RAT KNJIGAMA

Istrazivanje za "Weltwoche" o instrumentalizovanju istorije u ratne svrhe objedinila je Gordana Igric iz Beograda, u saradnji sa novinarima: Alen Anic (Zagreb, Hrvatska), Strajo Krsmanovic i Mirsada Bosno (Sarajevo, Bosna), Mufailj Limani (Pristina, Kosovo), Jasna Tepina (Ljubljana, Slovenija), Kim Memeti (Skoplje, Makedonija) i Veseljko Koprivica (Podgorica, Crna Gora), svi saradnici AIM (Alternativna informativna mreza)

Sta uce o sebi i drugima deca bivse Jugoslavije

AIM

Samo smo "mi" ispravni i dobri, dok se nad nama redjaju tragicne nepravde. To porucuje u pismenom zadatku u jednoj beogradskoj gimnaziji, petnaestogodisnja Dusica L. srpska izbeglica iz Hrvatske, pozivajuci se na stradanje svoje porodice na pocetku ovog rata. Njena profesorica knjizevnosti dala joj je odlicnu ocenu jer "nosi istoriju u srcu". Sada Dusica jos cvrsce veruje u fatalna desavanja, od kojih njena nacija-zrtva ne moze pobeci. Njen vrsnjak u Hrvatskoj, na casu istorije uci "da mira sa Srbima nema", jer su se oni "zanosili suludom politikom genocida." Oni su "klali, strijeljali, vesali, masakrirali, pljackali, palili, odvodili u brojne sabirne logore." A ministar prosvete, Enes Karic, u Vladi BiH, kroz predgovor nastavnih planova porucuje: "Obrazovanje mora da uci nasu decu kako da budu efikasna u svetu koji ih neprijateljski okruzuje, to jest, kako da budu mocna da se vlastitim snagama odupru iskorenjivanju i istrebljivanju."

"Tito, to smo svi mi, mama, tata, ja i ti"

O "sveprisutnom neprijatelju" danas malisanima sirom bivse Jugoslavije predaju nastavnici koji su odrasli sa pesmom "Tito, to smo svi mi, mama, tata, ja i ti." Isti, koji su do juce predavali o bratstvu i jedinstvu "nasih naroda i narodnosti", marksizmu i samoupravnom socijalizmu - jedinom ispravnom putu u svetlu buducnost. I sasvim su retki slucajevi otpora novom trendu, poput onog kada je profesorica sociologije na Skopskom univerzitetu u Makedoniji, odbila da pise udzbenik za srednju skolu, iskreno priznavsi da ne moze i ne zna pisati drugacije, nego sto je pisala, ili mislila u tridesetogodisnjoj nastavnickoj karijeri.

Pre nego sto se zemlja raspala ucilo se da se treba cuvati ratnih "osvajaca i klasnog neprijatelja". Opasnost je vrebala u "drugima". A onda su "drugi" otkriveni unutar "nas". Izbio je rat, a u ratu su se nasli i udzbenici nacionalnih predmeta. Na prvi pogled, najbezbolnije su "obracun sa starim vremenima" izveli Slovenci. Prvi ministar za skolstvo Slovenije, dr Petar Vencelj, odupro se retkim ali snaznim zahtevima da se trenutno menja i odstrani sve sto je bilo jugoslovensko. Ipak, treba znati da deset godina uoci raspada zemlje, slovenacki ucitelji nisu radili po zajednickim jugoslovenskim programima, a izbacili su i "ideoloske starudije". Makedonci su takodje pricekali, uveli su nove programe, a udzbenici su ostali stari, sto je dovodilo ponekad do smesnih situacija - ucilo se o "socijalizmu kao svetskom procesu", i kada je bilo jasno da se socijalizam svuda urusava.

U BiH je sada marksizam "jedan smer u filozofiji sa svim njegovim zabludama i promasajima". Osmoskolci tamo uce o Oktobarskoj revoluciji "kao komunistickoj diktaturi, koja je nameravala ucvrstiti i prosiriti svoj koncept vlasti nasiljem i represalijama." A pre par godina Oktobarska revolucija je bila "kamen temeljac na kojem pociva i zapocinje najnovije doba istorije ljudskog drustva."

"Radnicko samoupravljanje i drustvena svojina otvaraju puteve brzem razvoju", ucilo se do nedavno u Hrvatskoj. Danas, u udzebnicima stoji:"Partijsko komunisticko jednoumlje postalo je u celokupnom drustvenom zivotu nadredjeno i svemocno. Ako bi neko izrazio bilo kakavo neslaganje s tim novim stanjem bio bi progonjen".

