ENKLAVE BEZ MUSLIMANA

Mladiceve jedinice u Srebrenici

AIM,Beograd, 15.7.1995.

Pad Srebrenice uticace na situaciju na drugim ratistima, buduci da Srbi vise ne moraju za podrucja na istoku neprekidno da "vezuju" najmanje 10.000 vojnika. Beograd zadovoljno cuti.

Zaposedanje Srebrenice, koje je izvedeno za samo pet dana i bez vecih gubitaka, bitno ce uticati na ucvrscivanje samopouzdanja snaga bosanskih Srba, a odrazice se i na situaciju na drugim frontovima sirom Bosne. Pad Zepe sada je, prakticno, samo pitanje casa a potpuno je izvesno da ta mala enklava, na tridesetak kilometara juzno od Srebrenice, moze da bude zauzeta pre nego sto medjunarodna zajednica donese odluku o bilo kakvim koracima.

U vojnickom smislu, srpska akcija na Srebrenicu jos nije zavrsena. Na severu srebrenicke enklave, u brdima izmedju Bratunca i Srebrenice, jos se vode borbe. Na tom podrucju ostale su manje grupe pripadnika vladinih snaga koje sada pokusavaju da se probiju prema Tuzli i Kalesiji. Cini se da su vojni komandanti vladinih snaga iz Srebrenice pobegli pre rasplamsavanja sukoba, bas kao sto je komanda snaga krajiskih Srba u zapadnoj Slavoniji na pocetku hrvatske akcije prebegla u Bosnu, pre svih civila i vojnika.

Tokom vikenda oko Zepe su vodjene sporadicne borbe, ali nema zvanicnih potvrda izvora UN da je poceo napad srpskih snaga. Srpski izvori u subotu su rekli da se u Zepi vise pregovara nego sto se puca i da je moguce postizanje dogovora o predaji enklave srpskim snagama koje bi razoruzale vojnike, a civilima dozvolile da ostanu u svojim kucama.

Kao sto to obicno biva u slicnim akcijama (hrvatskoj intervenciji u zapadnoj Slavoniji, na primer), zrtve jos nisu ni izdaleka prebrojane, mada je potpuno jasno da ih ima i medju civilima i medju vojnicima. Prakticno, svi civili su, uprkos zvanicnim obecanjima da oni koji to zele mogu da ostanu, napustili grad i celo podrucje enklave. Racuna se da su na razlicite nacine otisle desetine hiljada zena, dece, i starijih ljudi.

Pojacanja za bosanske Srbe

Bosanski Srbi imaju jasne vojne interese za "neutralisanje" enklava. Procenjuje se da je Vlada u Sarajevu na podrucju Srebrenice i Zepe drzala najmanje 5.000 vojnika. Te snage nisu bile takve da bi mogle ozbiljno da uzdrmaju srpske polozaje na istoku Bosne, ali su ih stalno ugrozavale.

Sa vojnickog stanovista, za Vladu u Sarajevu postojanje enklava imalo je smisla jedino ako one za sebe vezu srpske jedinice. Zbog toga su sa tih podrucja neprekidno preduzimane diverzantske akcije na okolna srpska mesta i polozaje, a petnaestak dana uoci srpskog napada potpuno je spaljeno selo Visnjica u kome je ubijeno dvoje, a ranjeno nekoliko ljudi.

Diverzantski upadi davali su efekte, buduci da su bosanski Srbi na podrucju Srebrenice i Zepe morali stalno da angazuju najmanje 10.000 svojih vojnika. Posto snage bosanskih Srba od samog pocetka rata imaju problema sa popunama jedinica, zauzimanje Srebrenice i Zepe omogucice im da na drugim frontovima angazuju veci broj ljudi koji su sada na raspolaganju.

Od pocetka prinudne mobilizacije vojnih obveznika iz Bosne i Krajine u Jugoslaviji, na podrucja pod kontrolom bosanskih Srba otislo je izmedju 10 i 15 hiljada mladica. To znaci da armija generala Mladica, racunajuci i snage koje su na raspolaganju nakon pada Srebrenice, na frontovima moze da angazuje najmanje 20.000 vojnika vise nego pre dva meseca. To je citav korpus i sasvim ozbiljno pojacanje koje moze da bude cak i odlucujuce.

Politicki uslovi i posledice

Bosanski Srbi su, u politickom smislu, jos od pocetka izbijanja rata zeleli da "rasciste situaciju" na istoku Bosne i da uz reku Drinu prema Srbiji ne ostave muslimanske "dzepove". Oni su bili prisiljeni da prihvate koncept takozvanih zasticenih zona, ali se sa time, u sustini, nisu nikada saglasili.

Vojno i politicko rukovodstvo na Palama je svakako smisljeno izabralo da napadne bas Srebrenicu i Zepu. Pale znaju da je Beograd veoma zainteresovan za podrucja uz Drinu i da, ukoliko "posao" bude obavljen dovoljno brzo, nece vrsiti ozbiljniji pritisak. Iz Srbije i Jugoslavije nije bilo nikakvih zvanicnih reakcija, a u izjavama lidera politickih stranaka bilo je vise razumevanja nego osude.

Srbija, u stvari, dugorocno zeli da presece vezu izmedju Sandzaka i Kosova i Muslimana u Bosni. Najefikasniji nacin za to je, svakako, "izmestanje" muslimanskog stanovnistva sa podrucja uz reku Drinu i ucvrscivanje srpske vlasti u toj oblasti.

Sa tog stanovista, enklava Gorazde je sledeca meta bosanskih Srba. Rec je, svakako, o krupnijem zalogaju nego sto su Srebrenica i Zepa. To je, u teritorijalnom smislu, vece podrucje, a u njemu ima vise muslimanskih civila i vojnika.

Izvesno je da srpske snage nameravaju da napadnu i Gorazde, ali je tesko predvideti kada ce to uciniti. Preme nekim tumacenjima, oni ne zele konflikte sa Englezima koji drze svoje trupe u toj enklavi i cekace da Britanci u septembru, kada im istice mandat, odu. Prema drugom tumacenju, odlazak britanskih trupa se nece cekati nego ce se Gorazde napasti "uskoro".

Malo je verovatno da ce se bosanski Srbi, pri donosenju odluke o eventualnom napadu na Gorazde, rukovoditi najavljenom spremnoscu medjunarodne zajednice da "odlucno brani" tu enklavu. Iskustvo iz Srebrenice, gde su samo sat vremena nakon neuspesnog udara NATO avijacije izveli odlucujucu vojnu akciju na sam grad, uci ih da najave "odlucne odbrane" imaju tek simbolican karakter. Oni su shvatili da su pragmaticni zapadni politicari skloniji prihvatanju stanja onakvog kakvo jeste, nego rizicnim akcijama.

Presudna ce, svakako, biti procena pritiska kome ce u politickom smislu biti izlozen Beograd, kada Gorazde bude napadnuto, kao i procena o vojnoj spremnosti vladinih snaga da pruze duzi i ozbiljniji otpor srpskom napadu. U skladu sa tim ce, verovatno, biti i odlucivano kada ce akcija na poslednju zasticenu zonu na istoku Bosne poceti.

Dragan Janjic