KOSOVO I RAT U BOSNI

Od pocetka ratnih sukoba u Sloveniji, a zatim i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini medju kosovskim Albancima ni u jednom trenutku nije postojala dilema ko je glavni krivac tolikim zrtvama i razaranjima. Valjda pouceni sopstvenim iskustvom sa srpskim policijskim i vojnim vrhom, unazad skoro decenuju i nesto, i svesni metoda koje su uvek bile u stanju da primene kada im nesto ne ide u prilog, raspad sada bivse Jugoslavije posmatrali su nemo, bez ikakve prilike da uticu na sprecavanju konflikta. Sto zbog toga sto su u to vreme vec protivustavno bili iskljuceni iz politickog i institucionalnog zivota jos postojece federacije, sto zbog raznih pretpostavki, da ce posle svakog manjeg sukoba, prvo u Sloveniji, a zatim u Hrvatskoj, na red doci upravo Kosovo. Tim pre se sa velikom paznjom prate sve aktivnosti aktuelnih politicara zaracenih drzava, ali i ono sto se desava na zaracenim teritorijama, posebno u Bosni. Tako podpredsednik najuticajnije i najmasovnije partije kosovskih Albanaca, Demokratskog saveza Kosova, Fehmi Agani za AIM kaze: "Iako svesni cinjenice da je rat u Bosni, koji toliko dugo traje i ne vidi mu se kraj, iscrpljuje militantne energije i mogucnosti velikosrpskog hegemonizma, pa je to jedan od razloga sto nije bilo volje za prosirivanje ratnih dejstava i na jugu, ipak svi na Kosovu osudjuju rat u Bosni i zahtevaju njegovo okoncanje. Ovaj rat se osudjuje ne samo zbog uzasa samog rata, vec i zbog svoje usmerenosti, u prvom redu protiv civilnog stanovnistva i osnovnih vrednosti civilizovanog sveta, sto ovaj rat cini bez presedana". Gotovo identican stav dele politicki lideri svih ovdasnjih stranaka, bez obzira sto se medjusobno razmimoilaze kada su u pitanju metodi resavanja pitanja Kosova. Kao i kada su u pitanju politicke nesuglasice izmedju ovdasnjih zitelja Srba i Crnogoraca, odnosno aktuelnih vlasti sa visegodisnjim zahtevima Albanaca, tako se i rat u Bosni drugacije shvata. Najcesce se prilikom ratnih sukoba izmedju Karadzicevih formacija i bosanske vojske koriste termini "oslobodjeno", "odbrambeni" , "spaseni", a za svoje "neprijatelje" koriste se izrazi poput "mudzahedini", "Alijini teroristi" , "neprijateljske snage"... Gotovo se svakodnevno, u jedinom listu na srpskom jeziku na Kosovu "Jedinstvu", prenose izvestaje agencije, "TANJUG" , sto podrazumeva da se na primer - hapsenje holandskog bataljona Ujedinjenih Nacija nedavno u Srebrenici, kako su okarakterisale i sve svetske agencije, ovde prenosi kao "dobrovoljno prikucenje vojsci Republike Srpske". Ili pak, nestanak 12 000 muskaraca od, kako se saznaje 16 do 60 godina starosti, koji su po pisanju lista na albanskom jeziku BUJKU, koji se poziva na "ROJTER", mobilisani od strane srpske vojske i odvedeni u nepoznatom pravcu, glasila na srpskom jeziku ovaj pohod su nazvali "evakuacijom sa bezbedonosnim ciljevima".
" Da je 12 000 ljudi nestalo u nekoj ekoloskoj katastrofi, humanitarne organizacije celog sveta bi nasle za shodno da pruze pomoc porodicama tih ljudi", prokomentarisao je najnovije dogadjaje u Bosni, kosovski akademik Redzep Cosja , koji se u javnosti smatra ocem nacije, dodajuci da " ce ih imati na savesti oni koji su zapoceli i koji svesno ili nesvesno podrzavaju ovaj rat", zakljucuje on. Na najnovije upade paljanskih Srba u zastisene enklave u Bosni nisu ostali ravnodusni ni u novoformiranoj frakciji Socijaldemokratske partije Kosova, koji kroz razvoj tamosnje krize strahuju od moguceg ishoda na Kosovu. Clan predsednistva ove stranke i bivsi visoki kosovski funkcioner Kacusa Jasari smatra da je medjunarodna zajednica definitno dozivela svoj krah na teritoriji bivse Jugoslavije. "Da li je to pocetak dugog rata na koji ce se muslimanska strana verovatno odluciti bez obzira na embargo na oruzje, ili ce konacno Ujedinjene nacije uvideti nemoc Evropske zajednice da resi krizu i novom strategijom pokusati da sprece stradanje nezasticenog muslimanskog naroda mogu biti samo nagadjanja", kaze Jasari. Razocarenje zbog neodlucnosti i stalnog menjanja predloga, taktika i samo maltene upozoravajucih "pretnji" NATO snaga iz vazduha Karadzicevim "borcima", na ovim prostorima se moze osetiti na svakom koraku. Fehmi Agani to tumaci kao " rivalitet velikih evropskih sila oko intersnih zona na ovim prostorima, koji se nesrecno prelama preko krvi bosanskog naroda. Ovo predstavlja crnu hroniku angazovanja medjunarodnog faktora u Bosni", kaze on i podvaci da se tako " tiho podrzava srpska agresija i legalizuje
hegemonisticka teznja Srba na ovim prostorima. Slucaj Srebrenice sigurno ce medjunarodnu zajednicu suociti sa neefikasnocu koja ce istovremeno otkriti njen teatrali stav i "falsifikovane akcije." U tom smislu Agani osudjujuci medjunarodni faktor i navodeci da i on snosi deo odgovornosti za nastavljanje rata u Bosni, smatra da se "embargom oruzja koji je jednostran, jer se ne moze odnositi za Srbe, neodredjenoscu misije UN u Bosni , cudni paralelizmi, konfuzije i nedoslednosti u sprovodjenju te misije, neprestalnim koncesijama agresorima, pothranjivale stalno nadu da se vojnom odlucnoscu moze nametniti resenje, a to je u kontinuitetu ohrabrivalo agresiju i vojnu opciju", zavrsava Agani.