Za jedanaestogodisnjaka u Srbiji, novo doba jos uvek pocinje pre 70 godina, sa Oktobarskom revolucijom. U novom dobu "veci deo covecanstva i dalje zivi u kapitalistickom drustvu, a drugi deo , u koji spadamo i mi, izgradjuje socijalisticko drustvo". Ili, "u kapitalizmu se proizvodi radi sticanja profita uz visok stepen iskoriscavanja radnika i siromasnih seljaka", a fasizam je nacin "za gusenje snaznog radnickog pokreta."

U Makedoniji, vecina prosvetnog kadra je marksisticki obucena pa se i danas na stari nacin definise drzava kao aparat sile, kojom vladajuca klasa upravlja drustvom. Nisu nestale ni stare kategorije, kao sto su - klasa i eksploatacija.

U udzbeniku istorije za sesti razred, koji je doziveo dvadeseto izdanje, a izdavac je Republicki zavod za izdavanje udzbenika Crne Gore, mali Crnogorci ce procitati da zive u "Socijalistickoj republici Crnoj Gori", da je to "nase socijalisticko drustvo", itd.

Od majke - maceha

Novi ucenici od starih nastavnika sada uce da su u bivsoj zajednickoj drzavi bas njihovi narodi bili ekonomski eksploatisani, ili nacionalno guseni. Jugoslavija je svima od majke postala maceha.

U Srbiji, na primer, uz cas geografije ce ucenik Osmom razreda dobiti i politicku lekciju da jos u prvoj Jugoslaviji ( nastaloj 1918.) Hrvati i Slovenci nisu bili naklonjeni Srbima te da su "oslobadjanjem od Austro-Ugarske, spasavali svoje etnicke teritorije od Italije i Austrije. Iako u ratu porazeni, svrstali su se medju ratne pobednike i stekli uslov za kasnije stvaranje samostalne nacionalne drzave." Ni Jugoslavija od 1945. godine nije bolje prosla jer, "rukovodstvo Komunisticke partije i Federacije, u kojima su glavnu rec imali hrvatski i slovenacki politicari, nije dozvoljavalo nikakvu autonomiju Srbima...Uprkos tome, Slovenci i Hrvati bili su nezadovoljni i prvom i drugom Jugoslavijom, mada su na jugoslovenskom trzistu bili povlasceni."

Malom Hrvatu je danas objasnjeno da je Jugoslavija "po uzoru na sovjetski model postala centralisticka drzava komunistickog tipa sa nasledjenom srpskom prevlascu. Prigusivano je nacionalno izrazavanje nesrpskih naroda. Do rukovodecih polozaja Hrvati su tesko dolazili, jer su bili stalno sumnjiceni kao neprijatelji naroda i zeleo im se natovariti teret krivice ustaskih zlocina, dok se njihovo sudelovanje u narodnooslobodilackom pokretu namerno precutkivalo."

Na Kosovu koje ima paralelno skolstvo nepriznato od zvanicnih vlasti, djak Albanac uci da je ostajanje Kosova u okviru Titove Jugoslavije, u stvari, bila "aneksija Kosova od strane Srbije i Jugoslavije 1945." U geografiji za Osmi razred osnovne skole, gde se do 90 -te ucila Jugoslavija, po tekstu objavljenom 1994, sada se uci Kosovo. U ovoj knjizi se, doduse, ne pominju nikakvi atributi Kosova. Ono nije ni pokrajina, ni republika, ni drzava. Ali na geografskoj karti, granice Kosova su iscrtane debljim, drzavnim linijama prema Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji.

Drugi svetski rat dobio je nove "tonove," u zavisnosti od toga na cijoj strani je ratovao narod ciji je pripadnik autor. I od toga kako proslost tumaci dnevna politika.

