VISOKO OBRAZOVANJE NA KOSOVU

Ovo je peta akademska godina na Kosovu gde studenti Albanci stucu svoje visoko obrazovanje po privatnim kucama i podrumima, dok njihovi sugradjani Srbi i Crnogorci koriste dobro opremljene kabinete i amfiteatre pristinskog Univerziteta. Razlog ovakve "preraspodele" bio je uslovljen nesuglasicama izmedju srpskog i kosovskog Ministrstva za obrazovanje, jos davne 1991\92 skolske goidine, u prvom redu zbog broja studenata Albanaca, koji je planom za upis smanjen na minimalan broj studenata, a s druge strane povecan broj njihovih kolega koji su pohadjali nastavu na srpskom jeziku, sto nije bilo u sladu sa nacionalnim sastavom stanovnistva koje zivi na Kosovu. Sve je pocelo dolaskom Slobodana Milosevica na funkciju predsednika Srbije, kada su ovdasnji Albanci bili prisiljavani da prihvate ustavne promene, nakon cega je, zbog njihovog protivljenja, usledila suspenzija kosovske Skupstine, zatim ukidanje informativnog programa na albanskom jeziku i napokon isterivanja nastavnika, profesora i ucenika iz skolskih ustanova, sa ciljem, kako ovdasnji nastavni kadar na albanskom jeziku tvrdi " sprecavanja obrazovanja Albanaca". U prilog ovome idu i cinjenice da je pomenute 1991\92 godine, Ministrstvo Srbije predvidelo da se u srednje skole upise svega 28 odsto albanske dece. Tako je od 34 000 svrsenih osnovaca na dalje skolovanje imalo pravo svega 9 000 njih, sto cini citavih 72 odsto onih koji bi ostali van skolskih klupa. S druge strane previdjen je upis za cak 117 odsto Srba i Crnogoraca. Drugim recima pravo upisa je imalo 5, 735 ucenika i pored toga sto je Osnovnu skolu zavrsilo samo 4 900. Ovde je ocito aktuelni srpski vrh racunao na povratak, odnosno, kako se na ovim prostorima najcesce kaze, kolonizaciju Kosova srpskim stanovnistvom. Paraleno su se stvari odvijale i na pristinskom Univerzitetu. Novopostavljeni rektor Radivoje Papovic, je pored svojih cuvenih "vatrenih" govora i likovanja " da se separatisti nece vise setati po srpskom Univerzitetu", sprovodeci stavove republickog Ministarstva Srbije "objavio" da se broj studenata Alabanca mora smanjiti po paritetu 1 prema 1, iako je do tada, u odnosu na nacionalni sastav stanovnika Kosova on iznosio jedan prema tri u korist Albanaca. Medjutim, to nije sve. Srpski prosvetno- obrazovni vrh je smatrao da svrseni srednjoskolci mogu nastaviti svoje obrazovanje samo na, kako u novom srpskom Ustavu pise, "zvanicnom" srpskom jeziku, i da koriste cirilicno pismo. S druge strane ostala bi da funkcionose samo katedra na albanskom jeziku, cime bi se omogucilo "obucavanje" kadra za nastavu u srednjim skolama, ali bi posluzilo i kao opravdanje pred medjunarodnom javnoscu da Albanci imaju prava na skolovanje na svom maternjem jeztiku. Dakle, u svakom slucaju ne "pije vodu" prica o nepriznavanjima planova i programa na visokoskolskim institucijama, od strane profesora i studenata albanske nacionalnosti, jer po recima clana kosovske delegacije koja je vec ucestvovala u nekim razgovorima oko normalizovanja stanja u obrazovanju na albanskom jeziku,sa predstavnicima iz Srbije, a kojima je prisustvovao i Gert Arens, predstavnik Kontakt grupe za bivsu Jugoslaviju, Fehmi Agani kaze, da se "na svih 13 fakulteta Univerziteta u Pristini na albanskom jeziku koriste identicni planovi i programi koji su korisceni i ranije - pre raskola". Uostalom, jasno je da se anatomija tela ne razlikuje po nacionalnoj pripadnosti, odnosno u celom svetu su dva i dva cetiri.