Politicke partije koje okupljaju kosovske Srbe i Crnogorce, medjutim, kao da su se sve okrenule u osudi najnovije, i kako se po ovdasnjim kuloarima najcesce komentarise "dobro smisljene, ne bi li se izvukao", politike aktuelnog predsednika Srbije Slobodana Milosevica. Iz ovdasnjeg sedista Arkanove "Stranke srpskog jedinstva", jos uvek ima onih koji bi na ratiste. Milosevic u poslednjem intervjuu TAJM-u kaze da su te paravojne formacije "male i neuticajne", iako ga za "izdaju srpskih intersa" optuzuju gotovo svi opozicioni krugovi u Srbiji, i oni koji su do juce surovali s njim, dok su bili potrebni i oni koji mu se danas po nekim pitanjima politicki priblizavaju.

Ocito je da se ovdasnji i Srbi i Albanci nikako ne mogu naci "na istoj talasnoj duzini" sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem. Prvi zbog straha da sutra, ukoliko do rata na Kosovu dodje, i njima moze neko manipulisati i "trgovati", a drugi da ce prema njima biti primenjen "genocid kakav svet ne pamti". Strah postoji i zbog iskazane nemoci medjunarodnog faktora u aktuelnom ratnom konfliktku na teritorijama bivse Jugoslavije . Dakle ukoliko bi se tako nesto dogodilo i u ovom regionu, srpsko stanovnistvo je preokupirano pitanjem da li ce eventualnim dolaskom plavih slemova biti uskraceni za pomoc koju ocekuju iz Srbije, i u ljudstvu i u oruzju, a Albanci - koliko zaista oni mogu da ih zastite od eventualne agresije.

Tahira GOVORI AIM Pristina