U Sloveniji, bitke iz drugog svetskog rata se ovlas pominju, u kontekstu ratnih nevolja ljudi. Sasvim se jos malo govori o istoriji Balkana, a partizanski pokret tek je jedan od mnogih tog vremena. Interesantno je da u Bosni i Hercegovini, pod kontrolom Vlade Alije Izetbegovica, bez obzira na negativne konotacije prema bivsoj Jugoslaviji i komunistickom sistemu, najnoviji udzbenici dosledno naglasavaju pozitivnu ulogu partizanske borbe, Komunisticke partije Jugoslavije i samog predsednika Josipa Broza Tita. Naglaseno je kako su partizani tokom drugog svetskog rata spasili Muslimane, praznik drzavnosti datira iz tog rata. Kada je rec o kosovskoj alternativnoj skoli, sada se uce kao "pozitivni junaci" i pripadnici komunistickog antifasistickog pokreta, ali i licnosti iz drugih struja otpora, kao sto je bio KNDS (Albanski Nacional demokratski Komitet), koji je u toku rata imao znacajne veze sa zapadnim saveznicma.

Tito je najvise kritike pretpreo u Hrvatskoj. On je "imao velike slabosti kao rukovodilac i kao covjek. Kao rukovodilac bio je sklon osobnoj vlasti, zatvarao je svoje protivnike, suradjivao je i u likvidaciji svojih suboraca, podrzavao je nacionalni unitarizam, protivio se hrvatskoj drzavotovrnoj ideji, onemogucavao je demokraciju i pridonosio kultu vlastite licnosti. Kao covjek je bio veoma sklon lagodnom zivotu". U cijelom udzbeniku ni o Hitleru ni o Pavelicu, njegovom saradniku, nema slicnih recenica. Hitler je opisan samo kao "..svemocni gospodar ... diktator i ... kancelar". A Pavelic je opisan kao "hrvatski kandidat... opunomoceni poglavnik". U Hrvatskoj, inace, postoje nepodeljene simpatije za ustaski pokret i Nezavisnu drzavu Hrvatsku, kod mnogih cinovnika hrvatske drzavne vlasti i politicara, pa se to oseca u gradivu istorije. Cest je obicaj autora udzbenika da se postojanje jedne zlocinacke drzave i organizacije opravdava drzavotovornom svijescu i teznjom za samostalnom drzavom, pa se cini da su oni koji su se tome suprotstavljali i zasluzili to sto ih je snaslo. Uceniku izgleda da su ustase bili oni koji su zasluzni za stvaranje hrvatske drzavnosti, a da su partizani bili nacionalne izdajice. Tako, podredjena velikim silama, NDH "pristaje na mnoge kompromise kao sto su izdrzavanje njemacke vojske, besplatan izvoz ruda i drva... Osnivaju se prijeki sudovi, koncentracioni logori u kojima stradavaju Zidovi, Romi i Srbi - zbog svoje prijasnje politike".

U Srbiji je zadrzana manje vise nepomucena slika o Titovim partizanima. Uneto je oprezno da su se i cetnici borili protiv okupatora, dok se ranije ucilo da su bili "domaci izdajnici", poput hrvatskih ustasa. Gradjanski rat koji je buktao u Srbiji paralelno sa borbom protiv Nemaca ocigledno je jos "vruca tema". Drugi svetski rat vise nema ono mesto koje je nekad imao, a voljom srpskog naroda objasnjeni su istorijski dogadjaji. Ideji jugoslovenstva je "udeljena" u udzbeniku istorije Osmog razreda jedna lekcija: "Ideja nije bila do pocetka 20. veka rasirena u Srbiji, jer su pobedama u prvom i drugom srpskom ustanku stvoreni uslovi za samostalni nacionalni i kulturni razvoj." Nacionalna istorija zauzima, prema istrazivanju Centra za antiratnu akciju u Beogradu, 73 odsto gradiva.

Kada je rec o vremenu NOB-a, kako smatra Bozidar Ancevski, savetnik u Pedagoskom zavodu u Skoplju, ne treba dizati spomenik jednoj, kako se danas gleda na taj problem, promasenoj stvari i promasenom projektu, ali u jednoj prosvetnoj valoraziciji ne treba mehanicki brisati cinjenice. I u Makedoniji se oseca "povratak sebi". Srednji vek, i Vizantija dobili su vise mesta. U istoriji je veci naglasak stavljen na doba anticke Makedonije.

Genocidi, mitovi i ratnistvo

Istorija uceniku u sadasnjoj Jugoslaviji izgleda kao beskrajan niz ratova i revolucija, uvek oslobodilackih, pravdenih i pobednickih. Pravi stimulans za ratnicko raspolozenje. Udzbenici su prepuni surovih opisa stradanja srpskog naroda. Strucnjaci bi rekli da se deci u svest na taj nacin usadjuje zedj za osvetom. Drugi su uvek "zlotvori", "tudjini", "okupatori". Biti zrtva uzviseni je i ocekivani ideal - istorijska poruka. U udzbeniku za Sedmi razred osnovne skole pise da je Srbija "podigla svoj ugled", posto je u prvom svetskom ratu imala 1.200.000 zrtava.