I dok jos na vidiku nema nekog signala da bi se nesto u narednoj skolskoj godini moglo promeniti, i pored 12 rundi razgovora dvaju sukobljenih ministarstava, koji su zavrseni tamo gde su i zapoceli, obrazovanje mladih Albanaca ostaje na milost i samilost dobrovoljnih izvora finansiranja, koji uglavnom, zavisi od dubine dzepa emigranata, a nesto simbolicno i od ovdasnjih dobrotvora. Polazeci i od ovih finansijskih okolnosti, za ovu skolsku godinu je na paralenom albanskom Univerzitetu predvidjen upis za 6. 077 svrsenih srednjoskolaca, od kojih ce se upisati 5 017, a na vise skole 1 955 . Od ovog broja ce 4. 200 biti redovnih , a 1 877 vanrednih studenata. Ove godine je predvidjeno da se na alternativni Univerzitet upise 206 studenata vise u odnosu na prethodnu godinu kao i da se poveca broj vanrednih studenata.

Do slanja ovog teksta zavrsen je prvi upisni rok na svim fakultetima, i po ocekivanim procenama prijavio se nesto manji broj studenata. Cinjenice govore da se na Kosovu sve manje studenata upisuje u visoke obrazovne ustanove, mada se sa istim

negativnim pokazateljima dokazuje da se svake godine rapidno smanjuje broj dece u osnovnim i srednjim skolama. Samo u prosloj 1994\95.godini van skolskih ustanova ostalo je 80 hiljada dece. Ova cinjenica zabrinjava sve one koji sa razlogom postavljaju pitanje gde i da li se igde ona skoluju. Prosle godine na kosovski Univerzitet se upisalo oko 11 000 studenata, dok je u ovoj broj fakticki prepolovljen. Ovo je, smatra se posledica, odliva stanovnistva u zapadne zemlje, s jedne strane , pa i uslovi i troskovi skolstva, koji za pretanak budjet "standardnih " porodica na Kosovu predstavlja veliki teret, s druge strane. Samo upis na jednom od 13 fakulteta kosovskog Univerziteta kosta 140 nemackih maraka, prijava sa dokumentacijom 20, 10 nemackih maraka prijava ispita , 70 upis semestra i po deset maraka je svaki dopunski ispit koji srednjoskolci nisu obradjivali u svojim planovima i programima, sto se tumaci kao propust jos nedogradjenog obrazovnog sistema Ministarstva prosvete kosovskih Albanca. Ove godine ce se medjutim, kako obecvaju odgovorni, donekle olaksati uslovi studiranja, jer profesori na skoro svim fakultetima rade na stampanju novih prevedenih ili sopstvenih tekstova na albanskom jeziku, kojih gotovo da nije ni bilo, te su njihovi studenti morali da rade samo na osnovu belezaka.

Posle pune cetiri godine studiranja po podrumima i privatnim obvjektima, najcesce pitanje medju prvim diplomiranim akademcima je - gde sa diplomom koju ne priznaju ovdasnje aktuelne srpske vlasti. Izlaz vide ili vani ili u prekvalifikacfiji u nekoj od delatnosti koja ce im omoguciti privremenu materijalnu egzistenciju. Mali je broj onih koji imaju tu srecu da zahvaljujuci solidarnosti sa starijim kolegama ostanu u struci pod uslovom da on ima svoju, npr, privatnu ordinaciju ili se pak radi o nekoj odgovarajucoj delatnosti, gde je potreban srucan kadar.U svim slucajevima je glavni preduslov da je vlasnik Albanac.

U svakom slucaju, za nekoga sve ovo sto se desava u obrazovanju na albanskom jeziku moze biti avantura, za najveci broj teska svakodnevica. Ovaj period, ma koliko trajao ostace svakako zabelezen u novijoj istoriji citave jedne generacije kao tamana tacka, kada ucenici i studenti nisu imali priliku da vide ucionucu, klupu, kabinet ili amfiteatar...

Tahira GOVORI AIM Pristina