na granicama ove zemlje, gotovo izbrise iz javnosti. Bilo je perioda kada stampa i elektronski mediji koji provode tu politiku nisu objavili ne samo nista o borbama, nego ni o bombardovanjima NATo avijacije po snagama bosanskih Srba. Tako se dolazilo do potpuno apsurdnih situacija: bosanski rat je prva vest svetskih agencija, radija i televizije, na prvim stranama stampe, a u "Politici" su se na naslovnoj strani stampale opsirne reportaze o pravednoj borbi "tamilskih tigrova".

Novi pristup je uticao na odnos medjunarodne zajednice prema Srbiji i njenom predsedniku. Srbija se sve vise shvata kao partner koji bi mogao pomoci u okoncavanju tog sukoba. Stizu posrednici koji pokusavaju da trguju s Milosevicem. Njegova uloga je posebno ojacana posle posredovanja u oslobadjanju zatocenih Unproforovih vojnika. Milosevicev prodor u spoljnu politiku mozda bi se najbolje mogao sazeti u dve recenice americkog kongresmena Ricardsona: "Svidjalo vam se to ili ne, Milosevic je kljucni igrac u tom kraju. I mi se moramo nagadjati s njim, i po pljusku i po zezi."

Milosevicev zaokret prema Bosni ozbiljno je, gotovo presudno, uticao na prestrojavanja u opoziciji. Ono malo krhkog opozicionog poretka razbilo se. SRS ispada iz okrilja vladajuce stranke, a njena violentnost i ratnohuskacka retorika odjednom postaju predmet sudskog gonjenja. Od coveka koji je srusio predsednika savezne drzave Dobricu Cosica, Vojislav Seselj postaje zatvorenik, a njegovi sledbenici tek uspeju da organizuju vecernje protestne tribine. Djindjicev DS i Kostunicina DS pokusavaju da povezu pokidane "nacionalne veze", SPO Vuka Draskovica i Gradjanski savez nastoje da ostanu "na putu mira", kojeg se inace drze od pocetka bosansnkog rata. U SDA Ugljaninovu "ratnu struju" nadvladava Ljajiceva varijanta komunikacije sa vlastima u Beogradu, Koalicioni partner Socijalisti~ke partije u vladi, Nova demokratija (na izbore su izasli kao DEPOS) uglavnom sledi politiku vladajuce partije. Nastala je velika guzva u opoziciji. Dezorijentacija, gubitak cilja, razjedinjenje, vidno slabljenje - ocigledni su simptomi.

Nezavisni mediji su Srbiji su, prirodno, zadrzali rat u Bosni i bosansnko pitanje kao jedni od svojih najvaznijih tema. Iapk, ako se uzme u obzir moc tih medija u srpskoj javnosti, mora se prtiznati da su njihovi dometi prilicno ograniceni.

Slobodan Reljic