Termin genocid se, inace, na ovim prostorima upotrebljava cesce nego pozdrav na ulici. Pravo je cudo da je uopste neko na Balkanu preziveo, sudeci po tome koliko je "genocidiran". A jos uspeva i da ratuje.

Osmogodisnjak u Srbiji uci da mu je narod genocidiran, jer su Srbe fasisti "nemilosrdno ubijali, pokrstavali, proterivali sa svojih vekovnih ognjista." Autor udzbenika istorije u BIH, Fahrudin Isakovic, tvrdi da je u novim udzbenicima "mnogo prostora posveceno genocidu cetnika nad Bosnjacima u vreme drugog svetskog rata, jer mi nismo smeli objaviti ono sto smo znali o tom genocidu. Na genocid je ukazivano, ali ne u realnom svetlu. Kada se uzme broj stanovnika BiH, Muslimani su se na listi zrtava genocida nasli na prvom mestu."

Novi preradjeni i "dopunjeni" udzbenici istorije i geografije, ali i citanke, za crnogorske osnovce pravi su ratni vodici. U njima krv prsti na sve strane, sevaju jatagani, prolama jeka oruzja i ratnih truba...Prema njima, ni crnogorski preci nisu, izgleda, nista drugo radili osim ratovali. Tek u predasima krvavih ratova i vekovnih stradanja ponegdje je napisana po koja knjiga, uradjena freska, ili ispevana narodna pesma, u kojoj opet "nasi" junaci "sijeku Turke na buljuke".

"Al udari crna ruka iz topova, iz bacaca, iz bazuka, i polomi gradu rebra, kosti, bez pardona i milosti." Ovu pesmu napamet uce deca od desetak godina u Hrvatskoj, kao "mirotvorni" obrazac. Koncentracioni logor iz drugog svetskog rata, Jasenovac, u kojem je stradalo vise desetina hiljada ljudi, uglavnom Jevreja i Srba, u novom udzbeniku spomenut je jednom, dok su stradanja od partizana visestruko uvecana i posveceno im je puno vise prostora.

Nove generacije sve su dalje jedna od druge. Dok dete u Srbiji uci o "kuvanju zivih Srba u kotlovima Jasenovca", a petovekovnu vladavinu Turske spoznaje kroz "uprezanje slovenskog stanovnistva u jaram, da bi Turcima vuklo plug", u Bosni i Hercegovini Turska imperija se tretira kao "sinteza teritorija i naroda koje su Osmanlije zauzele, poput Rimskog ili Vizantijskog carstva, koji su imali u svom okrilju vise naroda." Takodje, Austro-Ugarska vlast nad Bosnom ne tumaci se vise kao kolonijalna, jer "kolonijalne sile ne ulazu u napredak jedne zemlje, a ovde su vrsena ulaganja." A prvi svetski rat su zapoceli "velikosrpski hegemonisti pod formom zajednice jugoslovenskih naroda."

Zasto se "moralo" ratovati?

Stice se utisak da su se autori udzbenika, sa manje ili vise strasti, prepustili dnevno-politickom kursu u svojim nacionalnim drzavama. Dr Ivo Peric, autor hrvatskog udzbenika iz istorije, na primer, prosle, nedavne i akutno danasnje dogadjaje (vezane za hrvatsku drzavnost) opisuje kao apsolutnu, bezuslovnu, samorazumljivu, nicim sputanu istinu. Nevinu, neukaljanu i cistu poput jutarnje rose. A Miodrag Milosevic, autor udzbenika iz geografije za Osmi razred u Srbiji priznaje da je o "srpskim zemljama" van SR Jugoslavije pisao na osnovu podataka objavljenih u listu "Vojska" i rezimskom dnevniku "Politika".

Kako su to, prema razlicitim udzbenicima, zaratili narodi Jugoslavije?

Vec je desetogodisnjaku objasnjeno u Srbiji da su Srbi izbaceni iz hrvatskog Ustava, da su proglaseni nacionalnom manjinom i da su time obespravljeni, a da se "preko katolicke crkve i njenih fanatizovanih vernika vodi borba protiv pravoslavlja i Srba". Dalje, "srpski narod se naoruzao, a JNA, tada vojska zajednicke drzave, pokusala je da ga zastiti...Posto su napadnuti i ugrozeni, Srbi su morali da se zastite od novih stradanja i unistenja. Srbija i Crna Gora su se borile za Jugoslaviju "sto je izazvalo gnev i osvetu inicijatora i inspiratora Novog svetskog poretka koji su resili da kazne neposlusne."

Ucenici sestog razreda u Crnoj Gori koriste preradjeni udzbenik geografije u kojem lekcija "Bivsa jugoslovenska republika Hrvatska" pocinje ovakvim "geografskim" podatkom: "Pre ustaskog genocida 1941-1945. u Hrvatskoj je zivelo vise od milion i po Srba, koji su cinili oko 30 odsto ukupnog stanovnistva". Sledi istorijat o genocidu, da bi tek kasnije na red dosli elementarni geografski podaci o Hrvatskoj. Tu je, svakako, i podatak da su Srbi u ovoj drzavi 1990. godine proglaseni za nacionalnu manjinu "pa su stvorili svoju drzavu Republiku Srpsku Krajinu". U lekciji o Hrvatskoj, trecina prostora posvecena je tzv.Republici Srpskoj Krajini. Slicnom "geografskim" cinjenicama pocinje i lekcija "Bivsa jugoslovenska republika Bosna i Hercegovina".

A evo sta o ratu koji traje uce deca u Bosni i Hrecegovini: "Na dan priznavanja od strane Evropske zajednice, 6. aprila 1992. godine doslo je do otvorene vojne agresije koje su na nasu zemlju izvrsile Srbija i Crna Gora uz pomoc bivse JNA i teroristickih formacija Srpske demokratske stranke (SDS) Bosne i Hercegovine...Za ostvarivanje plana "Velike Srbije" unisteno je sve sto nije srpsko. Unistena su najveca kulturna blaga bosnjackog naroda, a sam narod sa tih etnicki cistih prostora nasao se u izbjeglistvu po cijelom svetu."

U hrvatskom udzbeniku pise da su "Srbi poceli sve otvorenije zagovarati ideju Velike Srbije, koja bi obuhvatila Bosnu i Hercegovinu te velike delove Hrvatske do linije Virovitica - Karlovac - Karlobag. U svom porobljavalackom ekspanzionizmu velikosrbi su se zanosili i suludom politikom genocida, a to je znacilo da proteraju ili pobiju Hrvate, Muslimane i ostale nesrpske narodne skupine s tih prostora, te da na njima ostave i nasele samo Srbe. Dalje se navodi sve ono sto se moglo procitati u novinama proteklih godina - dolazak "plavaca", medjunarodno priznanje Hrvatske, prijem u Ujedinjene Nacije i tako dalje. Desno od teksta je slika H. D. Gensera, uz koju stoji recenica: "Veliki prijatelj samostalne i suverene hrvatske drzave".

Autor hrvatske citanke za peti razred osnovne skole naveo je "titovsku" pesmicu o Franji Tudjmanu koju je napisala casna sestra Anka Petricevic. U udzbeniku istorije, inace, Tito se spominje dvanaestak puta, Pavelic oko dvadesetak, a najmladji medju njima, Franjo Tudjman- sedam puta. U srednjoskolskom udzbeniku iz istorije pise da je Franjo Tudjman "covjek kome je slobodna i samostalna Hrvatska bila zivotna preokupacija, koji je za Hrvatsku mnogo radio i mnogo propatio. Osim toga, kao covjek velikog znanja i iskustva, a ujedno i jaka licnost, cvrsto je drzao politico kormilo u svojoj ruci, ne dopustajuci nikakva odstupanja i zastranjivanja. Franjo Tudjman je autoritet, uvazavan je u Hrvatskoj i postovan u inozemstvu".

Slobodan Milosevic jos nije usao u udzbenike na hrvatski nacin, ali jeste usla svojevrsna oda srpskom rukovodstvu kroz tumacenje cuvene Osma sednica na kojoj je zadobio apsolutnu vlast. Pocetak razbijanja Jugoslavije smesten je u 1964. kada su "stvoreni svi uslovi za ostvarivanje pripremljenog i dobro smisljenog scenarija inspirisanog i potpomognutog i nekim stranim akterima za razbijanje jugoslovenske zajednice". Ali, sve se menja sa "spasilackom" 1987. godinom. "Na Osmoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije pobedila je koncepcija koja se zalagala za demokratizaciju drustva, reviziju postojeceg Ustava, zastitu Srba i Crnogoraca na Kosovu i Metohiji i za uspostavljanje jedinstvene Srbije na citavoj njenoj teritoriji".

A evo kako maturanti u Bosni uce o Milosevicevom dolasku na vlast, to jest o Osmoj sednici: "Nakon Titove smrti 1980. godine sve se otvorenije trazi ukidanje ustava iz 1974. godine kao glavne prepreke ponovnom uspostavljanju velikosrpske hegemonije u Jugoslaviji. Kada to ne ide, otvoreno se od sredine osamdesetih godina izlazi sa idejom o potrebi rusenja Jugoslavije i stvaranja Velike Srbije. Na Osmoj sednici CK SK Srbije pobedjuju ekstremne velikosrpske snage koje, predvodeci "antibirokratsku revoluciju", u stvari razbijaju federalne osnove SFRJ."

Posle svega, na kakvu buducnost, ratnom progandom zahvaceni prostori mogu da racunaju? Sudeci po onome sto danas o sebi i prvim susedima uce, deca na prostoru bivse Jugoslavije odrastaju kao buduci ljuti ratnici, osvetnici za "vekovne nepravde" i poslusni vojnici svojih rezima.

Antrfile

Bosanski lonac

Na teritoriji koju pod svojom kontrolom drze Karadziceve snage uglavnom se uci po istim programima kao u Srbiji, a koriste se i udzbenici koje stampa Zavod za udzbenike Srbije. Prosvetni kadar u skolama je, kako saznajemo, desetkovan, to jest u ratu nacionalno "ociscen" , iskljucivo srpski. Kao domovina predaje se danasnja Jugoslavija. NOB, revolucija i Tito su potpuno izbrisani, uci se istorija Srba. Iako su formalno na toj teritoriji izjednacene sve tri religije, hrvatska, islamska i pravoslavna, predaje se samo pravoslavlje. Predmet nije fakultativan, ocenjuje se. Navodno, ne insistira se da deca drugih ispovesti prisustvuju ovim casovima.

Kakva je vaspitna klima na tom podrucju, moze se zakljuciti iz "tolerantne" izjave, profesora geografije na Uciteljskom fakultetu u Bijeljini, Steve Pasalica, koji je nedavno doktorirao na analizi predloga podele Bosne i Hercegovine sa aspekta geografije. Po njemu je reka Drina "trn u oku Muslimanima i Hrvatima, koji su pre rata svoje granice videli upravo na ovoj reci. Istovremeno, Drina je strateska kicma srpskog naroda. Zato su Muslimani tu bili najbestijalniji. Zeleli su da pocepaju srpski narod duzinom njegove kicme".

Slicno je i na podrucju pod kontrolom Hvatskog vijeca obrane, dakle onom koje egzistira kao drzavna tvorevina "Herceg- Bosna". Tu se primenjuje obrazovni model drzave Hrvatske, njeni planovi i programi, udzbenici, jezik. "Herceg-Bosna" izdaje cak i svoja svjedocanstva.

Najzad, na podrucju pod kontrolom legalne i medjunarodno priznate bosanskohercegovacke vlasti, obrazovanje tece sa mnogo poteskoca. Skolski objekti su gotovo unisteni, a kadrovski potencijali svedeni na rizicnu granicu, tako da je Vlada BiH bila prinudjena doneti odluku o tome da nastavu mogu izvoditi i oni koji nemaju sve formalne pretpostavke za to, poput nesvrsenih skolaraca. Sluzbeni jezik, prema nahodjenju, moze biti bosanski, srpski, ili hrvatski. Najzucnije rasprave u Sarajevu, vode se oko unosenja veronauke u obrazovni sistem. Ranije se religija izucavala samo pri verskim ustanovama, a sada je dobila mesto i u skolama kao fakultativni predmet. Iako je zakonski omoguceno da ucenici pohadjaju kurs veronauke po svom izboru, za sada postoje uslovi i izvodi se nastava samo iz islamske veroispovesti. Katolicka crkva je otvorila svoju skolu (i osnovnu i gimnaziju i medicinsku) jer smatra da mali Hrvati treba da idu u te skole, a ne u gradjanske. Stoga i ne organizuje veronauku za decu izvan "svojih" skola. Sto se pravoslavaca tice, gotovo svi svestenici su napustili deo Bosne pod kontrolom Vlade Alije Izetbegovica, pa srpskoj deci nema ko da predaje. Bilo kako bilo, po skolama na ovoj teritoriji "rade" samo hodze.